srenhu

Pripreme i organizacija preseljavanja

U republikama, odnosno krajevima iz kojih će se kolonisti iseliti, kao i u krajevima gde treba da se nasele, obavljene su, tokom 1945. godine, opsežne pripreme za sprovođenje kolonizacije. Ovde će biti reči o najznačajnijim pripremnim merama i aktivnostima.

Sprovođenjem agrarne reforme i kolonizacije bavilo se više državnih organa: Ministarstvo za kolonizaciju, Ministarstvo poljoprivrede, Agrarni savet DFJ i Komisija za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ. Naseljavanje zainteresovanih lica je bilo u nadležnosti Ministarstva za kolonizaciju.

Ovo Ministarstvo je donelo Odluku (2. avgusta 1945) da se odmah pristupi prikupljanju prijava boraca i drugih interesenata za kolonizaciju, a određen je i rok izvršenja ovog zadatka (najkasnije do 15. septembra 1945). Nešto kasnije (25. avgusta 1945) Ministarstvo usvaja Plan preseljavanja kolonista, u kome je predviđeno više organizacionih mera: izvršen je izbor sabirnih stanica i transport do njih, određene su maršrute i saobraćajna sredstva od polazeće stanice do mesta određenog za naseljavanje, organizacija ishrane i sanitetske službe, rukovođenje transportom i sl. Rešenjem od 8. septembra 1945. godine, Agrarni savet je odredio naselja u Vojvodini koja će biti naseljena.

Dragan RašetaProblemu transporta je posvećena posebna pažnja s obzirom na nepovoljne saobraćajne prilike u DFJ. Pošto su za preseljavanje naseljenika planirane (i mogle biti korišćene) samo pojedine železničke linije, moralo se voditi računa o opterećenosti i usklađenosti termina za korišćenje planiranih železničkih linija. Tada su funkcionisala samo dva prelaza preko Dunava u Vojvodinu, kod Novog Sada i Kovina. Pontonski most kod Novog Sada je omogućavao dnevno bezbedan prelaz za 72 vagona, a isti kapacitet je imao i trajekt kod Smedereva, ali samo za prevoženje naseljenika u Banat, obzirom da železnička veza između Banata i Bačke još nije bila uspostavljena. Ministarstvo za kolonizaciju je, s Ministarstvom saobraćaja sklopilo Ugovor o kreditiranju prevoza kolonista (7. septembra 1945). Naime, za sva prijavljena lica čije su molbe za kolonizaciju bile povoljno rešene obezbeđen je besplatan podvoz državnom železnicom, za nosioce kolonizacije i članove njihove porodice i za poljoprivredni inventar i pokućstvo do 1.000 težine (član 17 Uredbe o sprovođenju naseljavanja boraca u Vojvodini).

Istovremeno, u Vojvodini su vršene intenzivne pripreme za prihvat kolonista. Pripreme su obuhvatale mere koje su se odnosile na stvaranje fondova od pokretnih i nepokretnih dobara i formiranje, pored postojećih, drugih pokrajinskih, sreskih i mesnih organa za sprovođenje kolonizacije. Pripreme za prihvatanje kolonista u Bočaru bile su završene do sredine decembra 1945. godine.

Upoznavanje budućih kolonista Bočara sa Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji (ko ima pravo na kolonizaciju, rok za podnošenje molbi, šta će im biti nadeljeno u mestu kolonizacije i dr.), organizovano je u srezu Bosanska Krupa, po naseljenim mestima, na masovnim skupovima, gde su interesentima govorili istaknuti borci iz toga kraja. Ovi skupovi su održani u sledećim mestima: Zalin, Pučenik, Velika Jasenica, Vojevac, Donja Suvaja, Banjani, Suvaja, Gornja Suvaja, Glavica, Baštra, Mali Radić, Vranjska, Gornji Bušević, Gudavac, Jezersko, Podvranj, Ćojluk, Gornja Ivanjska, Veliki Dubovik, Gornji Petrovići, Ljusina, Stabandža, Dubovik, Novo Selo, Voloder, Donji Petrovići, Jasenica, Benakovac, Perna, Srednji Dubovik, Gorinja, Gornji Bušević, Donji Dubovik, Nakić, Veliki Radić, Pištaline, Vrletnica, Drenova Glavica, Podgomile, Dobro Selo, Otoka, Gornja Perna, Pecka, Mrazevica, Zborište, Srednji Bušević i Bosanska Krupa.

Rešenja za kolonizaciju mogu dobiti: (1) borci, invalidi oslobodilačkog rata, invalidi ratova 1912-1918. i 1941-1945. godine; (2) porodice i siročad izginulih boraca; (3) porodice žrtava fašističkog terora i (4) oficiri JA, narodni heroji i porodice narodnih heroja.

Lica koja su bila zainteresovana za kolonizaciju podnosila su molbe za dobijanje prava na kolonizaciju Sreskom NOO u Bosanskoj Krupi, preko mesnih NOO. Tada su u sreskoj Komisiji za kolonizaciju u Bosanskoj Krupi radili i Dragan Rašeta iz Baštre, Milan Majkić iz Podgrmeča, Mile Poznić iz Bosanske Krupe i dr. Prikupljene molbe su upućivane Ministarstvu za kolonizaciju Vlade DFJ na dalji postupak i drugim organima zaduženim za sprovođenje kolonizacije. Posle provere o ispunjavanju uslova, odgovori su slati komisijama pri MNOO naselja u kojima su se trebali kolonisti naseliti. Potvrđene molbe ove komisije su slale Vladinoj komisiji. Od Vladine komisije podnosioci molbi su dobijali rešenja. Kako svedoči Dragan Rašeta: „ko god je podneo molbu iz našeg kraja, taj nije odbijen, jer smo vodili mnogo računa ko se prijavljuje za kolonizaciju". U dobijenim rešenjima je naznačeno: ko je nosilac kolonizacije, mesto u koje se naseljava, članovi porodice (poimenično), koliko je dodeljeno zemljišta i kuća, a određen je i termin za naseljavanje.

Povezani članci