srenhu

Zavičaj je nezaboravan

Sa velikim zakašnjenjem sam počeo da pišem svoja sećanja i uspomene na zavičaj, kada su poumirali ne samo mnogi meni dragi i poštovani sugrađani, već i najbliži drugovi i prijatelji. Danas, ima još svega nekoliko drugova iz mojih mladalačkih dana, svi ostali su davno umrli. Nekih se često sećam i vazda sam u mislima sa njima, ali to nije nikakva uteha. Osećam se - kako sam to pročitao u jednoj staroj pripovetki - kao ptica koja je zaostala od svog jata. Moje jato je već davno počelo da odleće i odletelo je.

Plug vremena je prešao preko moga lica i na čelu mi je, i ne samo na čelu, ostavio duboke brazde. U tim brazdama je izgleda ipak posejana nada, koja neće više bujati i cvetati, ali će tinjati i ja ću se truditi da još ponešto učinim za zavičaj.

Registrujte se da bi videli ceo članak...

Povezani članci