U okviru široke diskusije o Nacrtima Društvenih planova SFRJ, SRS i APV, prošle nedelje je organizovana diskusija predstavnika poljoprivrednih radnih organizacija o Društvenom planu razvoja AP Vojvodine u periodu 1966-1970. Pored predstavnika poljoprivrednih organizacija sastanku je prisustvovao i Stevan Škrbić, predsednik opštinskog odbora SSRNS Novi Bečej.
Pošto je predsedavajući Inž. Miloš Vijatov upoznao prisutne sa ciljem sastanka razvila se veoma sadržajna diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici svih poljoprivrednih organizacija u Novom Bečeju.
Inž. Radovan Popov, prvi učesnik u diskusiji, govorio je u početku o mogućnosti investiranja u poljoprivredi, ističući neophodnost istog obzirom na stanje opremljenosti, kao i potrebu čvršćeg vezivanja za prehrambenu industriju jer male radne organizacije u poljoprivredi svoje brojne probleme nisu u stanju da rešavaju. Istina u finansiranju investicija poljoprivredne radne organizacije se, prema njegovom mišljenju, nalaze u situaciji da izvore traže u sopstvenim sredstvima, čemu će čvršće povezivanje sa kombinatima u mnogome doprineti. Pored toga on je izneo sumnju u podatak da će se društveni posed povećati za oko 40 hiljada hektara jer je cena zemlje sve skuplja i mehanizacija u poljoprivredi nije na potrebnoj visini da bi mogla vršiti obradu za povećan posed. Kao poseban problem poljoprivrede u Vojvodini on je istakao puteve i rekao da je ono posebno aktuelno čak možda primarnije i od izgradnje sistema za navodnjavanje.
Branko Felbab je takođe izrazio sumnju za podatak o povećanju društvenog poseda a kao razlog je izneo nepovoljne uslove kreditiranja. Dalje je izneo probleme koji se javljaju usled nedovoljne tehničke opremljenosti da bi posebno ukazao na teškoće oko plaćanja doprinosa za sezonsku radnu snagu. U pogledu proizvodne orijentacije radnih organizacija u poljoprivredi on je istakao potrebu da se vodi računa o plasmanu proizvoda. Isto tako je govoreći o saradnji sa individualnim proizvođačima, naglasio neophodnost dugoročnijeg ugovora kao i učešće individualnog proizvođača u opremanju zadruga mašinama i drugim oruđima.
Marko Mišković je govorio o težim uslovima rada u poljoprivredi u odnosu na druge grane pa je stoga potrebno izvršiti neke izmene u kreditnoj politici, kako bi se poljoprivreda što pre modernizovala.
Sava Cvetićanin je istakao malu akumulativnost poljoprivrede, zatim je ukazao na neophodnost da poljoprivredne radne organizacije daleko samostalnije i smelije rešavaju probleme investiranja, da grade ono što bi bilo najpotrebnije i najrentabilnije a ne kao do sada kada je bilo mnogo uplitanja sa strane. Ima toga i sada, po njegovom mišljenju, što sputava direktnog proizvođača da sam odlučuje o svojim sredstvima.
Nađ Laslo se ukratko osvrnuo na probleme kreditiranja jer oni uslovaljavaju razrešavanje osnovnih problema sa kojima se susreću poljoprivredne radne organizacije.
Na kraju predstavnici poljoprivrednih organizacija su zaključili da se u smislu diskusije stave primedbe na Nacrt Društvenog plana, odnosno da se istakne prioritet izgradnje poljoprivrednih puteva, zatim da uslovi kreditiranja nemogućuju planirano proširenje društvenog poseda, te da je potrebno stvoriti povoljnije uslove kreditiranja i samostalnije odlučivanje i konačno da se više istakne potreba integracije poljoprivrede sa prerađivačko-prehrambenom industrijom.
