Omladinski kulturno-privredni pokret (OMPOK)

U novembru 1936. godine hapšeni su i omladinci, među kojima je bilo članova mesnog rukovodstva Skoja i simpatizera naprednog pokreta. Dobro su se držali pred klasnim neprijatelјem, te je skojevska organizacija u Kumanu ostala neotkrivena. Na suđenju su ih tretirali kao simpatizere pokreta. Zato su dobili manje kazne, do 6 meseci zatvora. Tako je težak udarac koji je pogodio organizaciju KPJ, mimoišao omladinu, koja je već u proleće 1937. godine pod uticajem studentske omladine, koja je dolazila iz Beograda i Zagreba, našla novi sadržaj rada u legalnom kulturno-privrednom pokretu — OMPOK-u.

Na proslavu sedamdesetogodišnjice Ujedinjene omladine srpske, koja je održana 12. i 13. septembra 1936. godine u Novom Sadu, stiglo je oko 800 delegata iz Vojvodine. Banaćani su došli već prilično organizovani a najviše ih je bilo iz Kikinde, Melenaca, Kumana i Taraša. Kumanačku grupu predvodili su Ivan Vioglavin, Mića Trifunjagić, Mile Teodosin-Beodranski i Cveta Vlajkov.

Stevan Petrović, student u Beogradu. Kao član Partije učestvovao u radu OMPOK-a 1937. godine.Na svečanoj akademiji, posle nekoliko referata, donesena je rezolucija koja je sadržavala osnovne političke zahteve KPJ. Istoga dana održan je ilegalni sastanak u Sremskoj Kamenici sa predstavnicima omladine iz cele Vojvodine, na kome su donete smernice rada nove organizacije budućeg OMPOK-a. To je bio opšteomladinski pokret, pokret sve poštene i napredne omladine koja hoće aktivno da učestvuje u rešavanju svojih problema. Na kulturno-prosvetnom planu predviđao je ovaj pokret osnivanje čitaonica i knjižnica u mestima gde ih nije bilo, održavanje predavanja i priredaba, osnivanje sportskih, pozorišnih, muzičkih i drugih sekcija.

Posle glavne skupštine OMPOK-a, koja je održana u Novom Sadu 3. januara 1937. godine i kojoj je prisustvovao i Cveta Vlajkov, student iz Kumana, glavni zadatak je bio osnivanje mesnih odbora na području Vojvodine. Formiranju ove organizacije u Kumanu najviše su doprineli Stevan Petrović i Cveta Vlajkov, koji su tada studirali u Beogradu. Osnivačka skupština u Kumanu održana je u proleće 1937. godine u prisustvu Nemanje Novakovića, delegata iz Novog Sada. Mesni odbor u Kumanu, pored zrenjaninskog, bio je osnovan među prvima u Banatu. Skupština je održana u kafani Vlade Stančića. Na njoj je izabrano mesno rukovodstvo. Predsednik je bio Cveta Vlajkov, sekretar Ljubomir Mirkov-Žuža, blagajnik Živa Čolić, a članovi odbora Mile Teodosin-Beodranski, Sredoje Marinkov, Šandor Teodosin, Virdžinija Benković-Đina, učitelјica, Marinko Stančić-Šutul i Stojanka Arsenov, učitelјica. U upravi je bilo komunista i skojevaca. OMPOK je kao legalna masovna organizacija imao znatan broj članova, među kojima su bili: Nada Tatić, Mara Sekulić, Novka Ćurčić, Draga Milankov, Radojka Strajnić, Nata Teodosin, Nata Radišić, Mica Milankov, Ljubica Varadinac, Stevan Petrović, Rada Doroslovac, Spasoje Milankov, Ivan Aćimac, Radomir Mečkić, Sredoje Petrović, Dušan Stojanov, Žarko Kikić, Rada Stančić, Ljubomir Odadžić, Slavko Boberić, Joca Santovac, Cveta Kukin, Ivan Baračkov, Sredoje Ješić, Obrad Baračkov, Voja Vioglavin, Sava Stančić, Grozda Tatić, Ružica Tatić, Jovan Aćimac, Mladen Korovlјev-Bukur.

Od izuzetnog značaja bilo je osnivanje Mesnog odbora OMPOK-a u Beogradu 7. jula 1937. godine među vojvođanskom studentskom omladinom. Član ovog odbora bio je Stevan Petrović, koji je tada studirao u Beogradu, ali je često dolazio u Kumane i aktivno učestvovao u radu OMPOK-a.

OMPOK je okupio sve omladinske organizacije u selu. Pod njegovim uticajem bio je Sport klub Jugoslavija, Čitaonica, Dramska i Horska sekcija. Ugled pokreta ubrzo je toliko porastao da mu je prilazila sva seoska omladina, među kojom je bilo, pored selјaka i zanatlija, i đaka i studentske omladine. Pokret je imao oko 300 organizovanih članova. Međutim, uticaj pokreta bio je mnogo širi.

Centar u kome se odvijala delatnost omladine bila je Čitaonica u kojoj su se, u večernjim časovima kada je hor održavao probe, čule i revolucionarne pesme. Subotom i nedelјom održavane su igranke i omladina ih je rado posećivala. U pauzama su uvek slušali po koju lepu pesmu, recitaciju ili kraći referat. To je bilo uobičajeno i na priredbama. Pre početka programa, komunisti su davali uvodnu reč, tumačeći sadržaj pozorišnog komada. Takve i slične prilike koristili su da prisutne informišu i o političkoj situaciji.

Diletantska sekcija bila je vrlo aktivna, održavala je priredbe u Opštinskoj kafani, kod »Zujana«. Program je bio ozbilјno i solidno pripreman, pa su priredbe bile dobro posećivane. U to vreme, »Soko«, Vatrogasno društvo i četnici takođe su održavali priredbe, ali su one bile slabo posećene. Prema broju posetilaca vršeno je odmeravanje snaga. Na taj način vođena je borba za lјude i za politički uticaj na selu.

Društveni život u Čitaonici bio je sve živlјi. Tu se omladina sastajala, uzimala dela klasika, sovjetskih i čeških pisaca u izdanju »Nolita«. Interesovanje omladine jedva se moglo zadovolјiti. Političke brošure, razni napredni listovi i časopisi: »Stožer«, »Naš život« i »Naša knjižica« davani su iz ruke u ruku. Rukovodstvo Čitaonice bilo je napredno. U njemu su se naročito isticale učitelјice Đina Benković i Stojanka Arsenov.

Ogroman uticaj na omladinu imao je legalni list »Naš život«, nezvanični mesečni organ OMPOK-a. Pojavio se krajem 1936 goline. a zabranjen oktobra 1938. Izišla su 23 broja. Tioaž mu je bio preko 2.000 primeraka. Oko lista je bila okuplјena napredna omladina Vojvodine, koja je u njemu objavlјivala svoje radove.

U cilјu popularisanja nauke i širenja progresivnih marksističkih shvatanja na selu OMPOK je počeo izdavati, februara 1937. godine, posebnu zbirku članaka, pripovedaka i pesama pod naslovom »Naša knjižica«. Bila je namenjena, u prvom redu, selu. Nјen zadatak je bio da razvija političku svest i popularno-naučnim člancima služi prosvećivanju sela.

Kumančanima su ostale u sećanju usmene novine u Velikom birtu (današnja sala Doma omladine), kojima je, uz omladinu, prisustvovalo dosta starijih. Tada su članovi Pokrajinskog odbora OMPOK-a Živan Milisavac i Nemanja Novaković održali predavanja političkog karaktera, a Vladimir Kolarov-Koča, student iz Zrenjanina, karikaturom je prikazao položaj radničke klase u Jugoslaviji.

Drugi broj usmenih novina zakazan je za juli 1937. godine, ali nije održan. Stevica i Đura Jovanović, studenti iz Zrenjanina, trebalo je da održe referate o međunarodnoj političkoj situaciji u vezi sa pretećom opasnošću od fašizma. Omladina je izvršila sve pripreme, sreski načelnik dao je saglasnost, sala u Velikom birtu bila je dupke puna. Tada je upala žandarmerija i rasterala prisutne.

Bilo je i drugih oblika rada. Odlazilo se organizovano na izlete u vinograde i na Tisu, gde su obično održavani ilegalni sastanci. Taj, pojačani politički rad među omladinom nije mogao ostati nezapažen.

Zbog toga je policija nastojala da zabrani organizaciju u kojoj je omladina mogla legalno da deluje. Dunavska banovina, odlukom od 10. novembra 1937. godine, zabranila je rad OMPOK-a. Uskoro je usledila i zabrana sreskog načelnika iz Novog Bečeja, kada je prestala aktivnost OMPOK-a u Kumanu.

Sadržaj

O gradu