Počev od 9. aprila 1965. godine stupio je na snagu Osnovni zakon o radnim odnosima. Nekoliko odredaba ovog zakona jasno regulišu načine stupanja na rad, odnosno zasnivanje radnog odnosa, s tim što posebno ističu i pitanje angažovanja lica za poslove, koji po svojoj prirodi ne traju duže od tri dana.
Međutim, neke naše poljoprivredne organizacije (PD „Biserno ostrvo“ i PD „Jezero“ ne poštuju ove odredbe. Naime, i dalje angažuju jedan broj radnika u svojstvu privremenih radnika, zaključujući ugovore sa njima do tri dana, no, ova lica nastavljaju i dalje da rade određene poslove.
Sigurno je da pojedini poslovi u poljoprivredi ne zahtevaju uvođenje stalnih radnih mesta, ali to ne znači da se za iste može angažovati radna snaga protivno zakonskim propisima.
U ovakvoj situaciji se postavlja pitanje koliko se vodi računa o poštovanju pozitivnih zakonskih propisa, posebno u ovim i drugim organizacijama, kao i stepenu odgovornosti kod angažovanja radne snage pod ovakvim uslovima.
Bilo bi interesantno znati na koji način ove radne organizacije regulišu naknade za bolovanja, posebno onih zbog povreda na radu, kojih je već bilo u proteklom periodu, kao i da li se za ova lica, angažovana za rad do tri i preko tri dana, uplaćuju i odgovarajući doprinosi, posebno za socijalno osiguranje. Ovo stoga, što bi, ukoliko dođe do bolovanja u dužem trajanju od 30 dana, obelelo lice moglo ostvarivati i dalje ovu vrstu naknade, ali putem Zavoda za socijalno osiguranje. Vrlo verovatno je da ova lica obezbeđuju potrebno lečenje iz svojih sredstava što opet čini posebno pitanje.
Smatramo da angažovanje radnika na ovakav način predstavlja kršenje zakonskih propisa, koji regulišu ovu materiju, koji se s jedne strane ogledaju uskraćivanju prava radnog čoveka, a s druge strane izbegavaju se i određene obaveze prema zajednici, te stoga stoji potreba za angažovanjem odgovornih faktora u komuni za razrešavanjem ovog problema, odnosno ukazivanjem i na posledice koje mogu snaći svaku radnu zajednicu.
