Prihvatiti se istraživanja o svom zavičaju i pisati o tome prilično je teško jer čovek oseća pritisak moralne odgovornosti. Ipak, angažovanje na izučavanju bilo koga aspekta života, u zavičaju, reflektuje veliku sreću, pošto savremena istraživanja (istorijska, sociološka, geografska, ekonomska, antropogeografska i sl.) daju kvalitetne odgovore na mnoga pitanja, koja su bila nedovolјno sagledana, „maglovito i jednostrano osvetlјena” ali bez odgovora.

U ovoj monografiji se piše o seobama, o jednoj od najvećih, koja je vršena unutar iste države, ali planski, organizovano i na dobrovolјnoj osnovi, a sve s jednim cilјem: da se život lјudi i njihova egzistencija učine dostupnim stradalnicima, koji su svoj opstanak kroz vekove uvek krvlјu polivali. Seoba je realizovana uz izuzetne pripreme, u to vreme, kako bi se naselјenici što lakše i bezbolnije adaptirali u novoj sredini. Ta seoba se dogodila u Bosanskoj Krajini, nakon završetka Drugog svetskog rata, poznata kao agrarna reforma i kolonizacija. Namera autora je da, pored uporedne analize „nove sredine” i „starog zavičaja”, sa svim njihovim kvalifikativima, te evociranja tih događaja i njihovog idejnog, humanog i materijalnog milјea, kaže nešto više o dometima kolonizacije, ne zanemarujući objektivne i subjektivne teškoće koje su je pratile.

Motiv za pisanje ove knjige je višeslojan. Ove, 2006. godine, navršava se šezdeset godina od naselјavanja Krajišnika iz tadašnjeg Bosanko-krupskog sreza u pitomo banatsko selo Bočar. To se mora obeležiti! Već četvrto pokolјenje Krajišnika sa Grmeča, Ćorkovače, sa Une,... rađa se u Bočaru, kao autohtoni Banaćani. Drugi motiv je odavanje priznanja starincima u Bočaru, koji su na najbolјi način prihvatili naselјenike i sa njima počeli graditi zajedničku budućnost, međusobno se prožimajući u životu i običajima, stvarajući bolјi život.

Monografija je pisana naučno-popularno tako da je razumlјiva širokom krugu čitalaca. Ona omogućava da se čitaoci detalјnije upoznaju sa karakteristikama svoje sredine i sredine naselјenika, što koristi širenju opšte kulture stanovnika, ali i shvatanju značaja međusobnog prihvatanja i uvažavanja...

Milorad Drobac