Srpska veroispovedna škola XVIII veka u Kumanu

Sreta Pecinjački, istoričar

Selo Kumane bejaše jedno od starijih, znatnijih srpskih naselјa u Banatu, osobito u XVIII veku, jer je 1660., godine, na primer, po svedočenju autora Pećkog pomenika imalo tri sveštenika i više imućnijih domaćinstava. No, izgleda da je dosta stradalo u ratovima iz 1687-1699. godine, jer je u njemu 1717. registrovano samo 13, a 1727, opet, 17 domaćinstava, dok ih je deset godina kasnije, 1737. bilo oko 28. A tada je opet došao novi rat (1737-1739.), selo je stradalo i od Turaka i od kuge, te su 1740. godine u njemu zabeležene samo četiri kuće [5a]. Nešto docnije, 1751-52. Kumane je iznova naselјeno, ovog puta Srbima iz Pomorišja i bačkog Potisja, tako da je već 1758. godine imalo 142 doma. Naselјavanje i rasejavanje bejaše i kasnije, te je 1771. zabeleženo 133, a 1777., opet, 140 domaćinstava i 780 stanovnika. Dve decenije kasnije, 1797., Kumane je imalo već 212 kuća i 2123 stanovnika. To i takvo selo je od 1751-52. do 1773. godine bilo u sastavu tzv, Ilirske vojne granice Banata, a od 1774. godine nadalјe, opet, u sastavu Velikokikindskog distrikta [8a], odnosno protopopijata. Dodajmo i to da je selo u to vreme bilo na Tisi, dok je na sadašnje mesto preselјeno kasnije (1810.). No ovde nije reč o selu, već samo o njegovoj srpskoj veroispovednoj školi XVIII veka. Prema jednoj verziji, izgleda da je Kumane još 1751-52. godine imalo svoju malu veroispovednu školu, ali je ona, ako je postojala, ubrzo zamrla, jer je 1756. već nije bilo.

Avram Mrazović (1756 -1826.)Međutim, to učilište je kasnije, ne znamo tačno kad, obnovlјeno, jer se 1768. godine u selu spominju i škola i učitelј, s tim što nije navedeno njegovo ime, a ni broj đaka. Ali bez obzira na to, škola se spominje, još ćemo videti, i 1768. i 1771. godine, a i kasnije, pa će biti da je sad već radila bez prekida. U stvari, ta škola je 1773. bila graničarska, jer je i Kumane bilo graničarsko naselјe, a od 1774. provincijalna, jer je selo razvojevačeno. Prema podacima iz 1770/71. godine, svako selo Ilirske granice je imalo i svoju srpsku veroispovednu školu, pa ju je imalo, dabogme, i Kumane, i to najverovatnije od zavojačenja, tj. od 1751-52. godine, dok su u nekima od tih naselјa učilišta postojala i znatno ranije. Izuzev o praznicima i nedelјom, kad su i đaci odlazili u crkvu na bogosluženje, nastava se po tim školama održavala preko cele godine, što važi, naravno i za Kumane.

Svako od tih učilišta u proseku je imalo po 21 učenika, koji su učili čitanje, pisanje, molitve, osnove računanja i nejneophodnija znanja iz hrišćanskve dogmatike, i to po svim školama odnosno naselјima ove granice, dok je kvalitet učenja bio prilično različit, jer svi učitelјi ne behu jednaki, a ni dovolјno sposobni. Školskih zgrada nije bilo, već su se predavanja održavala po iznajmlјenim kućama, u kojima su obično stanovali i učitelјi, dok se kirija plaćala iz sredstava tzv. graničarskog fonda, valјda proventnog, a učitelјi iz davanja crkveno-školskih opština, odnosno parohija, dok su đački roditelјi dodavali tek ponešto u naturi, i to samo za školski ogrev. Međutim, učitelјske plate behu više nego skromne, jer su u proseku iznosile 35 forinti5) godišnje. Kumanački učitelј je, pak, na ime plate i 1768. i 1771. godine pa, svakako, i u međugodinama za koje nemamo podataka, primao samo 30 for. godišnje, i to, da naglasimo, iz davanja crkvene opštine, jer druge tada još nije ni bilo, što se obezbeđivalo zajedno s episkopskom “štolom”, koja je ovde iznosila 24 for. godišnje, dok je sama izplata vršena, ko zna zašto, preko četne, odnosno preko graničarske kase. No kako učitelјi od tih plata nisu mogli da žive, to su oni istovremeno bili angažovani i u parohijskim crkvama, za šta su dobijali ponešto u naturi, ali ta primanja ne behu ni određena ni zagarantovana, već povremena i dobrovolјna. Naime pored rada u školi, ti učitelјi behu dužni da redovno odlaze i na bogosluženja, i to sa decom, pa štaviše i sami da se mole bogu i da pojući ispomažu sveštenike, zbog čega su i primali već dobijenu nagradu, koja je ponekad uvećavana i dobrovolјnim prilozima đačkih roditelјa. Te i takve učitelјe, koji u većini ne behu dovolјno obrazovani i spremni primale su i otpuštale graničarske odnosno crkvene opštine, ali su one o svakoj personalnoj promeni unapred morale da obaveštavaju nadležnu vojnu komandu, dok je školski nadzor bio u rukama određenih četnih oficira. Tako je to bilo po svim vojnograničarskim naselјima Banata toga doba, pa tako, razume se, i u Kumanu. I to ne samo oko 1770. godine, već za sve vreme postojanja te Granice od 1751-52. do 1773. godine, posle čega je selo razvojačeno, odnosno do crkveno-školskih reformi iz 1774-1776. godine, kad su usledile korenite promene, o kojima, na žalost, nemamo konkertnih vesti. Nema tih vesti ni iz prvih godina iza reforme, ali je sigurno da je škola o kojoj je reč i dalјe postojala, jer je registrovana, napomenuto je, i 1777 i 1778. godine, a u više mahova, još ćemo videti, i kasnije. I ne samo što je postojala i radila, nego je zahvalјujući reformama, valјa pretpostaviti, donekle i napredovala, o čemu svedoči i naš dalјi tekst, sastavlјen po očuvanim dokumentima. Nemamo dovolјno podataka o deci dorasloj za školovanje, a ni o deci koja su se školovala, tako da je o pohađanju nastave sad teško govoriti, ali se i iz podataka kojima raspolažemo nameće zaklјučak da u Kumanu školovanje nije bilo naročito omilјeno, čak ni posle 1774-1776. godine, jer je selo bilo veliko, a đaka malo. Godine 1778., na primer, u školu bejahu upisana samo 54 đaka, ali se ni oni nisu školovali, jer tada nije bilo učitelјa. Nekoliko leta docnije 1783/4., bilo je samo 16 učenika. Godine 1788/89. registrovano je 112 sposobne odnosno popisane (zainteresovane) dece za školu, ali se, dodajmo, odmah, niko od njih nije školovao, “jer nije bilo školske zgrade”.

(?!), a ni učitelј nije bio plaćen, tako da je nastava cele godine bila u prekidu. Nešto kasnije, 1791/92., zabeleženo je 275 dece zainteresovane za školovanje, 210 muške i 65 ženske, od kojih se školovalo, međutim, samo 29 dečaka i nijedna devojčica. Deset godina docnije, 1801/2. školu je pohađalo samo 12 đaka, od kojih osam uredno i četiri neuredno. Prema tome, napretka je bilo veoma malo s obzirom na to da je u selu 1770/71. zabeležen 21 đak (prosek), 1783/84. pak 16, 1791/92. 29 đaka, a 1801/2. samo 12. Međutim, pohađanje škole nije bio problem samo Kumana, već i mnogih drugih naselјa toga doba, jer selјaka nije bilo lako privoleti da svoju decu šalјe u školu. Već je rečeno da se u ovoj školi u predreformsko vreme učilo čitanje, pisanje, molitve, osnovi računanja i neophodnija znanja iz hrišćanske dogmatike, pa valјa pretpostaviti da se i ovde kao i drugde krug učevnih predmeta iza reforme osetno proširio i produbio, jer su to zahtevali novi nastavni program i metod, ali mi o tome beć nemamo nikakvih konkretnih dokaza. Sve što znamo doznajemo iz izveštaja za drugo polugodište 1801/2. školske godine, u kojem stoji da su se učili sledeći predmeti (nedelјno):

- Upoznavanje srpskih pismena i sricanje pomoću odgovarajućih tabela - 8 časova.

- čitanje iz časoslova i psaltira - 4 časa.

- Lepo pisanje i pravopis - 3 časa.

- Moralne pouke - 3 časa.

- Hrišćanske pouke - 6 časova.

- Istorija Biblije - 4 časa.

- Mađarski jezik - 4 časa.

Računanje se ne spominje, pa se verovatno nije ni izučavalo, bar ne u godini o kojoj je reč. Ne spominje se tu ponaosob ni katihizis, ali pošto ga je učitelј, još ćemo videti, predavao, to je nesumnjivo da se i on izučavao, valјda u okviru rečenih hrišćanskih pouka. Osim već rečenog o prvim učitelјima ne znamo ništa pobliže, sem, naravno, da su postojali, odnosno da su bili slabo obrazovani i još slabije plaćeni, zbog čega su se i bavili dopunskim delatnostima, prvenstveno kantorsko-crkvenim, što im je donosilo dodatnu zaradu. Prvi posreformski, odnosno prvi učitelј uopšte koji nam je poimenice poznat bejaše Stevan Popović, koji je u selu službovao 1783/84. šk. godine, kad je imao 16 učenika. Godine 1787. za učitelјa je došao Lazar Popović. Nјega je potvrdio i školski direktor Avram Mrazović, koji je u tom smislu s opštinom sklopio odgovarajući ugovor o učitelјskoj plati i dužnostima opštine prema školi i učitelјu.

Isti učitelј je bio dobar nastavnik pa je i katihizirao. On je na tu dužnost bio i sledeće godine, ali nastavu nije održavao, jer nije bio plaćen. No Popović je, kako izgleda, ubrzo otišao iz sela, jer je već 1791/92. na tu dužnost došao Jevrem Nikolajević, o kojem inače nije rečeno ništa pobliže, tako da ne znamo sad ni kakav je bio kao učitelј, ni koliko je na toj dužnosti u selo ostao. Deset godina docnije učitelј bejaše Stevan Mučalov, za kojeg je rečeno da je dobre naravi i da ima osam godina službe, odnosno da zna srpski jezik i da je nemaran nastavnik, te da bi ga zbog toga valјalo otpustiti iz službe. Učilište je imalo i svoje lokalne školske nadzornike ili direktore. Do 1773. godine to behu za to određeni četni oficiri, čija je glavna dužnost bila, kako izgleda, da opominju đačke roditelјe da šalјu svoju decu u školu. A kako je selo 1774. godine razvojačeno i kasnije, uprava je poverena građanskim i duhovnim licima. Međutim, nama je od svih školskih upravitelјa u vreme o kojem je reč poimence poznat samo Pavle Mišković, trgovac, koji se u svojstvu upravitelјa spominje 1791/92. godine. Deset godine kasnije upravitelј je seoski sveštenik, ili pak jedan od sveštenika, čije se ime ne spominje. A što se katihizisa tiče, njega su do reforme, svakako, predavali seoski sveštenici, a od reforme pa nadalјe, kako izgleda, učitelјi. Godine 1788/89. to je bio odnosno trebalo da bude Lazar Popović, 1791/92., pak Jevrem Nikolajević, a 1801/2, opet, Stevan Mučalov, dok se drugi veroučitelјi u našim dokumentima ne spominju. Do 1770/71. godine nastava je održavana, napomenuto je, u iznajmlјenoj kući, u kojoj su, svakako, stanovali i učitelјi, dok se kirija plaćala navodno iz graničarskog proventnog fonda. A što se drugih školskih izdataka tiče, a u prvom redu učitelјske plate, oni su se obezbeđivali iz davanja srpske pravoslavne crkvene opštine, uklјučujući tu i prihode od crkveno-školskog tasa, a delimice možda i od priloga đačkih roditelјa. Da je tako svedoče i već spominjani akti iz Dvorskog ratnog arhiva u Beču iz 1768 i 1771. godine.

Pored rečene gotovine, učitelјi su, svakako, već tada dobijali ponešto i u naturi. Po jednom drugom izvoru, opet, učitelјeva plata je nešto kasnije, ne kaže se tačno kad, iznosila 42 forinte u gotovini, besplatan školski stan od sobe i kuhinje i 4 kj. oranice.

Ukoliko se gotovine tiče, skoro isto toliko je ta plata iznosila (43 for.) i 1778. godine, iako selo tada nije imalo učitelјa, a osim toga još i osam merova žita. Godine 1787. učitelј Lazar Popović je na ime godišnje plate primao 50 forinti u gotovu, a u deputatu sem školskog stana još i 30 merova pšenice, 20 merova kukuruza, 12 funti4) soli i 300 snopova trske za ogrev, odnosno svega 90 forinti godišnje. Nešto kasnije, 1791/92. godine, učitelј Nikolajević je na ime godišnje plate primao 70 forinti u gotovu i 40,5 forinti u naturi (20 merova žita, 10 merova kukuruza, 2 hv. ogrevnog drveta, 300 snopova trske, 50 funti soli, 12 funti sveća i nešto mršavih svinja), svega 110,5 forinti, dok drugih podataka o učitelјskim platama i uopšte o školskim rashodima i prihodima zasad nemamo, ali je sigurno da je posle reforme u izdržavanju škole morala na neki način bar delimice da učestvuju i upravno-politička opština, što je bila i njena zakonska obaveza. Međutim, naši podaci o tome ne govore. Rečeno je već da su predavanja za vreme Vojne granice održavana u iznajmlјenoj zgradi, u kojoj su stanovali i učitelјi, jer školskog zdanja tada još nije bilo. Tako je to bilo 1770/71., a možda i do 1773/74. godine, ali je kasnije škola ipak sagrađena, i to s učitelјskim stanom. Ne znamo tačno kad je to bilo, ali znamo da je škola 1778. godine postojala. Ta zgrada je 1783/84. bila u dobrom stanju, ali je 1788/89. “nije bilo” (?), tako da učilište te godine ni zbog toga nije radilo, a ne samo zbog toga što učitelј nije bio plaćen.

Godine 1791/92. je za tu zgradu, opet, rečeno da je loša i da joj je potrebna popravka. Drugih podataka o školskoj zgradi nemamo, pa ne znamo ni da li je ubrzo popravlјena.

O gradu