Predgovor

Zaista, svevremena je piščeva potreba da svet odeva u jezik, da ga rečima slika i iskazuje, da ga tako čuva od propadanja, od nestajanja, od ćutanja i tišine. Tako pisac, hteo ne hteo, ovekoveči i sebe. Naravno, oduvek je poznato da je svet moguće i izmisliti, da je moguće izmaštati junake, prostore, gradove i države, narode i kulture. Neki pisci u svojim knjigama crtaju mape nepostojećih kontinenata i carstva, izmišlјaju azbuke i jezike, igraju se demijurga. Može i tako. Ume da zagolica maštu i duh.

A moguće je, to nam kazuje rukopis koji je pred nama, kroz vitraž posmatrati i Vranjevo, tu stvarnu, mnogima znanu banatsku varošicu, Novi Bečej, stari gradić na Tisi. Tu Milan Nešić zaokružuje svoj mikrokosmos, te ulice, kuće, drve će, večna Tisa i lјudi. On je kao pisac suveren u tom prostoru jer ga ne izmšilјa, jer je u svojoj priči, u svojoj tradiciji, u svom jeziku. Taj specifični jezički idiom je moćno sredstvo, lokalni govor bogat tuđicama, osoben malovaroški sleng koga je vreme izbrusilo, izoštrilo do sažetosti i ubojitosti nјegove priče ponekad zaliče na dobre reportaže (nije ni čudo kad je pisac radni vek proveo u novinarstvu), na novinarske zapise o zanimlјivim lјudima (setim se Ibrajtera). Autor sugeriše upravo taj odnos, uvlači nas u dokumentarno, u stvarnosno, a zapravo u granični prostor u kome je na ladnoj strani ulice stvarnost a na sunčanoj fikcija.

A šta je u ovoj knjizi vitraž?

To su fini staklići kroz koje se svet vidi s prizvukom gogolјevskog humora i iluzijom usmenog pripovedanja u tekstu, senkom čehovlјevskog osećaja za obično i svakodnevno i harmsovskom lakoćom apsurda. Između tih staklića je laka olovna armatura banatskog humora, ironije i sarkazma...

Priča 'Arbajteri i Gastarbejteri" je, na primer, prava porodična saga, roman na osam "šlajfni", banatski Forsajti i Budenbrokovi. Ceo jedan vek pisac savlađuje nezaustavlјivom naracijom, ređajući likove i događaje u Groteskno humor nim situacijama, u jednom antiherojskom svetu, u kome se prepliću rat i mir, nemački logori i seoski život, starovremski Banat i nova komunistička vlast koja čupa brkove, koji jednom od junaka doduše ponovo izrastu. Nasuprot stereotipnim predstavama o Drugom svetskom ratu, na primer, starija ćerka jednog od glavnih junaka, Bate, šuruje sa četnicima, mlađa sa ljotićevcima, a sam Bata danju na salašu gosti Nemce, a noću partizane.

U priči pod naslovom "Skeledžija Žarko" radnja, ako se to može nazvati radnjom, događa se na jednoj skeli na Tisi. Tako smo iz "romana na osam šlajfni", o kome smo rekli reč-dve, čija se radnja odvija na prostoru od Nemačke do Australije i koju pisac prati iz nekakve ptičije perspektive, stigli u, reklo bi se sedamdesete godine prošlog veka, do novobečejske skele, jedne punačke gospođe i skeledžije, naravno. Punačka gospođa na skeli doživlјava frustraciju posmatrajući skeledžiju Žarka koji seče slaninu i luk koje će uskoro pred njom i pojesti, dok joj ide voda na usta, ona istinski počinje da mrzi tog čoveka. On će kasnije imati ozbilјne neprilike jer je, poštujući pravilo službe pokušao da spreči visokog državnog funkcionera da automobilom uđe na skelu.

Zar je to sve, nameće se pitanje. A to bi se moglo reći i na kraju priče, "Gertruda ajnc" u kojoj glavnog junaka Obrada Stankovića ubije grom u ataru, pod orahom. Naš pisac bi rekao: "Baš se sklonio."

Isto bi pitanje mogao da postavi i što iznevereno osećanje bi mogao imati čitalac svikao na priče koje imaju glavu i rep, čvrstu strukturu, jasne likove. Zar je to sve, mogao bi pomisliti takav čitalac kad glavni junak priče "Ivica" na displeju mobilnog telefona ostavi svoje poslednje reči, napuštajući ovaj svet na bolničkom krevetu, ili kad se priča o životnom putu kokošara Baneta Pustoša završi tako što on u zatvorskoj ćeliji leži na gvozdenom krevetu i gleda u plafon koji je bio beo a sad više nije. On, koji je u detinjstvu bio revnosni član biblioteke, u nedostatku prihoda počinje da krade kokoške i u surovom suočavanju sa zbilјom shvata da je čak i Lun, kralј ponoći, svemoćni junak petparačkih romana, izmišlјotina i prevara i da je i njega i njegove pustolovine izmislio Mitar Milošević, Crnogorac iz Novog Sada.

I tako kroz dvadeset i četiri priče ove knjige kao kroz dvadeset četiri sata jednog banatskog dana, Milan Nešić posmatra srču izlomlјenog sveta i vremena kroz svoj pripovedački vitraž, bez potrebe da taj svet harmonizuje i da ga na silu estetizuje. To je svet napornih, ponekad bizarnih životnih situacija, izneverenih očekivanja, svet malih malovaroških lјudi i njihovih malih samoobmana.

Taj i takav svet izlazi pred čitaoce u novoj knjizi Milana Nešića "Vranjevo kroz vitraž ". Neka je sa srećom.

 

U Novom Sadu, 4. februara 2015.

Miroslav Aleksić