Tri jablana

Gruntovno gledajući njegov salaš i preko 70 jutara zemlјe, sve u komadu od rečice Begeja pa do Aladara, centra novoformiranog socijalističkog polјoprivrednog dobra "Jezero", pripadalo je katastarskoj opštini Novog Miloševa, a ne Novog Bečeja odakle je Salašar bio i kuću tamo imao.

PD "Jezero" je bio ambiciozan projekat nove komunističke vlasti površine sve od Beodre u Novom Miloševu pa preko Aladara i Kerektova do leve obale Tise; preko su bili i sad su Mol i Ada u Bačkoj. Sve je bilo njihovo sem četiri salaša sa zemlјom koja će biti tek u dve reforme agrarne najvećim delom oduzeta, više onima koji su više imaž i obrnuto. Bili su to salaši Mađara iz Mola, Ferže i Matiže sa sve decom Jucikom, Karčikom, Jožikom, Belom (koji je bio potpuno retardiran) i najmlađim Pićukom koji je bio dežurni prevodilac sa srpskog na mađarski, i obrnuto; sledeći je salaš bio onaj već pominjan, pa ona dva Maslarska, prvo Brataša, a u nastavku Joce. Maslarski, mada im je prezime Pejin.

Ta četiri salaša usred "Jezera" bila su kao kost u grlu državnom aparatu nove vlasti i nije da zaostalim salašarima nisu nudili nagodbu da se uliju u "Jezero", čak su im i potpuno besplatno proređivali i skraćivali paorske im brkove u podrumu Kaštela u Beodri.

Nadomak međe s komšijom Mađarom Ferikom iz Mola, i ženom mu Matilkom sa svih pet đerekek, komšija Banaćanin, još dok mu nisu počupali brkove, koji su posle opet narasli, posadio je tri jablana, baš jablana a ne bagrema, vrbe ili topole. I što baš tri? Što bi Pavle Malešev, novosadski novinar i publicista "konstatovao da je sve na tri; tri metera somota", "tri sam dana kukuruze brala", "tri livade nigde lada nema", pa čak i ona dalmoška pesma "tri s ulara su".

Ta su tri jablana za desetak godina tolko izđikala da su se mogla videti izdaleka, zdesna iz Bačke, čak od Sente, sa severa iz Mađarske, s istoka iz Rumunije, i dalјe od Žombolјa, a s juga sa Deliblatske peščare, pa i s one strane Dunava, s Avale. Dva su toliko porasla da je bilo nemoguće izmeriti im visinu, a i onaj treći bio je samo metar-dva manji, ali isto tako vidlјiv iz dalјina kao i ona jednaka dva.

E baš je ovaj salašar "obeležio teritoriju" govorili su komšije salašari, a i "Jezeraši", uz verovatno preterivanje da se ova tri jablana, jedan istina malo manji, sigurno vide s onih ruskih i američkih satelita, pa i sa samog Meseca gde su Ameri, ko' bajagi, bili, prošetali se i vratili, sve uprkos Rusima koji su tada još bili Sovjeti. A lepo je komšinica baba-Zorka ustvrdila da ti Amerikanci lažu i da to što gledamo na televizoru jeste da jeste, ali negde u Sahari ili kakvoj drugoj pustinji na zemlјi, a sigurno ima tih pustinjskih prostranstava, znaš li ti kolika je Zemlјa!

Svejedno, dal' s Meseca, Sahare ili koje druge pustoši, tri jablana, jedan malo manji, videla su se možda čak i s neba. I to pored salaša na Begeju, između Aladara i Kerektova, Begeja u kojem je bućur od pruća vrbinog, omazan skuvanim kukuruznim brašnom, bio poslednje stanište bele ribe, crvenpreki i po kojeg karaša, a potom na paorskom salašarskom astalu u vidu "bele riblјe čorbe" koja je savršeno išla uz crni lebac od prošle nedelјe.

Jesu bila tri jablana, jedan malo manji, i dugo dugo dodirivali su nebo banatsko, kao da nebo može biti ičije, al' ovo je baš banatsko i dodirivala su ga ta tri jablana.