Svaki praznik je drag. Dan Republike, i više od toga, ispunjava sva naša srca posebnim zadovoljstvom jer nas vezuje za najsvetliji trenutak u istoriji našeg naroda. Dodamo li tome i podatak da je sutrašnji praznik i jubilaran, tada nije potrebno reći sa koliko nas ponosa ispunjava takvo saznanje.
Republika je rođena pre više od dve decenije u ognju svenadarodne oslobodilačke borbe, i Revolucije u isto vreme. Prvi put u istoriji naših naroda njegovi predstavnici su istinski odlučivali o sudbini njegovoj. Samo to i može da bude zaloga da su odluke istorijske, velike, dalekosežne. Zaloga je i to da ih je Tito inspirisao, da su pod njegovim rukovodstvom one ostvarene. Njih i dalje ostvarujemo, mada je bilo teškoća unutar i van granica naše socijalističke domovine. One su bez kompromisa i smelo prebrođene, prevazilazimo ih i danas.
Kada u ponedeljak osvane Dan Republike, dvadeseti u slobodnj zemlji, čela 20 miliona naših građana biće svetla i gordo uzdignuta jer delo koje daruju Republici – sebi grandiozno je.
I ono što smo mi građani opštine ugradili za proteklih dvadeset godina je isto tako veliko. Budimo ponosi jer za sobom ostavljamo izmenjeni lik naših mesta, visoke rezultate u poljoprivredi na društvenom sektoru i kooperaciji, nove pogone u industriji i zanatstvu, ostavljamo novu školu u Kumanu, univerzitet u Novom Bečeju, omladinski dom u Novom Miloševu, bioskop u Bočaru, ostavljamo još mnogo toga to na svakom mestu potseća na trud i samopregor našeg radnog čoveka.
Toga dana bićemo ponosni i na sve drugo što je ostalo novo iza ruku svih nas. Zavetovaćemo se u ime svega, na tebe Republiko naša, da će mo i sutra postići još više. Svesni smo istovremeno i naših slabosti koje ne zaboravljamo ni danas kada praznujemo. Zar nije i u tome naša veličina? I u sprovođenju naše reforme, koja nije samo privredna već i društvena, smo grešili ali smo svesni toga pa sutra nećemo to činiti. U tvoje ime učinićemo sve da postignemo i više od onoga što danas imamo jer mi to možemo, to smo mnogo puta dokazali.
Dokazaćemo to i sada jer više neće biti potrebno da nam se naš Tito obraća rečima: Sa reči treba preći na dela“ – Dela se stvaraju i biće ih.
