Porodica Stojanović

U Novom Bečeju su postojale i porodice Stojanović izrazito srpsko prezime dobijeno od imena nekog pretka, koji se najviše isticao, a zvao se Stojan. Prezimena su dobijana prema najpoznatijem članu porodice. To je mogla da bude i žena pa otuda prezimena Zorići, Zlatići, Marići i sl.

U vreme na koje se podsećam bilo je tri brata Stojanovića. Najstariji Tibor, zaposlen kao službenik u novobečejskom mlinu „Buda”. U njihovoj kući u ulici Čika Ljubina br. 6 je i stanovao. Drugi brat, čijeg se imena ne sećam, stanovao je u ulici Narodnog Fronta odmah do Luterenske crkve. Najmlađi je bio Jožef pamtim ga kao starog neženju. On je bio izuzetno veliki mađarski patriota, dok su dva starija brata bili dostojni pripadnici mađarskoj naciji, mada to nisu nikada posebno isticali. Bili su vrlo tolerantni i sa svima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, živeli u dobrim odnosima.

Stojanović Tibor bio je izuzetno vredan i savestan službenik. Oženjen je sa Mađaricom koja je bila posebno tiha i porodici privržena. Imali su dve kćerke lepe i skromne i najbolje učenice u svojim razredima. Obe su završile veliku maturu gimnazije. Starija se zvala Ilonka, koja je pored rečenih epiteta i bila izuzetno lepa devojka. Ubrzo se udala za Srbina Radu Aćimova službenika novobečejske vodne zadruge. Ilonka je prešla u pravoslavnu veru i dobila je ime Jelena. Imaju sina Boru koji je takođe Srbin. Bila je primerna supruga i majka. Toliko je bila tiha i dobroćudna da verujem da se od nje nikad nije čuo povišen ton. Umrla je u sedamdesetoj godini života.

Mlađa kćerka Tibora Stojanovića Olga bila je visoka kao i Ilonka. Nije bila izrazita lepotica već prosečne lepote. Prešla je odmah posle Drugog svetskog rata u Zrenjanin gde se i udala. Poslednji put sam je video 1990. godine posle 45 godina, kada je došla na sastanak Zavičajnog kluba Novi Bečej sa svojim zetom Radom Aćimovim. Iznenadio sam se kada sam od njenog zeta čuo da je njeno prezime Radovanović-Stojanović Olga, što znači da je i ona udata za Srbina. Tako su se deca Tibora Stojanovića i njihovo potomstvo vratila starom izvorištu.

Tiborov brat, imao je dva sina: Emila i Belu.

Emil je bio isto godište kao i Tiborova starija kćerka Ilona 1917. godine i išli su u isti razred Građanske škole pa posle gimnazije. Uvek su spadali među najbolje đake.

Sa Emilom sam, dok smo bili u Građanskoj školi, bio blizak drug. Odlazio sam u njihovu kuću, koja je, kao što sam napred izneo, bila u ulici Narodnog Fronta do Luteranske crkve. Nisam znao da je Emil Mađar, jer mu je i ime i prezime bilo srpsko, a srpski je govorio tečno baš kao i sva ostala deca Srbi. Za mene je bilo iznenađenje, ali ne i razočarenje, kada sam prvi put bio kod njega i upoznao njegovu majku, koja je govorila srpski sa izrazitim mađarskim naglaskom i greškama u rodu i padežu. Tek sam tada zapitao Emila da li je njegova majka Mađarica. On mi je dao potvrdan odgovor i pri tome rekao ,,pa i ja sam Mađar”.

Emil je završio katoličku bogosloviju i postao je katolički sveštenik. Jedno vreme (3-4 godine) bio je paroh u Novom Bečeju. Kao što je opštepoznato katoličkim sveštenicima je zabranjen brak, pa samim tim nije ni imao poroda. Umro je mlad.

Mlađi brat Emilov Bela izučio je mesarski zanat. Bio je prilično snažan mladić što odgovara njegovom zanatu, a po prirodi je bio dobroćudan. Oženio se Mađaricom. Posle Drugog svetskog rata zaposlio se u zrenjaninskoj Šećerani, gde je Rada Aćimov, njegov zet po sestri od strica Ilonki, bio generalni direktor. Umro je dosta mlad i ne znam da li je imao potomstvo.

Treći brat, Stojanović Jožef nije bio oženjen. Živeo je za vreme Drugog svetskog rata u Novom Bečeju. Gde je kasnije otišao i kako je završio svoj život nije mi poznato, ali mislim da ni od njega nije ostalo mađarsko potomstvo.

Iz ovog površnog i nepotpunog prikaza porodice Stojanović vidi se da od trojice braće nije ostalo mađarsko potomstvo (ograđujem se kada je u pitanju Stojanović Bela koji je živeo u Zrenjaninu).

Prijavite se za novosti

Prijavite se ako želite da dobijate novosti sa sajta na vaš e-mail.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak