Putovanja po svetu

Što su mi se uslovi za putovanja više širili, moji prontevi bili su sve neskromniji. Tako je to valjda u svemu, prohtevi su uvek veći od mogućnosti. Proputovao sam mnoge krajeve bivše Jugoslavije pa me ostali delovi nisu toliko mamili, koliko je bila jaka želja da vidim bar jednu stranu zemlju.

Moram istaći da su granice naše zemlje bile moja opsesija još od mladih dana. One su bile nešto, za čim sam žudeo, ili ne samo granice, već susedne zemlje koje sam sa granice mogao da vidim. U početku sam se samo time zadovoljavao.

Ostao mi je nezaboravan boravak na Sušaku 1936. godine. To je bio moj prvi susret sa državnom granicom. Dugo sam stajao kraj mosta na reci Riječini, koja deli Sušak i Jugoslaviju od Rijeke (Italija), sve dok mi nije prišao jugoslovenski žandarm da me opomene da je tu zabranjeno zadržavanje.

Promet preko graničnog mosta izgledao mi je sasvim običan. Prelazili su samo pešaci i to oni koji su imali dvovlasničke dozvole, koje su onako u žurbi u vidu legitimacije, samo usput pokazivali graničarima jedne i druge zemlje.

Oduševio me je taj tako jednostavan prelazak granice. Zamišljao sam ga znatno komplikovanijim.

Tog dana je, na Sušaku, opozicija - Hrvatska seljačka stranka zajedno sa Komunističkom partijom organizovala veliki zbor, na koji se sleglo stotinak hiljada naroda iz Primorja, Gorskog Kotara, Zagreba i svih drugih krajeva Hrvatske. Bili su speicjalno određeni vozovi i brodovi koji su besplatno dovozili demonstrante. Demonstriralo se protiv Jugoslavije. Stideo sam se svega što se toga dana u vezi sa Zborom zbilo. Kada je kolona demonstranata od sto hiljada ljudi prolazila pored pograničnog mosta, gde su, sa druge strane Riječine posmatrali Italijani našu neslogu, demonstranti su baš pred njima namerno uzvikavali parole „dole Jugoslavija” i slične.

Tu sam video, kako su demonstranti, koji su brodom došli iz Kraljevice, pri povratku skinuli sa katarke broda jugoslovensku zastavu i samo je preokrenuli i podigli je na jarbol kao hrvatsku. Kapetan broda naredio je mornarima da se zastava preokrene, jer u protivnom brod neće krenuti, ali su demonstranti ostali neumoljivi i tako je zastava nekoliko puta skidana i dizana na jarbol. Ne znam koliko je to trajalo, meni se učinilo vrlo dugo, pa sam napustio pristanište i otišao u drugi deo grada.

Bile su to velike demonstracije neprijateljstva prema Jugoslaviji i nije slučajno što je izabran baš Sušak za mesto gde će se Zbor održati. Zbor je održan u leto 1936. godine, na granici sa Italijom, jer je želja organizatora bila da se na najočitiji način pokaže Italijanima kako su Hrvati protiv Jugoslavije.

Imao sam i jedan prijatan susret sa našom granicom. Četiri godine kasnije, u zimu 1940. godine, bio sam u selu Nakovu kod Kikinde. To je, i danas tako mislim, bilo najlepše selo u staroj Jugoslaviji, ili da malo budem oprezniji u oceni, da kažem najlepše selo koje sam dotle, a i posle toga, video. Selo je bilo nastanjeno domaćim Nemcima (Švabama), a nalazilo se na samoj granici sa Rumunijom. Ne znam, da li je bilo više od 60-70 metara od kafane, na kraj sela, pa do same granice. Stao sam ispred kafane i posmatrao rumunsku stranu. Tu se pružala jedna dosta duga i zapuštena ulica, možda stotinak metara od granice, rumunskog sela Veliki Komloš (Komlošul Mare). Ta rumunska ulica, u odnosu na Nakovo, delovala je jadno, sirotinjski, sa malim neokrečenim kućama.

Razmišljao sam kako se osećaju Rumuni kad sa svoje strane pogledaju na jugoslovensku, na Nakovo, čije su sve kuće lepe i uredno okrečene, sa asvaltiranim kolovozom glavne ulice. Ta razmišljanja budila su u meni osećaj ponosa što sam Jugosloven, ali sam se ubrzo setio stida koji me je obuzeo na Sušaku kada sam video kako Italijani likuju što su imali prilike da se uvere u skori raspad Kraljevine Jugoslavije.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.