Tera baba kozliće

Putuješ leti  dugo,

Utvara li je neka?

Jara je, šta bi drugo?

Na putu ljeska reka.

 

Da pitaš: - Odkud voda?

Počeće da se šale.

Biće to fina zgoda,

Ismeju rado male.

 

Promucaš  ipak, s' mukom,

Šta bude, to i biće!

Odmahnu samo rukom:

Tera baba kozliće!

 

Porasteš jednog dana,

Ozari  ti se lice,

To je fata morgana,

Usred rodne ravnice.