U Novom Bečeju, sve do drugog svetskog rata, pokušavalo je više mladića zemljoradnika da se bavi fudbalom ali bez uspeha. Poljoprivredni radovi, na njihovu nesreću, vremenski su se poklapali sa sezonom igranja fudbala, pa je te dve aktivnosti bilo teško uskladiti. Svi su oni već posle nekoliko treninga odustajali, uviđajući da ne mogu postići potrebne uspehe i zaigrati u prvom timu.
Izuzetak čini baš Sele, koji se skoro iznenada pojavio u prvom timu Zvezde 1942. godine. Tada su se pojavila čak dvojica mladića zemljoradnika u prvom timu, Sele Marčić na golu i Veljko Stanković na beku. Nisu oni bili slučajni saputnici, koji su zalutali u prvi tim, već vrlo pouzdan oslonac u formiranju solidne ekipe Zvezde.
Sele je bio golman u prvom timu kada je Zvezda imala najjači tim, sa kojim je postizala i svoje najveće uspehe. Branio je Sele gol Zvezde protiv beogradskih klubova: Obilića, Jugoslavije, Viteza i Jedinstva, ali isto tako i protiv odličnog Obilića iz Kumana, Turula i drugih klubova sa kojima se Zvezda susretala. Sve u svemu od 1942—1944. godine odigrao je 28 utakmica za prvi tim, tada odlične Zvezde.
Treba posebno podvući da je Sele bio golman u vreme kada je Zvezda imala, kao nikada dotle, veliki izbor odličnih golmana. Pored njega su bili Zdravko Gavrić, koji je igrao pod tuđim prezimenom Radosavljević i Joca Vratan, koji je kasnije branio u drugom timu Partizana — bio rezerva čuvenom Glazeru.
Fudbal je Sele voleo i bio mu je vrlo odan, iako njegov svakodnevni posao nije pružao vremenskog prostora za treninge. Bio je vrlo talentovan za sport, inteligentan i ambiciozan, što mu je obezbeđivalo mesto u prvom timu i bez treninga.
Nije Sele bio samo talentovan za fudbal, nego je bio i odličan kuglaš, a kasnije sa velikim uspehom igrao je šah. On je i danas prvi šahista Jedinstva. Njegova inteligencija je tek ovde došla do punog izražaja.
Zvezda, a kasnije i Jedinstvo imali su i imaju u Seletu uvek vernog i pouzdanog saradnika i odanog navijača.
