Na kuglice od papira,

Tih dugih rukava

Vezenog belila, tišine

I sunca prepunih pega.

Ta ptica je seda

Ta ptica nema jata

Ta ptica nema gnezda

Ta ptica leti jednom leti.

Gomila pepela,

I vetar

Koji nestaje.

Kamin kao stvar

I ništa više.

Jedino fino

Jedino značajno

Slika njegove kćeri.

Sve ostalo je blud,

Porok.

Slika koja znači sve

Više od prijatelja.

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja,

Krasio je sve

Jedan osmeh.

Uz zvuke zvona

I prstiju

Vezući po žici.

Uz glas teške kiše,

Svi joj pevaše

Šećeru moj.

Ja joj malo dadoh sebe

Moje reči,

Moju tugu,

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja.

Oblaci sviraše bluz.

Priđoh mu jednom i pitah ga.

Šta to čini?

Reče preplašeno

Žao mi je snega i mojih sanki

Jer ih nema više.

Reče i uteče

Belim biciklom.

Izrečena laž

I njen oproštaj

Kroz maglu.

Za spokoj

Bedne sreće.