Rad partijske organizacije na širenјu revolucionarnog pokreta

U duhu direktiva o potrebi podizanja idejno-političkog nivoa članova KPJ, održana su u selu 1939. godine dva partijska kursa u kući Miće Trifunjagića i Slavka Stančića. Kroz njih su prošli partijski i omladinski rukovodioci Žarko Milankov, Spasoje Milankov, Sredoje Petrović, Mića Trifunjagić, Slavko Stančić, Ljubiša Stančić-Lapada, Ivan Aćimac, Panta Miškov, Jovan Mučalov i Dobrinka Stančić. Predavač za političko-teoretska pitanja bio je Ivan Vioglavin, a za političku ekonomiju Svetozar Solarov.

Sredoje Stanisavljev Taca, član KPJ od 1927. godineKomunisti su na teoretskim sastancima prorađivali: Razvitak društva, Nacionalno i kolonijalno pitanje, Država i revolucija, Istorija SKP(b)-a, Imperijalizam kao najviši stadij kapitalizma, Selјačko pitanje, Referat Dimitrova i ostale referate sa Kongresa Kominterne.

U Kumane su stizali i partijski listovi »Proleter«, »Komunist«, kasnije i »Istina«, razni leci i proglasi. Te materijale donosio je iz Novog Sada Spasoje Milankov. Velika pažnja bila je posvećena i teoretskom uzdizanju simpatizera i kandidata.

Rad komunista povolјno se odrazio na konsolidaciju i omasovlјenje partijske organizacije u periodu od 1938. do 1941. godine. Novi Mesni komitet (Mita Trifunjagić-Mića, sekretar, Ivan Vioglavin, Žarko Milankov, Sredoje Stanisavlјev i omladinac Sredoje Petrović) je osnovao i nekoliko novih ćelija, čiji su sekretari bili, pored članova MK, i Maksa Kovačev, Ivan Aćimac.

Zbog toga što je veliki broj komunista poginuo u borbi, nije moguće rekonstruisati sve ćelije. Nabrojaćemo imena samo onih za koje je utvrđeno da su tada bili organizovani: Boža Titin, Dušan Radin, Milutin Stojanov-Bača, Lazar Brančić-Borivoj, Kajica Stančić, Svetozar Solarov, Rada Milankov, Dobra Gladić, Lazar Mirčetić, Rada Aćimov, Panta Miškov, Slavko Stančić, Ljubiša Stančić-Lapada, Jovan Mučalov, Boško Miokov, Svetozar Lirić-Odžin, Svetozar Čolić i Vesa Lupurov. Naravno, broj organizovanih je bio veći.

Novo mesno rukovodstvo se energično borilo protiv sistema trojki, malih u sebe zatvorenih ćelija. Nasuprot tome, prodirao je novi kurs za stvaranje većih partijskih ćelija, koje su po sadržini, metodu i oblicima rada bile sposobne da rukovode političkom borbom radnih lјudi. Mnogi su delovali kao komunisti, izvršavajući partijske zadatke, mada nisu bili organizovani članovi KPJ. To su bili: Pera Lirić, Laza Čolić, Desa Kvaščev, Boža Stojanov, Ljupko Žarin, Jovan Aćimac, Branko Tatić. Većina ih je bila iz redova srednjih i siromašnih selјaka. Svi su neposredno pred rat primlјeni u Partiju i većina je poginula u borbi protiv okupatora.

Jedna od uspelih akcija 1939. godine bila je pomoć drugovima u Mitrovici. Preko Odbora Crvene pomoći sakuplјena je veća količina životnih namirnica: jaja, živine, masti, slanine i voća. Omladinci su kolektivno ulovili oko 100 kilograma ribe. Tako je samo tom prilikom preneta u Mitrovicu pomoć u težini od 300 kilograma.

Druga velika akcija te godine bilo je prikuplјanje potpisa za slobodan povratak u zemlјu bivših dobrovolјaca republikanske Španije. Oni su se tada nalazili u koncentracionim logorima Francuske. Ovu akciju sprovodila je organizacija KPJ kroz Odbor Crvene pomoći.

Vesa Lupurov, član KPJ od 1938. godineAktivnost omladine postaje svakim danom sve živlјa i šira. Na rad omladine u Kumanu snažan uticaj vršio je Politički odbor vojvođanskih studenata, osnovan u Vojvođanskoj akademskoj trpezi u Beogradu. Nјegov zadatak bio je da šalјe na selo propagandni materijal. Glavnu vezu sa Beogradom održavao je Stevan Petrović, student. Po zadatku Skoja, često su dolazili u Kumane i drugi studenti: Vladimir Kolarov-Koča. Stevica i Đura Jovanović, Dušan Avramov, Ruža Šulman, Kovica Mihajlov-Inđić.

U školi u Kumanu, u kojoj su radile napredne učitelјice Stojanka Arsenov i Đina Benković, nalazio se harmonijum. Tamo se okuplјala omladina, održavale horske probe. Pevali su, većinom, napredne pesme. Učili su i horske recitacije: »Svetli grobovi«, »O klasje moje«, »Otadžbina«.

U jesen 1939. godine ponovo je otvorena Čitaonica, koja je postala centar u kome se okuplјala omladina. Tu su dolazili i stariji da pročitaju štampu. Raspolagala je gotovo celokupnim »Nolitovim« i »Minervinim« izdanjima.

Student Steva Petrović u više mahova je donosio iz Beograda letke koje je izdavao CK Skoja. U njima se »apelovalo na jedinstvo mlade generacije u borbi protiv imperijalističkog rata a za odbranu omladinskih prava i budućnosti«.

Kada je CK Skoja, pod parolom “Za odbranu zamlјe«, uputio apel za ujedinjenje omladine u borbi protiv fašističke opasnosti, napredna omladina, zajedno sa komunistima, prešla je, sa bojkota, da radi u »Sokolu«. Angažovanjem nacionalne organizacije »Sokola« za cilјeve odbrane mira, pojačani su napori za učvršćenje jedinstva omladine u selu.

Pripreme za rat su pogoršale i onako težak položaj polјoprivrednih radnika u Kumanu. Izvoz životnih namirnica u fašističke zemlјe i inflacija novca izazvali su skupoću i opadanje standarda. Zarade su bile minimalne. Zbog vojnih vežbi porodice su ostajale bez domaćina i time bile lišene i toga minimuma. U radne batalјone pozivali su mahom najsiromašnije iz sela, u prvom redu polјoprivredne radnike, jer su oni bili i najnapredniji. Nastupili su teški dani za njihove porodice. Nemaština i beda doveli su ih do gladi. Opština im je morala davati socijalnu pomoć. Žene su satima čekale u redu pred pekarnicom sledovanje hleba koje nije bilo dovolјno za ishranu porodice. Vraćajući se deci one su nasrtale na predstavnike opštinske vlasti, oštro protestujući protiv skupoće i nepravde tražeći energično da im se vrate kućama muževi, braća i očevi. Tako su se protesti žena pretvarali u demonstracije gladnih protiv skupoće, za hleb i mir.

Sadržaj

O gradu