Još jedno srpsko prezime porodica Latinović Petera pripadala je mađarskoj naciji. Kuća im je bila na glavnoj ulici preko puta Luteranske crkve, treća od ugla od ulice Narodnog Fronta. Imali su sina Petera kao što je običaj kod Mađara da se prvom sinu daje očevo ime, tako je i porodica Latinović postupila. Peter mlađi, koga su svi poznanici nazivali Peći bio je menetalno zaostao, ali dobroćudan. Komšijama je donosio vodu sa arteskog bunara uz minimalnu naknadu u novcu. Peći se nije ženio, te je tako porodica Latinović ostala bez potomaka.

Poslednja mađarska porodica srpskog porekla koju sam poznavao u Novom Bečeju bila je porodica Zupčić, čijeg se imena ne sećam. Bio je mašinbravar i imao je vršalicu. Kuća im je bila na uglu Hajduk Veljkove i Žarka Zrenjanina. Sećam se da im je poslednji šegrt - Privrednikov pitomac bio Zupković Đura do 1933. godine. Posle završetka šegrtovanja Đura je otišao iz Novog Bečeja za mene neznano kud. Zamislite dragi moji „kako je svet mali" sa Zupković Đurom sam se našao u Beogradu 1949. godine. On je tada bio kapetan JNA, a ja načelnik u Ministarstvu lake industrije SFRJ. Obradovao se kad sam mu se predstavio, jer smo se znali iz Bečeja, ali posle 15 godina nismo se lako prepoznali, i pored toga što je šegrtovanje možda najteži period života svakog zanatlije, a on se ipak seća samo onog što je bilo lepo u Novom Bečeju.

Zupčić je bio oženjen Mađaricom i imali su dve kćerke Etel i Vilmu, koje se nisu udavale, te je tako i porodica Zupčić ostala bez potomstva.

Pored navedenih porodica Mađara srpskog porekla, postojale su i mađarske porodice hrvatskog i slovačkog porekla.

U Vranjevu je postojao obućar Havedić, čijeg se imena ne sećam. Imao je dve kćerke Eržebet i Mariš. Obe su se osećale kao Mađarice. Jedna je bila udata za pomađarenog Slovaka Stari Pala, sa kojim je izrodila troje dece: sina i dve kćerke. Za drugu ne znam gde se i za koga udala i da li ima potomstvo. Deca ove udate za Stari Pala su se oženili odnosno udali za Srbe.

U Novom Bečeju odnosno u Vranjevu su postojale tri mađarske porodice sa prezimenom Stari. One su slovačkog porekla. Stari, ne znam mu ime, otac mog prijatelja Pala, došao je u Novi Bečej prvih godina 20. veka. Tu se oženio sa Mađaricom prešao u katoličku veru (Slovaci su Luterani) i prihvatio mađarsku nacionalnost. imali su dvoje dece kćerku i sina. Zaposlen je bio u mlinu „Buda” kao glavni mašinista. Mislim da im se kćerka nije udavala, a sin Pali, kao veliki mađarski patriota oženio se kćerkom obućara Havedića hrvatskog porekla, ali koja se osećala velikom Mađaricom - to mi je pri poslednjem susretu 1987. odine ispričao u njegovoj novoj još nedovršenoj kući u Vranjevu u ulici Slobodna Perića, sam Pali.

Sa Palikom sam se zbližio na radu u Sreskoj mašinskoj stanici u Novom Bečeju. Naše prijateljstvo se održalo i posle rastanka u službi. Pali je otišao u Kikindu, a ja u Zrenjanin pa zatim u Beograd. Izrodili su, kao što sam već istakao kada sam opisivao slučaj porodice Havedić, troje dece: sina i dve kćerke. Sećam se, da smo se jednom slučajno našli u vozu na putu iz Beograda on za Kikindu, a ja za Novi Bečej. Tom prilikom mi je Pali izneo svoju tešku materijalnu situaciju, sam radi, a da bi izdržavao porodicu od 5 članova, od kojih sin studira u Zagrebu, prinuđen je da na 4-5 mesta radi kao honorarni knjigovoda, pored svog stalnog zaposlenja. Ponudio sam se da mu pomognem da sin dobije stipendiju za poslednje dve godine studija (bio je na završetku druge godine tehnologije). On se tome posebno obradovao, jer je verovao u moje obećanje. Stipendija mu je obezbeđena od strane Industrije stakla Pančevo, sa kojom je sklopio ugovor, da će po završetku studija odraditi odgovarajuće vreme kao inženjer u Staklari. Posle završetka studija, kako sam u Industriji stakla saznao, nije ni traženo da odradi, već se odmah zaposlio kao inženjer u „Tozi Markoviću” u Kikindi što je i njemu i roditeljima posebno dobro došlo. On je i danas u fabrici „Toza Marković” uvaženi stručnjak.

Moj poslednji susret sa Palikom bio je u Vranjevu, 2- 3 godine posle smrti njegove supruge, gde se nastanio, a deca su ostala u Kikindi. Sin se oženio Srpkinjom, a obe kćerke se udale za Srbe. Pali mi je detaljno opisao život njegovog oca Slovaka. Skratiću tu priču i izneću samo deo da se njegov otac našao kao Austro-Ugarski vojnik u Prvom svetskom ratu u Ruskom zarobljeništvu, gde je ostao i posle pobede Oktobarske revolucije. Radio je kao mašinista u jednom velikom mlinu u Južnom delu Rusije na reci Donu. Bio je izuzetno cenjen kao savestan i stručan majstor. Sovjeti su želeli da ga po svaku cenu zadrže, a on je međutim, želeo da se vrati ženi i deci u Vranjevo. Uspeo je da ubedi tamošnje vlasti da ga puste da dođe u Jugoslaviju po sovju porodicu i da se vrati u Sovjetski savez. On to nije ni pomišljao, ali je takav uslov bio postavljen od Sovjetskih vlasti koji je on tobože prihvatio. Pali mi je pokazao očev pasoš izdat od sovjetskih vlasti i pismo u kome se umoljavaju sve usputne vlasti da mu izađu u susret kako bi mogao što pre ostvariti povratak. Otac se vratio u Vranjevo 1920. ili 1921. Godine i odmah se zaposlio kao glavni mašinista u mlinu „Buda” u Novom Bečeju, gde je u krugu Mlina dobio lep stan.

Pali se osećao Mađarom sve do penzionisanja, možda je još tačnije reći dok mu se deca nisu poudavala odnosno sin oženio i izrodio svoju decu Palikinu unučad, koji su se osećali Jugoslovenima. Nisam siguran kakvo je opredelenje bilo sinovljevo, ali za kćerke i njihovo potomstvo je sigurno da je srpsko.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak