Dušan - Duša Josimović

Duša Josimović bio je poznat kao dobroćudan, ali i kao jedan od najjačih ljudi u Novom Bečeju. Znam ga kao čoveka zrelih godina (pedeset i koja godina). Moj otac je preko Dušine snaje (supruge njegovog starijeg sina Miloša) Ivanke bio u rod - binskom odnosu sa njim.

Nije on zbog tih rodbinskih odnosa bio blizak sa Dušom, već mu se ovaj dopadao kao skroman i pošten čovek, koji je znao da u društvu bude veliki veseljak. Zbog tih osobina redovno je pozivan kao prijatelj na slavu ili svinjsku daću (disnotor). Te svinjske daće bile su prilika da se u vreme završetka svih poljskih radova u vidu gozbe sastanu komšije, rođaci i prijatelji. To je bila prilika da se uz bogatu trpezu provesele, onako ,,za svoj groš”. Duša je u našoj kući bio najrađe viđen gost ne samo od mojih roditelja, već i od nas dece. Voleli smo ga zbog njegovog prirodnog ponašanja i uvek spremnog za priče i pesmu. Nije on bio posebno obdaren pevač, ali je u pesmi bio originalan i poseban. Pesme koje je on pevao nisu se mogle, ili su se retko gde, mogle čuti, a Duša je njima ispunjavao tu gozbu koje su po pravilu trajale 4-5 sati. Nikada se nije desilo da on „zapodene” kavgu ili bilo kakav nesporazum, a ako je neko u društvu to i učinio on se trudio da pesmom to potisne i da veče provede u veselom raspoloženju. Nije nikoga izazivao, a niti su se njemu suprotstavljali, jer on nije nikome za to pružao prilike. Sve što je činio bilo je podređeno veselju, a verovatno su i svi bili svesni Dušine snage, pa nisu ni pokušavali da se sa njim „zakačinju”. Ovo je moglo biti u podsvesti svakog prisutnog, ali on, i da je neko pokušao da ga izazove ne bi taj izazov prihvatio. Bio je izuzetno miroljubiv čovek. Verovatno svestan svoje fizičke superiornosti, nije želeo da se upušta u bilo kakvu raspravu koja bi mogla da dovede do neželjenih posledica.

Svi su ga voleli i kao dobrodušnog čoveka poštovali, a svi u Novom Bečeju, iz redova Srba, bili su svesni da je Duša najjači čovek u Novom Bečeju, što on nikada, ni jednim svojim postupkom nije ispoljavao. Bilo je muke da ga neko nagovori da pokaže tu svoju snagu, jer on nije želeo da se time ističe.

Čak je smatrao da je ispoljavanje snage ispod dostojanstva ozbiljnog čoveka.

Imao sam prilike da slušam o njegovoj snazi, ali nikad nisam bio u situaciji da to vidim. Pa ipak ću ispričati dva slučaja u kojima je čika Duša pokazao svoju fizičku snagu.

Duša Josimović je imao kuću na uglu Čika Ljubine i JNA, a Vasa Marčić - Kempela, koji je služio kod mog oca, a čija je kuća bila u komšiluku čika Dušine, ispričao mi je jedan doživljaj sa čika Dušom. Vasa je bio prilično snažan mladić dvadesetih godina osrednjeg rasta, širokih pleća i snažnih mišića. Evo Vasine priče:

Početkom avgusta vrla mašina (vršalica) u kući Duše Josimovića. Lokomobila je bila skoro do kapije, koja je bila otvorena, da bi se mogla doneti i tu odložiti slama za loženje lokomobile. Na toj slami se obično deca prevrću i igraju pa su se tako jedne večeri, dok je vršalica još radila, okupili i momci iz te Čika Ljubine ulice među kojima sam bio i ja i Miloš, sin čika Dušin. koji je bio Vasin vršnjak i slične fizičke konstitucije (negde oko 80 kg težine). Tu se našao i čika Duša. U želji da se poigramo sa njim izazivali smo ga da proba da se pohrve sa nama. On se smejući opirao našem nasrtanju rečima: ,,Ta mante se deco, gde da se ja upuštam sa vama, pa vi ste još deca!”, ali mi tek onda navalili - priča Vasa. - On uhvati mene levom rukom, jer sam mu tako stajao, a svog Miloša desnom i podigne nas u visinu i baci na slamu koja je bila ispred nas. Kad smo ustali onako iznenađeni gde smo se našli prilazimo mu da bi se isčuđavali, ali on se na taj naš odnos nije obazirao, već se okrenuo i otišao u dvorište.

Slušao sam kako se, jedne nedelje, za vreme pijaca, a pijace su u Novom Bečeju tada bile u delu od današnjeg Radničkog doma pa do zgrade u kojoj se nalazi Vojvođanska banka na kraju parkića (onda je umesto parka bio trg popločan turskom kaldrmom). Nedeljom, za vreme pijaca, pored žena koje iznose robu da prodaju, ili da na pijaci kupe, izađu i muškarci oženjeni i mladi i stari da se vide sa prijateljima i poznanicima, pa da posle razgovora navrate, skoro po pravilu, na rakiju u restoran hotela ,,Royal” - danas restoran „Jadran”. ,,Royal” je držao Rajko Nikolić dobar gostioničar spreman za šale i sitne podvale.

Jedne takve nedelje našao se u restoranu pored ostalih i Duša Josimović, da onako ,,s nogu” popiju rakiju pred ručak. Za jednim od stolova sedeo je bogati novobečejski trgovac Laza Krstić krupan i snažan čovek. U razgovoru, videvši Dušu pored šanka, jedan od onih što sede sa Lazom Krstićem ispriča kako Duša Josimović, pruživši ruku prema Duši, može da rukama pocepa novi špil od 32 karte. Lazi se to u prvi mah nije učinilo kao nešto posebno pa zatraži od kafedžije Rajka da mu donese novi špil karata. Kad je Rajko doneo, Laza uzme špil i sav važan pokuša da ih u jednom pokretu pocepa na dve polovine, ali bez uspeha. Probao nekoliko puta ali špil ostao „čitav”. Vidi da je tu njegova snaga nedovoljna i odgovori prisutnima za stolom da ne veruje da je to iko u stanju da učini. Svi, u jedan glas, rekoše da je Duša Josimović to u stanju. Laza se digne od stola i priđe Duši i zamoli ga da dođe za njihov sto i da pokaže svoju snagu. Duša, onako miran i skroman odbije da to učini jer ne želi da se time producira pred tolikim svetom. Laza mu dobaci, da zna da je to ne moguće te da zato i Duša neće ni da pokuša. Na ovaj izazov svi oni koji su bili u Dušinom društvu, pored šanka, povikaše „Dušo, pokaži mu!”, ali Duša ni na to ne reaguje, već ostao onako sa fićokom rakije u ruci, baš kao da se sve to ne odnosi na njega. Laza mu ponovo priđe rečima da će ga častiti koliko god može da popije, ako uspe da pocepa špil karata. Duši neprijatno što su sad svi navalili na njega da se „producira” odgovori: „Hoću pod uslovom da počastiš sve pristune u restoranu!” Laza, nemajući kud prihvati.

Duša uzme špil karata, koje je Laza pokušao da pocepa, i u jednom zahvatu pocepa špil na dve polovine i onda uzme jednu polovinu i pocepa je na dve četvrtine i baci ih Lazi na sto.

Zvuči ovo kao neverovatna priča, ali to su u ono vreme svi Novobečejci znali i to se prepričavalo i spominjalo još dugo posle Dušine smrti.

Ne znam da je čika Duša bilo kad tu svoju nadljudsku snagu zloupotrebio i bilo kom nedoličnom i nečasnom trenutku.

Na žalost - pored sve svoje snage umro je Duša Josimović relativno mlad u šesdesetoj godini života.

Na kraju da iznesem i neke od pesama koje je čika Duša najčešće pevao u društvu na gozbama.

Sećam se jedne koju ću više ispričati slobodnim rečima. a on je celu uz odgovarajuće rimovanje pevao sam bez ičije pratnje sa posebnom melodijom. Na primeru raskalašne Sremice pesma je glasila:

,,A zašto su Sremanjkinje bele debele!”

Očo čovek na oranje - žena u krčmu.

Došo čovek sa oranja - žena u krevet.

Avoj muže slatki druže ja sam bolesna

Avoj ženo pusta želje ti mnogo piješ! itd.

Za drugu pesmu, koje se sećam tražio je od svih prisutnih da ga prate rečima „zumba, zumba” a on peva:

Sukur Mara, sukur Sara,

Kad je Zuku svog ženila

Kupi svate ponosite

Ne mož gledat od miline:

Kumi kuma Kudri Janka,

Starog svata Pudri Stanka,

A devera Develiju - ubojdžiju kavgadžiju.

Pa da vidiš Develiju - ubojicu kavgadžiju,

Crni čibuk zapalio - bele zube iskezio,

I pokaže svoju snagu,

Pa uhvati starog Gagu,

Za potiljak za ostragu.

Iju, iju, al se biju

Traži Gaga oklagiju

Da udari Develiju, Develiju kavgadžiju.

Gde god ide Gaga ređa,

Ostaše im modra leđa.

Možda će te se dragi moji zapitati pa za koga je ova zabeleška interesantna i zbog čega sam se trudio da je ostavim pokolenjima? Odgovori ću kratko: za istraživače prošlosti Novog Bečeja, kojima će ovako vrerodostojne zabeleške na osnovu ličnog saznanja i sećanja, koristiti za ocenu uslova i načina života Novobečejaca, kao i kako su bili skromni, zadovoljni i srećni sa malim što im je pružao život.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.