Rad sa ženama

Sastancima žena često su prisustvovale i drugarice iz Beograda sestre Bežika i Pirika Šiber, iz Zrenjanina Boriška Seleši i Ruža Šulman, iz Elemira Kovica Mihajlov i Kumančanke Ljubica Odadžić i Neva Petrović, koje su tada bile organizovani članovi KPJ u Beogradu. Ljubica Odadžić bila je tekstilna radnica u Beogradu. Od 1938. godine, a možda i ranije, bila je partijski i sindikalno organizovana. U fabrici gde je bila zaposlena prodavala je legalnu štampu. »Radničke novine« i pri tome je rasturala i ilegalni materijal. Nјena drugarica Nevenka Petrović radila je od 1938. godine u tehnici Mesnog komiteta u Beogradu. U njenom stanu održavani su ilegalni partijski sastanci i politički kursevi, na kojima su predavali Dragi Stamenković, Mitra Mitrović i drugi. Nјih dve su dolazile često u Kumane specijalno zbog rada sa ženama.

Nevenka Petrović, član KPJ.Jedna od najlepših i najmasovnijih manifestacija ovoga pokreta bio je veliki zbor žena, koji je održan 10. decembra 1939. godine u Zrenjaninu i kome je prisustvovalo oko 1000 žena iz grada i okolnih mesta. Iz Kumana je, pričala nam je Dobrinka Stančić, bilo oko 100 žena, među kojima su bile: Milena Bokanić, Dobrinka Stančić, Đina Benković, Stojanka Arsenov, Milica Blažić, Jovanka Čolić. Sala Crvenog krsta, u kojoj je zbor održan, bila je prepuna. Na govornicu su stupale, pored intelektualki, i radnice i selјanke. Kumančanke su bile naročito impresionirane neposrednim i toplim rečima koje je zboru uputila Zora Krdžalić-Zaga, čiji završni deo govora citiramo: »Nema i ne može biti prave demokratije ako svi građani nisu jednaki u pravima, ne može biti demokratije bez prava glasa žene, jer mi žene činimo polovinu, čak i više nego polovinu stanovništva. Eto zašto baš danas tražimo pravo glasa. A zašto će nam taj glas? Takvo će nam pitanje postaviti mnogi, i da li ćemo znati za koga da ga damo? I tu se mi žene, budite uverene, nećemo prevariti. Mi majke, koje sa mukom rađamo decu i sa lјubavlјu ih negujemo, znaćemo za koga da damo svoj glas u ovom spletu krvavih događaja. Mi majke, žene i sestre, daćemo svoj glas za MIR i nikad to nećemo zažaliti.«

Milena Bokanić seća se da je na zboru donesena rezolucija kojom su žene tražile političku ravnopravnost i da je bila upućena Predsedništvu vlade Cvetković-Maček, koja je tada obećavala novi izborni zakon.

Kumančanke su održavale kontakte i sa ženama susednih sela: Melenaca, Elemira, Taraša, Miloševa, Velikih Livada, i drugih. To se najčešće činilo gostovanjem Dramske sekcije u pomenutim mestima. To je bila prilika da se žene međusobno upoznaju, prodiskutuju o svome radu.

Partijska organizacija ojačala je svoje pozicije među ženama i pripremala ih za prijem u Partiju.

Sadržaj

O gradu