Izbor mesnog odbora narodnog fronta

Teške provale krajem 1936. godine i proces u junu 1937 pogodili su naročito partijsku organizaciju u Kumanu. Organizacija je bila razbijena, mesno rukovodstvo osuđeno. U takvoj situaciji komunisti i skojevci, odvojeni od višeg foruma, bili su prepušteni sami sebi. Ipak, nisu klonuli duhom, nego su na razne načine, samoinicijativno, tražili izlaz iz nastale situacije. Mala nije postojala organizacija KPJ, komunisti su se ipak sastajali. To su bili Voja Stančić-Laskov, Sredoje Stančić i Ljuba Petrović. Ni članovi druge ćelije Ljuba Čolić, Svetozar Čolić, Svetozar Odžin i Boško Kosurov nisu bili uhapšeni. Sekretar treće ćelije, Dobra Gladić, koji je osuđen na godinu dana zatvora, nije izdao svoje članove Boška Miokova, Marinka Marinkova, Branka Tatića i Svetozara Eremića. Ni ćelija Mite Trifunjagića-Miće nije bila provalјena, mada su bili uhapšeni članovi te ćelije Panta Miškov i sekretar Mića Trifunjagić.

Dobrinka Stančić, kandidat KPJ, jedina žena koja je završila partijski kurs u Kumanu 1939. godine. Snimak iz vremena učešća u NOR-uPrva samoinicijativna akcija komunista u selu bila je pomoć drugovima na robiji. U tom cilјu osnovan je legalan Odbor Crvene pomoći od 6 članova. Rukovodilac Odbora bio je Boško Miokov, a članovi: Dobrinka Stančić, Dušan Radin, Ilija Strajnić, Kajica Stančić, i Jovan Mučalov. Svaki član Odbora bio je zadužen da vodi brigu o prikuplјanju pomoći u određenom delu sela. Pomoć su prikuplјale grupe sastavlјene od simpatizera, žena i omladine, lјudi bliskih Partiji, ali nekompromitovanih. Crvena pomoć postala je masovna vanpartijska organizacija u kojoj su se postepeno vezivali napredni lјudi davanjem priloga ili direktnim učešćem u sabirnoj akciji. Kasnije mnogi od njih uklјučivali su se u rad čitalačkih grupa. Najbolјe je Partija odabirala za svoje redove.

Priloge su najčešće davali siromašni i srednji selјaci, ali za Kumane je karakteristično i to da su i imućnije porodice davale značajnu pomoć. Primera radi navodimo imena Slavka Strajnića, koji je davao po 100 kg. žita, i porodice Dade Dobrinka Stančić, kandidat Petrović, Milutina Čolića, Žarka Čolića, Mile Kumrića, Dušana Trifunjagića, Đure Aćimca, Žarka Tatića.

Centar sabirne akcije bio je u kući Dade, majke Jovana Veselinova. Ona je uz pomoć Kumančana, pod izgovorom da posećuje sina, nosila mnogo veće količine hrane, novca, odeće i obuće u Sremsku Mitrovicu nego što je Jovanu bilo potrebno. Panta Miškov i Ljubiša Stančić-Lapada odnosili su po nekoliko puta godišnje pakete za Niš, gde je takođe bilo Kumančana na robiji. Panta Miškov nam je ispričao jedan sueret sa Mošom Pijade u Mitrovici. »Kada sam stigao sa paketima, zatražio sam sastanak sa Jovanom Veselinovim. Pošto ga je neko već posetio pre mene, nisu mi dozvolili viđenje sa njim, ali je ipak izišao na sastanak jedan meni nepoznati drug, koji je odmah sa vrata uzviknuo: “Gde si, brate, iz Kumana?' Ja sam odmah shvatio da se to odnosi na mene, prišao sam mu i predao pakete. Među namirnicama Moša Pijade je pronašao malo parče slanine i lјubeći ga rekao: 'Ovo je parče od srca dato.' To je zaista tačno jer je poznato da je sirotinja odvajala od usta svojih porodica samo da bi i ona učestvovala u Crvenoj pomoći«.

Posle završenog procesa u junu 1937. godine, pušteni su svi za koje nisu postojali dokazi u vezi sa optužnicom. Među njima su bili: Boža Titin, Mita Trifunjagić, Žarko Milankov, Svetolik Eremić, Slavko Miškov, Svetozar Čolić, Stevan Stevanov, Dušan Radin, Milutin Stojanov, Joca Stojanov, Sredoje Stanisavlјev, Dušan Ćurčić i Lazar Brančić. Nakon njihovog povratka u selo razvijeni su novi, legalni oblici borbe protiv fašističkog režima. Omladina je našla svoj put u Omladinskom kulturno-privrednom pokretu OMPOK, a svi ostali u Narodnom frontu slobode.

Na sastanku u kući Voje Stančića-Laskova 1937. godine osnovan je Odbor Narodnog fronta. Za predsednika je izabran Žarko Milankov, za sekretara Mita Trifunjagić, a za članove uprave Voja Stančić-Laskov, Svetozar Odžin, Rada Milankov i drugi.

Program Narodnog fronta slobode bio je tako širok da je mogao da okupi sve rodolјubive i demokratski raspoložene elemente za odbranu nezavisnosti zemlјe od preteće fašističke opasnosti. Polazna tačka celokupne delatnosti Narodnog fronta bila je borba za mir, borba protiv uticaja Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju, borba za preorijentaciju spolјne politike Jugoslavije prema taboru mira sa SSSR-om. Vođena je odlučna borba protiv profašističkih organizacija i njihovih vođa: Hođere, Ljotića, Koste Pećanca, Stojadinovića i ostalih, a neumorno se i užurbano radilo na stvaranju jedinstvene, zajedničke, legalne stranke radnog naroda. Borba je vođena za slobodu štampe, zbora i dogovora, za slobodne, tajne izbore i amnestiju svih po litičkih i vojnih osuđenika.

Članovi Odbora Narodnog fronta razvili su u selu živu aktivnost u korist borbe španskog naroda za očuvanje Republike i demokratskih tekovina. U tome su postigli pozitivne rezultate i sproveli akciju za prikuplјanje potpisa i pomoći za španske republikanske borce. Među ženama naročito su se isticale Dobrinka Stančić i Milena Bokanić, koja je zbog toga bila i uhapšena i kažnjena zatvorom.

Režim se služio svim sredstvima da uguši jačanje novih snaga u Narodnom frontu, da nametne svoju politiku u selu. U tom cilјu favorizovao je sve nacionalističke organizacije: »Soko« i Vatrogasno društvo, a naročito četničku organizaciju. Međutim, u mestu kao što je bilo Kumane, gde su KPJ i Skoj imali snažan uticaj, režimska politika nije mogla uspeti. U rukovodstvu četničke organizacije bile su najnepopularnije ličnosti u selu: Dušan Ignjatov, beležnik, Milutin Stojić, podbeležnik, Velimir Drecun, učitelј, sveštenici i nekoliko trgovaca. Oni su pokušavali da nasilno učvrste ovu organizaciju dajući svojim članovima odela, neku vrstu uniforme, puške, pendreke i slobodu da maltretiraju komuniste i napredne lјude. Napadali su njihove kuće, pretili i ucenjivali. Ali, tim metodama postigli su suprotne rezultate.

Sadržaj

O gradu