Devedeset godina fudbala u Novom Bečeju

Pre nego što sam počeo da pišem knjigu NOVI BEČEJ I VRANJEVO KROZ ISTORIJU, napisao sam istoriju novobečejskog fudbala od donošenja prve fudbalske lopte do 1946. godine tj. do vremena dok sam živeo u Novom Bečeju. Iz Novog Bečeja sam, u leto 1946. godine, prešao u Zrenjanin, a kasnije u Beograd i nikada se više nisam vratio, da živim, u Novi Bečej, ali sam zato obezbedio sebi mesto na novobečejskom groblju, gde želim da budem sahranjen.

Drugi deo istorije fudbala od 1946. do momenta izdavanja knjige trebalo je da napišu oni koji su za sve to vreme živeli u Novom Bečeju. Iako su se toga prihvatili, taj drugi deo nije napisan, sve dok ga nisam ja napisao.

Prikupio sam podatke iz davno izašlih dnevnih listova i uz pomoć Duška Vujackova i još nekolicine mlađih Novobečejaca, čija sam imena naveo u uvodu same knjige, napisao sam knjigu: DEVEDESET GODINA FUDBALA U NOVOM BEČEJU OD 1899-1989.

Izdavač ove knjige bio je takođe „Radnički dom” zahvaljujući Svetozaru Maljugiću, koji je u to vreme bio direktor Doma.

Kao poseban kuriozitet moram navesti reči, mog vrlo cenjenog lektora i pametne žene - na žalost - iako mlada, danas već pokojna, profesorka Dušanka Stančić, koja mi je rekla, kada sam je zamolio da izvrši lekturu prvog dela moga rukopisa o fudbalu:

- Čika Lazo, ja vas smatram vrlo ozbiljnim čovekom, a vi se upuštate da pišete o fudbalu.

Odgovorio sam joj da sam vrlo vezan za novobečejski fudbal, a uz to 30-40% mladih u Novom Bečeju je zainteresovano za fudbal, a to znači, da i danas u Novom Bečeju bar 40% čitavog stanovništva se interesuje za fudbal. Ovi koji su danas u godinama u mladosti su ili igrali, ili posećivali fudbalske utakmice, a to je onda vrlo veliko područje društvene zabave te zaslužuje da se o njemu napiše posebna istorija. Ako to ne učinim ja, kasnije će sve biti teže, jer je veo zaborava neumitan i pada kao sve gušća tama na podatke i do njih će se sve teže dolaziti, a posebno do onih kojih sam se ja i moja generacija sećali i zapamtili ih, ja čak i zabeležio.

Knjiga je odštampana u 400 primeraka na 260 stranica tehnički vrlo lepo opremljena na kunsdruk papiru sa tvrdim platnenim povezom i lepim omotom. Fudbalski klub „Jedinstvo” iz Novog Bečeja otkupilo je 100 primeraka da bi ih čuvali za poklone prijateljskim klubovima iz drugih mesta, ali ih je, neznam iz kojih razloga, ubrzo dalo u knjižaru „Svetlost” da se prodaju. Danas, kada neko poželi da učini poklon te vrste nema mogućnosti da dođe do knjige. Naša posla!

Moram na kraju priznati da su se u knjizi, pored sitnih, potkrale 4-5 krupnih grešaka. Tako na dvema fotografijama ekipa Jedinstva zamenjeni su nazivi i imena pojedinih igrača, kao i da je za jednog od najboljih igrača Mesaroša u biografiji pored fotografije dato pogrešno ime. Štamparske greške koje su zbrkale tekst učinjene su kao da sam to kao autor namerno hteo za biografiju vrlog čoveka i trenera Savu Mojića i za njegovog brata inače odličnog igrača Stevana Mojića. Nemam opravdanja za ove propuste, jer sam ja bio korektor, u želji da se uštedi u troškovima. To je veliki hendikep za mene kao autora.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.