Ogledala

Kakva sam ustvari,

Ne bih nikad znala,

Da slučajno nema

Vernog ogledala.

 

Kako mi šiškice

Preko čela stoje

I traka u kosi

Srebrnaste boje.

 

Isprobam haljine

Svoje pa mamine:

Jakne, pantalone,

Marame, bluzone.

 

Odeću običnu,

Pa posle svečanu,

Dugačku maminu

Haljinu venčanu!

 

Hodam na štiklama

Kao prava dama,

Još ruža maminog

Malo na usnama.

 

Često i grimase

Izmenjam na licu;

Odglumim Snežanu

Ili zlu vešticu!

 

Ogledam se lepo

 U vodi potoka

I oknima sjajnim

Dva mamina oka.

 

Istinu ti kažem,

Ja sam cela stala

U oba mamina

Mala ogledala!