Starim

Starim, pa šta??

Nije to ni strašno, ni tužno.

Ni užasno, ni ružno.

Samo se dešava.

 

Pobrkaju se malo ludosti I mudrosti

A buka s novim danom sve više smeta.

Uspomene katkad preliju srce,

Pa se klonim ljudi i očiju sveta.

 

Jedino se želja, tek začeta snaži,

Svakog novog jutra ona izlaz traži,

DA udeli deo OD hrabrosti moje

DA se ljudske duše starenja NE boje.

 

I zato kažem

Starim, pa sta!

Nije to ni strašno, ni tužno

Ni užasno, ni ružno.

Samo se dešava.