Miris hleba

Ti znaš za ratara

Koji svakog dana

Već u cik zore

Zemlju ore.

Pa desetne hektara

Kasnije seje.

Onda čeka kišu

I sunce da greje,

Da bi ozelenila

Žitna polja.

Ogroman napor

I jaka volja

Za ovo treba.

A onda pogled

Uprt put neba,

Dok njive zelene

Sneg ne zaveje.

Tek se onda mirno,

Spokojno nasmeje.

 

U rano proleće

Klasom procveta

Plemenito cveće.

Lagano žuti

Do boje zlata.

U nedogled se pruža

Vlat do vlata

Klas do klasa

More se zlatno

Na vetru talasa.

 

Klasovi se tada

Zrnima pune,

Ratar strepi

Da vetar ne dune

I ne donese

Oblake crne,

Da ne padne grad.

O Bože nemoj,

Nemoj baš sad!

Sa letom, evo,

I žetva stiže

Pa kombajn zlatno

Runo ostriže.

Koliki će biti rod?

Šleperi vuku

Napora plod.

Toliko tona,

Toliko vagona,

Silos se puni.

U glavi ratara

Brojke i računi.

 

Sve proguta brzo

Taj valjkasti džin.

Zrnevlja deo

Putuje u mlin.

Brašno uskoro

Stiže do pekara

On noći svake

Hlebove stvara.

 

Koliko to rada

I napora treba,

Za miris jutarnji

Peciva i hleba!