Moje izložbe

Postao sam član Likovnog kluba pri Radničkom univerzitetu „Đuro Salaj” u Beogradu od marta 1973. godine. Učestvovao sam u mnogim zajedničkim izložbama koje je ovaj klub organizovao, kao što su izložbe: „Karavan prijateljstva”, „Majski susreti”, „Oktobarski susreti” „Zagreb-Beograd 1974.”, "Zagreb-Beograd 1976.”, Izložba po gradovima Srbije, Izložba po gradovima Hrvatske i Crne Gore, Izložba povodom „10 godina postojanja i rada Likovnog kluba Đuro Salaj” i skoro svake godine na kolektivnim izložbama članova Kluba. Pored toga učestvovao sam u pojedinim zajedničkim tematskim izložbama Likovnog kluba.

Imao sam četiri samostalne izložbe u Novom Bečeju i to:

  • Prvu od 6. do 8. aprila 1973. godine,
  • Drugu od 23. do 28, februara 1979. godine,
  • Treću od 27. do 31. marta 1981. godine i
  • Četvrtu od 1. do 15. septembra 1985. godine.

Pored ove četiri samostalne izložbe u Novom Bečeju, imao sam i dve u galeriji Privredne komore Jugoslavije. Ustvari prvu samostalnu izložbu priredio sam u ustanovi u kojoj sam radio - Privrednoj komori Jugoslavije od 23-30. marta 1973.

Moje slikarske ambicije bile su da se prikažem pred svojim drugovima - kolegama sa posla i svojim zemljacima u Novom Bečeju. Dalje od toga me nije interesovalo i prosto nisam želeo da se predstavljam. Posebno što mi nikad nije bilo podsticajno sredstvo slava i da taj svoj rad komercijalizujem. Meni je, i kad sam bio doveden u tu situaciju, da neku sliku prodam, prosto bilo neprijatno da primim novac, a da odredim cenu bilo mi je skoro ponižavajuće. Ako sam i odredio nekakvu cenu uvek sam naglasio kupcu: - Ako smatraš da je mnogo, kaži sam i toliko plati. Sav moj slikarski rad se ustvari svodio na poklanjanje slika, jer je to i bila moja želja, još kad sam počeo da slikam.

Drugu izložbu u Komori priredio sam od 29. januara do 3. februara 1979. Nju su organizovali moji drugovi i prijatelji, da bih se susreo sa starim društvom posle nepune dve godine od penzionisanja.

Na tome su se posebno angažovali moji sada već pokojni prijatelji Ljubisav Paunović, i Momčilo Perić. Paunović je i dao naziv izložbi, za mene malo neobičan, „GODINE I ŽELJE”, ali se ja za to nisam pitao. LJuba je organizovao sve: od štampanja pozivnica, plakatiranja pa do rasporeda slika na izložbi. Pokrovitelj te izložbe bila je OSNOVNA ORGANIZACIJA SINDIKATA PRIVREDNE KOMORE JUGOSLAVIJE.

Završavajući ovaj deo mog životnog sna moram da naglasim da mi je želja i pokretačka snaga za slikanje bila samo tolika da postignem takav nivo da mogu moje slike da poklonim prijateljima a da se oni ne stide da ih stave na zidove svojih stanova. Dalje od tog ni u pomisli nisam išao. Ako sam u tome uspeo, ja sam ne samo zadovoljan nego i srećan.

Svestan sam da sam sa zakašnjenjem počeo da radim na svom obučavanju u slikarskoj veštini, kao i da mi je uvek ostajalo malo vremena da se posvetim slikarstvu, sa onoliko truda koliko ono to iziskuje od čoveka prosečne obdarenosti za to stvaralaštvo.

Možda sve ovo zvuči nedovoljno ubedljivo, i pre liči na lažnu skromnost nego na iskreno ispovedanje, ali eto ja sam izneo svoje ciljeve, i podsticaje, koji su me ka njima vodili, a na gledaocima i čitaocima je da cene moju iskrenost.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.