Zaustavljenim oblacima

Dan namenjen rečima

u oblake ih guta

 

Bez reči što je

nad glavom leti

 

Ni munje nema

da oči zaslepi

 

Grom se ne oglašava

sluh da razboli

 

Dažd nasušni

nama dajte

Strah

Daljina guta priču

tek započetu

Stih nema moći

da joj uhvati trag

Vapaj sa dna

kida čula

Mir koji sledi

vraća svakidašnjici

Dovoljno velika kazna

da joj iznudi pravu reč

i vrati je NJEMU

Ruke

Ruke

Za sva nadanja sutra

 

Ruke

Za sva zelenila jutra

 

Ruke

Za sve boje osećaja

 

Ruke

Za sve (ništa) potaja

 

Ruke

Za sve beline svitanja

 

Ruke

Za sve boli rastajanja

Praznina

Ni lepote, ni stiha, ni draži...

Prevarena je čežnja,

daleka su čekanja.

Ništavilo zaneseno danom

gubi se i odlazi.

Ostavljena veličina

i zatvorene oči.

Sedim i ne čujem srce.

Udaljujem se od sećanja,

čekam...

Povratak romantici

Prostor

Oslobođen

vremenskih granica

zatvara se

u krug magije

 

Pretpoznatljive slike

stapaju se u prošlo

Prošlo preti

putu kojim se hodi

i oslobađa svih stega

 

Prostiranje narasta

kroz neformirane oblike

 

Snaga beskončanog

osvaja i ovu magiju