Moj drug Steva Jovčić

Moj najbliži drug, sa kojim sam proveo svoje momaštvo od 1936-1944. godine. Posle toga družili smo se i bili nerazdvojni kad god sam došao u Novi Bečej.

Steva je rođen 1915. godine, dve godine je stariji od mene. Živeo je skromno u porodici svoje majke udove Ružice Jovčić sa starijim bratom Milivojem - Mile. Ne sećam se da li mu je otac poginuo u Prvom svetskom ratu, ili je ubrzo posle rata umro, ali znam da je mama Ružica teško „sastavljala kraj s krajem” da bi uz to školovala starijeg sina. Stevu, koji nije bio sklon školi, odmah po napunjenoj 14. godini života dala je na izučavnje mlinarskog znata u Novobečejskom mlinu „Buda”.

Završio je zanat, kome nikada nije bio privržen, jer je bio izuzetno uredan i elegantan mladić da bi se posvetio relativno fizički teškom i dosta prljavom zanatu. On je bio snažan i nije mu teško padalo što u mlinarstvu treba nositi džakove od šesdesetak kilograma težine, već što je bio preko celog dana beo od glave do pete od brašna. Bio je dugo nezaposlen i živeo u teškim materijalnim uslovima.

Steva je bio uvek elegantan, posebno je preko leta: bela košulja sa kratkim rukavima i buretske bele pantalone, a on pocrneo od sunčanja na Tisi izgledao je baš izuzetno dopadljivo.

Bio je za ondašnje prilike, visok izuzetno lepo građen, crnomanjast sa lepim i pravilnim crtama lica, najlepši mladić u Novom Bečeju. To nije moje subjektivno mišljenje, već je to potvrđeno kroz mnoštvo slučajeva mladih devojaka i mladih udatih žena. Nije došla nijedna gošća u Novi Bečej, a da se nije prvo zagledala u Stevu. Ali, kad dozna da je on običan mlinar, ona se ohladi, ali mnoge nisu mogle odoleti njegovom šarmu.

Nije se mirio sa svojim položajem u društvu. Želeo je da se uključi u trgovinu i da postane trgovački pomoćnik. To je uspeo možda malo u zakasnelim godinama (oko svoje 25. godine). Trgovinu galanteriskom robom izučio je kod Bore Kovačeva - Trce, a kasnije se usavršio u tekstilnoj trgovini metražnom robom.

Steva je svojom simpatičnom pojavom i naglašenom slatkorečivošću i velikim strpljenjem bio prosto rođen za trgovca. Zbog tih njegovih osobina nije nikakvo čudo što su mušterije Srpkinje ili Mađarice želele, kada dođu u radnju, da ih on posluži. Delovao je predusretljivo i nenametljivo ljubazno. Njega nijedna mušterija nije mogla da izvede iz potrebnog trgovačkog takta. Imao je lepe reči i strpljenje i za one najdosadnije i čak drske mušterije.

U vreme do Drugog svetskog rata cene u trgovini su bile pogodbene - od slučaja do slučaja. Mušterije su to znale i pogađale su se, neke skoro do iznemoglosti. Steva je bio kao rođen za taj način trgovanja. Pri određivanju početne cene on je bio umereniji od ostalih pomoćnika te su mušterije već samo zbog toga želele da ih on posluži. Uz to on je delovao prijateljski ljubazno sa iskrenom željom da mušteriju pošteno usluži i zadovolji je kvalitetom i dezenom robe pa je bio spreman da iznese „brdo” materijala za izbor. Mađarice su ga posebno cenile. Bilo je malo prodavaca iz redova Mađara u tekstilnoj trgovini, a Srbi su govorili mađarski, ali niko nije tako kao Steva. Radnja u kojoj je radio imala je pored vlasnika i još 2-3 pomoćnika, a svaka mušterija je želela da je on posluži. Kako koja uđe u radnju ona se uputi ka njemu oslovljavajući ga sa Števo! Govor mu je bio sa pravim mađarskim naglaskom što je Mađaricama posebno imponovalo. Pri ovom se mora imati na umu da je njegov rečnik bio onoliko bogat koliko to trgovina i običan život od prodavca iziskuju.

Niko nije tako poznavao Novobečejce i Vranjevčane kao Steva. On je znao svakog Mađara baš kao i Srbina i njihovu odraslu decu, što je takođe bilo izuzetno važno u trgovini da se svakoj mušteriji obraća sa njenim imenom kao pravi prijatelj i poznanik. On je bio tipičan vizuelan tip i kad nekog jednom vidi i upozna on ga više ne zaboravlja.

Njegov šarm i ophođenje prema mušteriji bili su pravi mamac za kupce, naročito iz redova mladih žena i devojaka bilo Srpkinja ili Mađarica. Toga su vlasnici radnje bili svesni te je, iako znatno mlađi po stažu u trgovini, bio izjednačen sa platom sa onim najiskusnijim trgovačkim pomoćnikom.

Bio je izuzetno disciplinovan i tačan u izvršavanju svojih obaveza i iskren i odan saradnik i prijatelj. Pored iznetih i ovi ljudski kvaliteti su bili zapaženi od vlasnika, u trgovini u kojoj je radio, i visoko cenjeni.

Steva je posle oslobođenja Novog Bečeja početkom oktobra 1944. godine mobilisan i odnet na Sremski front gde je ostao u ratu sa Nemcima sve do kraja Drugog svetskog rata.

Po dolasku iz rata u leto 1945. godine nastavio je sa radom u trgovačkoj radnji Bore Kovačeva, sve do nacionalizacije trgovine od strane komunističkih vlasti, kada je prihvaćen kao trgovački radnik u državnoj trgovini. Ubrzo je postao poslovođa u bivšoj radnji Bore Kovačeva koja je u to vreme bila najveća trgovačka radnja u Novom Bečeju. Ostao je tu kao poslovođa sve do rušenja prizemne kuće u kojoj se radnja nalazila i izgradnje na mesto ove, velike Robne kuće „Potisje”. U novoizgrađenoj Robnoj kući postao je šef odelenja za obuću što nije bila njegova struka. On je bio izraziti trgovac tekstilne robe na metar. Trgovačko preduzeće „Potisje”, čija je bila Robna kuća imalo je onih koji su se rukovodstvu nametnuli drugim načinom i Stevu potisli na Odelenje obuće. Nije on bio time zadovoljan, ali nije ni očajavao. Sa svojim saradnicima je uspešno obavljao i ovaj posao, sve do penzionisanja.

Nije Steva bio samo najlepši čovek u Novom Bečeju, već je spadao u red i najboljih pevača. Svojim pevanjem je sve nas, njegove drugove i prijatelje, usrećivao. Njega nije trebalo moliti i nagovarati da nešto otpeva. On je to činio čim se odgovarajuće društvo skupilo da se proveseli. I supruga Anđa mu je bila vrsna pevačica i pesma je bila put njihovog zbliženja. Pored pevanja u društvu prijatelja učestvovao je i u pevačkim horovima Novog Bečeja.

Iako je bio jedan od najlepših mladih ljudi u Novom Bečeju i Vranjevu i što su ga mnoge mlade žene i devojke obožavale on se prilično kasno oženio. Imao je prilike još kao mlad, sa jedva napunjenih dvadeset godina, da se oženi sa jednom ozbiljnom i lepom devojkom iz obližnjeg sela, ali se tome suprotstavila njegova mati. Steva je bio izuzetno pažljiv i dobar sin pa nije hteo da se zameri majci i tako je ostao neoženjen sve do završetka Drugog svetskog rata. Po povratku iz rata želeo je da se oženi jednom uglednom udovicom, ali se i ovoj ženidbi suprotstavila mati. „Zar on tako lep da se oženi udovicom!” Steva opet kao poslušan sin odloži i ovu ženidbu, a godine teku i vreme prolazi i tako je dočekao prilično pozne godine za sklapanje braka.

Oženio se Anđom, ženom koja je bila lepa i znatno mlađa od njega. Sa njom je proživeo zrele godine u skladnom braku sve do svoje smrti 1990. godine. Anđa je bila vredna i uredna žena i u znatnoj meri izmenila njegov način života u okviru kuće i porodice, što je i normalno da žena postane oslonac porodičnog života.

Umro je 1990. godine posle duge i teške bolesti, kao pošten i vrlo cenjen građanin Novog Bečeja.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak