Trud da se, preko sistematskog rada sa pionirima i podmlatkom dođe do kvalitetnijeg fudbala i igrača iz redova Novobečejaca, počinje da daje rezultate. Igralište u Gradištu svakim treningom postaje sve punije dečacima. Interesovanje za učešće u pionirskim ekipama postaje sve masovnije, a u ekipi podmlatka već počinju da se naziru mladi prvotimci Jedinstva. Igralište ubrzo postaje tesno da na treninzima primi sve one koji su se pripremili za izlazak na trening. Koriste se i prazni prostori iza golova, za ovladavanje fudbalskom tehnikom, ili sticanje potrebne sportske kondicije.

Poduhvat Uroša Veskovog i Ratka Antonijevića su zainteresovali za rad sa mladima, ne samo potencijalne mlade fudbalere, nego i starije ljubitelje fudbala u Novom Bečeju. Tako se na treninzima pored mnoštva onih koji učestvuju u radu nađe i više desetina gledalaca koji sa odobravanjem i simpatijama prate trening. To, sa svoje strane, daje podsticanje i trenerima i mladima, jer im se već i na samim treninzima pruža prilika da se dokazuju pred publikom. Iako je prisutan skroman broj gledalaca, za dečake je svaki njihov pljesak bio veliki podsticaj da istraju i da prionu radu još sa većim žarom. Tako su mladi dečaci, pa i mladići iz podmlatka prosto jedva čekali da dođe vreme sledećeg treninga, jer je on za njih, pored napornog rada i po neki put dosadnih vežbi, ipak, na kraju, značio nastup pred publikom.

Takav rad urodio je plodom i podmladak novobečejskog Jedinstva, prema pisanju novosadskog »Dnevnika« od 7. maja 1955. godine, pod rukovodstvom Ratka Antonijevića osvaja drugo mesto u jesenjem delu prvenstva Severnog Banata.

Radu sa podmlatkom pridružuje se i Sanji Kiš, koji sa sebi svojstvenom upornošću unosi još više žara među mladim igračima. Za trenere je sad postao problem, mada je to najprijatniji trenutak kad dođu u takvu situaciju, koga od tako velikog broja darovitih i vrednih dečaka staviti u prvi a koga u drugi tim podmlatka. Skoro za svaku utakmicu Jedinstva u Novom Bečeju organizuje se predigra između dva tima podmlatka Jedinstva. Organizuju se gostovanja podmlatka klubova iz okolnih mesta, pa čak i turniri podmlatka.

Sve je to doprinosilo stasanju jedne izuzetne generacije mladih fudbalera iz redova Novobečejaca. Radilo se, prosto rečeno, samo da još malo dobiju »na težini« — fizičkoj snazi da zauzmu mesto u prvom timu Jedinstva.

U međuvremenu je za trenera došao i Voja Stefanović, što je predstavljalo dalji podstrek za te mlade fudbalere. Tako je stasala ekipa o kojoj će se u Novom Bečeju dugo pričati.

To je period jednog revolucionarnog transformisanja Novog Bečeja. Umesto da dovodi, za pojačanje Jedinstva, igrače iz okolnih mesta, on prerasta u rasadnik vrsnih fudbalera, ali ne za klubove istog ranga takmičenja, već za drugoligaške i prvoligaške timove iz Vojvodine pa i Beograda.

O njima ćemo kasnije reći nešto više, a sad da prikažemo rezultate prvog tima i plasman Jedinstva u prvenstvu 1955/56. godine.

Jedinstvo se u ovoj prvenstvenoj godini takmičilo u okviru Zrenjaninskog fudbalskog podsaveza u kome je učestvovalo 14 klubova iz sela Severnog Banata, izuzev Vulkana iz Zrenjanina, koji je bio jedini gradski tim, ali jedan od poslednjih u Zrenjanina.

Jedinstvo je ostalo u tom rangu takmičenja i sledeće dve godine. Plasirao se na petom mestu iza Radničkog iz Jaše Tomića, Vojvodine iz Novog Miloševa, Crvene Zvezde iz Mokrina i Lehela iz Mužlje.

Tabela   prvenstva   Zrenjaninskog   fudbalskog   podsaveza   1956. godine

I u naredne dve takmičarske godine, 1956/57. i 1957/58, Jedinstvo je zauzelo slične pozicije u istom rangu takmičenja. Time se ne mire, ne samo fudbalski stručnjaci i entuzijaste iz rukovodstva kluba, već i publika postaje nestrpljiva.

Oseća da je došlo vreme da se novobečejski fudbal nađe u višem rangu takmičenja, manje zbog svoje tradicije u fudbalu, nego po kvalitetu igre, a posebno po igračkom sastavu i mnoštvu mladih talenata koji jedva čekaju da zaigraju u prvom timu.

Novobečejski fudbal prati, međutim, ono što je još za ranije godine rečeno da se u jesenjem delu prvenstva i postigne povoljniji plasman, pa možda i prvo mesto, ali u proleće, uglavnom zbog zakasnelog početka redovnog treniranja, zbog plavljenja Gradišta, dolazi do pada.

Teren, koji se koristio, preko železničke pruge — u blizini stanice, bio je nepogodan i prilično udaljen od grada, bez potrebne svlačionice, vode za umivanje posle treninga i svega drugog. Sve je to uticalo da fudbal u tom periodu, takoreći, prestaje biti privlačan. Otaljavaju se treninzi sa nekompletnim sastavom igrača, a i utakmice, na vašarištu, nisu bile mamac ni za publiku, i samim tim ni podsticaj za igrače.

Nastojanja da se igralište iz Gradišta premesti na prostor u blizini mlekare, trajala su u nedogled.

Kao razlozi navode se tobožnji problemi oko prenosa i uređenja zemljišta, da li će preselenje biti prihvaćeno od gledalaca, posebno od onih sa Ljutova, a Jedinstvo je, u tom kraju, imalo vrlo odane i ne baš mali broj navijača i dr.

Tako se tavorilo u nižem rangu takmičenja pa se i u takmičarskoj sezoni 1957/58. Jedinstvo nalazi u Južnoj grupi zrenjaninskog podsaveza i evo konačnog izgleda tabele juna 1958.: