srenhu
Vranjevo kroz vitraž u 24 priče

Vranjevo kroz vitraž u 24 priče

Milan NešićZaista, svevremena je piščeva potreba da svet odeva u jezik, da ga rečima slika i iskazuje, da ga tako čuva od propadanja, od nestajanja, od ćutanja i tišine. Tako pisac, hteo ne hteo, ovekoveči i sebe. Naravno, oduvek je poznato da je svet moguće i izmisliti, da je moguće izmaštati junake, prostore, gradove i države, narode i kulture. Neki pisci u svojim knjigama crtaju mape nepostojećih kontinenata i carstva, izmišlјaju azbuke i jezike, igraju se demijurga. Može i tako. Ume da zagolica maštu i duh.

A moguće je, to nam kazuje rukopis koji je pred nama, kroz vitraž posmatrati i Vranjevo, tu stvarnu, mnogima znanu banatsku varošicu, Novi Bečej, stari gradić na Tisi. Tu Milan Nešić zaokružuje svoj mikrokosmos, te ulice, kuće, drve će, večna Tisa i lјudi. On je kao pisac suveren u tom prostoru jer ga ne izmšilјa, jer je u svojoj priči, u svojoj tradiciji, u svom jeziku. Taj specifični jezički idiom je moćno sredstvo, lokalni govor bogat tuđicama, osoben malovaroški sleng koga je vreme izbrusilo, izoštrilo do sažetosti i ubojitosti nјegove priče ponekad zaliče na dobre reportaže (nije ni čudo kad je pisac radni vek proveo u novinarstvu), na novinarske zapise o zanimlјivim lјudima (setim se Ibrajtera). Autor sugeriše upravo taj odnos, uvlači nas u dokumentarno, u stvarnosno, a zapravo u granični prostor u kome je na ladnoj strani ulice stvarnost a na sunčanoj fikcija.

A šta je u ovoj knjizi vitraž?

To su fini staklići kroz koje se svet vidi s prizvukom gogolјevskog humora i iluzijom usmenog pripovedanja u tekstu, senkom čehovlјevskog osećaja za obično i svakodnevno i harmsovskom lakoćom apsurda. Između tih staklića je laka olovna armatura banatskog humora, ironije i sarkazma...

 

Povratna banatska karta

Autor

Milan Nešić

Datum

15 Decembar 2019

Tagovi

Istorija, Ličnosti, Proza