Jesen je

I u krošnjama zavija vetar

Ispred mog prozora raste lipa

Prastara, paganska

Što u bunilu šapuće priče

Okrutne i divne

Jauci i krici

Prizovu misli na ženu i smrt

Sanjive, lepljive, drage misli – boje rubina

U jednom uglu pas

Cvili

Zabranjeno mu je da ti liže lice i ruke

U drugom Nazarećanin

Plače

Zabranjeno mu je da govori o nadi i ljubavi

U trećem ti

Smeješ se i piješ vodku

U četvrtom –

Nekog –

Nema

Sve je uredu

Lagano rukom smakni mrak

Misli nešto lepo

Udahni duboko hladni zrak

Voz polazi tačno u pet

Daleko

Ispod tamnog zelenila hrastova

Smeši se

Bajkovita luda

Zastajem

Osmeh se pretvara u bolnu grotesku

Drugom stranom ulice

Onom koju prži sunce

Kroz vekove

Nazarećanin tegli svoj krst

Gluvo julsko popodne

On – ona i ja

Sve je daleko

I sasvim slučajno

„Čovek je beznadežno sam“,

Reče neko

Ali

Gizdavi klavir

I očajnički krik saksofona

Volim

Tišinu

Dalek

I sasvim slučajno