Moje slikarstvo

Moje životno opredelenje je smatram, prilično verno izrazio moj, sad već davno pokojni, drug Ljubisav Paunović nov inar, sa kojim sam često radio na zajedničkom zadatku. On je iz razgovora vođenog kada smo, u predahu od posla, jedno drugom iznosili svoje intime, pronikao u moje neispunjene želje.

U katalogu za moju slikarsku izložbu pod nazivom „GODINE I ŽELJE” održane od 29. januara do 3. februara 1979. godine u galeriji Privredne komore Jugoslavije, Ljubisav je napisao:

„Ima neke neobične simbolike u nazivu izložbe Lazara Mečkića. U te dve obične reči sažeta je priča o jednoj zabranjenoj i godinama nošenoj i najzad ostvarenoj želji - priča o slikaru - amateru.

Neosetno, možda zagledan u raskošne palete jesenjih motiva jasika i vrba na obalama Tise, radoznali sanjar - dečak iz Novog Bečeja počeo je da sneva da postane slikar. Iz dana u dan rasla je žarka želja da uvek slika, da bojom zabeleži tihe i široke vojvođanske predele, ljude i život - sve oko sebe, sve ono što je našlo odblesak u njegovim očima. Počeo je kao osnovac, jedini u svojoj generaciji i odmah naišao na otpor sredine.

Kako je samo čudna i nepraktična izgledala ta žeđ za „malanjem” u očima dečakovog oca, koji je svaki slikarski pokušaj svoga sina izvrgavao prekoru.

Možda je tada, u dečačkoj psihi ostao ožiljak prvog nezadovoljstva. Možda se tada istovremeno urezala i prva bora pravog inata. Tada se, tih godina, Lazar Mečkić zarekao samom sebi da će, kad - tad, ostvariti svoju želju.

Život kao da je godinama hteo da proverava da li je ta dečačka želja dovoljno snažna da se odupre iskušenjima i zamkama drugih naklonosti i blagodetima privlačnih profesija?

Kao diplomirani đak škole za dekorativnu veštinu u Novom Sadu bio je sekretar Udruženja aranžera izloga Jugoslavije. Proveo je kao ekonomista desetak godina u našim industrijskim preduzećima, u ministarstvima i udruženjima, a posleđnje skoro dve decenije u Privrednoj komori Jugoslavije.

Šta sve nije radio, čega se sve nije latio dečak sa Tise? Da li je to ekonomista, komercijalni rukovodilac, knjigovođa, analitičar, planer? Možda je pre to komentator, publicista, autor brojnih publikacija iz oblasti privrede? Da li je to možda, pre svega, čovek koji je uvek umeo da nađe pravu reč za događaje, ljude, pojave? Zašto, tačno u dan, kada je napunio šest decenija života, napušta aktivnu službu?

Neko je rekao da nema večeg zadovoljstva, no kada čovek radi ono što voli. To zadovoljstvo, u pravom smislu reči, ose tio je Lazar Mečkič, slikar - amater.

Izložba „Godina i želje” pokazače njenim posetiocima da li je dečačka želja Lazara Mečkiča izdržala životna iskušenja. To su, uglavnom, ulja i akvareli rađeni u poslednje dve - tri godine. Svakako to je tek početak pravog stvaralaštva čoveka koji je krenuo pravom životnom stazom.

Po iskrenosti izraza i topline emocije na njegovim platnima oseća se koliko je dugo bila nošena i koliko je uporna i snažna bila želja dečaka - sanjara sa Tise.

Ljubisav Paunovič”

Znači, da i pored toga što sam imao hobi nisam mu se mogao predavati sve do svoje pedeset četvrte godine života, dok nisam prelaskom sa službom za predstavnika Privredne komore Jugoslavije u Mađarskoj obezbedio potrebna materijalna sredstva za život, bez dodatnog rada, van redovnog radnog mesta.

Slikao sam u ulju i akvarelu najradije pejsaže, a mrtva priroda i drugo, kad nemam uslova da slikam pejsaže.

Prva slika koju sam naslikao bila je, pogled na Novi Bečej sa bačke strane, sa bivše plaže na peščanom sprudu koji se nalazio preko od današnje mlekare, odnosno fudbalskog stadiona. Taj pogled je za mene, još iz dečačkih dana, bio nešto najlepše što je Novi Bečej svojim izgledom pružao. I danas, da je Tisa ostala kako je u ono vreme izgledala - da joj branom nije podignut nivo vode, ja bih sve svoje poznanike i prijatelje, koji nisu Novobečejci, vodio da im pokažem taj vidik - lepi izgled.

Tu sliku sam više puta ponavljao, bilo u ulju ili akvarelu još dugo posle nestanka tog peščanog spruda - izgradnjom brane na Tisi. I danas je to, posle naslikanih nekoliko stotina slika, moja najmilija slika, koju često donosim u sobu i stavljam je niže od televizora, kako bih je posmatrao i u njoj uživao, dok je na televiziji kakav dosadan program.

Slikao sam mnogo, mada sam počeo tek u svojoj 54. godini života, a delovi (vedute) Novog Bečeja i Vranjeva bili su najčešće na repertoaru moje slikarske aktivnosti. Jednostavno nisam mogao da doživim pravu radost stvaranja u slikarstvu, ako svaki moj iole plodniji dan, ili period, nisam „začinio” radom na slici Novog Bečeja i Vranjeva.

Neprekidnim menjanjem svega u prirodi, pa tako i ulica i kuća, moje slike, pored, skromne umetničke vrednosti, imaju bez sumnje dokumentarnu vrednost. One predstavljaju prikaz jednog vremena i života koji je prosto prohujao, tako se to meni čini, i ustupio mesto novom verovatno vrednijem, ali će biti još dugo onih koji će, gledajući moje sike, pomisliti, možda uzdahnuti i osetiti da su onakvi Novi Bečej i Vranjevo imali mnogo onog što je ljude činilo srećnim i zadovoljnim.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak