Lala je bio najstariji igrač Zvezde, mada nije imao više od 31—32 godine života. Njegovo zalaganje i upornost u igri za vreme utakmice služila je za primer. Ozbiljnost, i korektan odnos prema mlađima, obezbeđivali su mu visok autoritet, te je njegova reč imala umirujuće dejstvo u bilo kom sukobu među igračima. To je on činio na takav način da se krivac, iako ga Lala ne imenuje, prosto oseti postiđenim.
Prilično dug period, svog kratkog života, proveo je u Beogradu gde je, kao metalski radnik, stekao lepo obrazovanje i veliko životno iskustvo koje mu je, uz prirodnu inteligenciju, koristilo da u novobečejskoj sredini bude cenjen kao vrlo razborit čovek.
U životu je bio veseljak, spreman za pesmu i šalu, ali je i tu znao da zadrži pravu meru i da nikad sebe, kao ni svoje drugove, ne dovede u opasnost da budu izvrgnuti ruglu, ili da budu predmet ogovaranja.
Takav njegov odnos u društvu, a posebno prema svojim drugovima mlađim ili starijim, obezbeđivao mu je izuzetan autoritet, pa kada je prestao da igra fudbal, postao je ugledam član uprave, a kasnije i predsednik upravnog odbora kluba, do čije se reči držalo.
Lala je bio omiljen kao drug i poštovan kao čovek. Poginuo je na vrlo tragičan način, na radnom mestu, sa nepunih četrdeset godina života.
