Teodor Pavlović život i delo

Davno, još 1985. godine, u budimpeštanskom listu NÉPSZABADSÁG 31. jula izašao je članak Stojana Vujičića pod naslovom 150-godišnjica domaćih srpskih novina. On me je podstakao da se upoznam sa životom i zaslugama Teodora Pavlovića, ne samo kao žurnaliste već pre o njegovim zaslugama za Maticu srpsku. Na moju sreću, u Republičkoj biblioteci Srbije našao sam - što kažu - na gomili, na jednom mestu, petnaestak izvora o Teodoru Pavloviću. Oduševio sam se njegovim delom i pokušao sam da napišem jednu skromniju studiju o njegovom životu i radu.

Napisao sam na pedesetak stranica gde sam između ostalog i prigovorio „Matici srpskoj” što nije ničim obeležila Pavlovićevo delo pa ni povodom 150 godina od izlaženja prvog broja njegovog „Srpskog narodnog lista”. Neznajući da je Matica tim povodom organizovala naučni skup od 22-23. maja 1986. i u vezi sa tim izdala Zbornik pod nazivom TEODOR PAVLOVIĆ I NJEGOVO DOBA 1988. godine.

To me nije pokolebalo u mojoj nameri, već naprotiv bilo je dalji podsticaj, jer sam u tom Zborniku našao mnoštvo novih, bar za mene, podataka i pristupio sam prikupljanju materijala za jednu knjigu. Posle 5-6 godina imao sam već toliko podataka i materijala da sam mogao napisati knjigu u kojoj bi izneo celokupnu aktivnost Teodora Pavlovića na kulturno-prosvetnom polju.

Verujem da će se čitaoci iznenaditi zašto sam se toliko zainteresovao baš za njega, kad nije Novobečejac, a ja sam dotle ulagao napor da osvetlim samo likove Novobečejaca. Pa evo zašto. Teodor Pavlović je rođen u Karlovu (današnjem Novom Miloševu), a u međuvremenu sam bio u društvu sa jednim prosvetnim radnikom poreklom iz Novog Miloševa, koji me je zapitao ko je bio taj Pavlović kada je njegova bista u parku Novog Miloševa pored dr Đorđa Joanovića i Miloša Popova. Objasnio sam onoliko koliko mi je ostalo u sećanju o njemu, iz kratke biografije objavljene u knjizi ZNAMENITI SRBI XIX VEKA izdate 1903. godine u Zagrebu. Ostale su mi upečatljive njegove reči napisane kada je bio urednik Letopisa srpskog i izdavač i urednik svoja dva lista.

„Ako u delanju ovom i najmanju polzu rodu svom prinesem celj sviju želja mojih na ovom svetu biće postignut.”

To je bio glavni podsticaj da se upustim u istraživanje njegovih zasluga, a uz to verovatno i što je rođen u Karlovu, selu koje je pripadalo srezu Novobečejskom, a sada je mesna zajednica Novobečejske opštine.

Kada sam prikupio sve podatke, uverio sam se da su u pravu oni naši naučnici koji su ga ocenili kao najzaslužnijim Srbinom u Ugarskoj tridesetih i četrdesetih godina 19. veka, baš kao što je to bio njegov sledbenik Svetozar Miletić šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Slučaj je hteo da su im i osnovni biografski podaci ne samo slični nego skoro identični. Pavlović je bio sin Pavla čizmara iz Karlova, a Miletić sin Sime čizmara iz Mošorina. Obojica su bili najbolji đaci u svojim generacijama. I jedan i drugi završili su prava u Požunu (Bratislavi) gde su uz svoje nacionalne ideale i patriotska osećanja prihvatili i panslavizam, bez obzira što je dvadesetogodišnja razlika u vremenu njihovog školovanja. I na kraju obojica su tragično završili život u živčanom rastrojstvu do potpunog duševnog sloma.

U samom uvodu knjige napiao sam između ostalog:

Možda neću izneti ništa novo, što našim naučnicima i istraživačima nije poznato, ali mi je želja da oživim sećanja u godini kada se navršilo 190 godina od rođenja i 140 godina od njegove smrti i da pružim priliku širem čitalaštvu da se na jednom mestu upozna sa zaslugama Teodora Pavlovića za Maticu srpsku, za srpsku žurnalistiku, za književnost i za srpsku kulturu uopšte.

U knjizi koja je juna 1995. izašla iz štampe, izneo sam Pavlovićeva dela i zasluge za srpsku prosvetu i kulturu.

On je obnovitelj Matice srpske, posle dvogodišnje zabrane rada od strane ugarskih vlasti. Angažujući bogate Srbe za donatore ustvari je preporodio Maticu i od nje stvorio, do danas, neprevaziđenu kulturnu ustanovu u vojvođanskom srpstvu i time postao ne samo obnovitelj - kako ga nazivaju - nego i njen preporoditelj. Osnovao je Tekelijanum, stvorio biblioteku i osnovao muzej Matice srpske. Uz svu angažovanost na poslovima organizacije Matice srpske i Tekelijanuma, on je, kao sekretar Matice, istovremeno bio i urednik Letopisa i izdavao svoja dva lista: “Srbski narodni list” i „Srpske narodne novine” i uz sve to izdao je i dva broja almanaha za srpske žene pod nazivom „Dragoljub”. Velika buna ga je omela da nastavi sa izdavanjem ovog almanaha. Naši najeminentniji naučnici ga smatraju utemeljivačem srpske žurnalistike.

Pa i pored svih zasluga, on je ostao nedovoljno priznata ličnost u srpskoj kulturi i neposredno posle smrti zaboravljen. Možda je baš ovo i osnovni razlog što sam se prihvatio ovog posla - da napišem knjigu u kojoj ću upoznati čitalaštvo sa Pavlovićevim životom i delom. Knjiga je dobila povoljnu ocenu od recenzenta, našeg istaknutog profesora, književnika i publiciste dr Spasoje Grahovac, iz Kikinde.

Profesor dr Spasoje Grahovac u svom pismu od 12. januara 1995. odmah na početku piše:

„Poštovani g. Lazare!

Šaljem Vam tekst monografije o Teodoru Pavloviću, ubeđen da ste uradili jedan veliki i srpskom rodu častan posao...”

IZ RECENZIJE PROFESORA DR SPASOJA GRAHOVCA:

„Lazar Mečkič, naučni radnik od ugleda, koji je istoriji svoga zavičajnog podnebesja revnosno priklonjen, ovom knjigom otima sivilu i senci zaborava mnoge podatke o Teodoru Pavloviću, obnovitelju Matice srpske, publicisti i uredniku značajnih srpskih periodika.

Uhom od nauke ovaj stišani i produktivni autor traga po prošlosti jednog dela banatske ravnice, pune svetlosti i tragova zahvalnih za istraživanje i publikovanje. Neprekidno istegljen i mišlju prostrt po ovom delu banatskog podneblja, on spektrira i nudi svome rodu rasute srpske istorijske kresove u ravnici, kakve nije imao nijedan drugi kraj u Srpstvu.

G. Mečkić monografijom „Teodor Pavlović - život i delo” osvetljava brojne podatke o životu i radu ovog velikog Srbina. Navikom naučnika od ugleda i imena, autor publikacije je došao do mnogih za našu istorijsku nauku značajnih podataka. Godinama zapretanih u prašinu srpskih novina i arhiva.

Srpske biblioteke biće ovakvim Pavlovićem mnogo bogatije i toplije.”

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak