Opštinski izbori 1936.

Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu postavio je tri osnovne tačke kao bazu za stvaranje Narodnog fronta slobode: uništenje šestojanuarskog režima, nacionalna ravnopravnost i oslobođenje svih ekonomski slabih od tereta ekonomske krize. Sve što nije fašističko, nego je za mir i savez sa SSSR-om sve što je protiv mračnjaštva i reakcije, sve što je u suštini demokratsko i napredno, komunisti moraju podupirati, prihvatiti i ujedinjavati u opšti front narodne slobode.

Policijski snimak Lazara Brančića, člana KPJ od 1927. godine, uhapšenog 1936. godine u poznatoj provaliTreba pridobiti za Narodni front slobode sve organizacije i pristaše Udružene opozicije i demokratske elemente iz JRZ i drugih organizacija i pokreta. Radi osiguranja rukovodeće uloge radničke klase u NFS, vrlo je važno pridobiti socijal-demokratske i ostale radničke organizacije kako političke, tako sindikalne i kulturno-prosvetne. U cilјu realizovanja programa NFS održan je u Novom Sadu ilegalni sastanak predstavnika levog krila socijalista i komunista o pitanju saradnje na predstojećim opštinskim izborima. Tom sastanku prisuetvovali su: Nikola Bišof i Jovan Fuks iz Zrenjanina, Dobrivoj Jovičin iz Kikinde, a iz Novog Sada Ivan Radusin i Radivoj Ćirpanov. Prethodno su Lazar Milankov, sekretar PK, Stevan Kizur i Jakša Damjanov iz Subotice bili sa Dudom Boškovićem i još nekim pristalicama vojvođanskog krila Udružene opozicije. Razgovarali su o formiranju zajedničkog fronta narodne slobode u kome bi sarađivala radnička klasa sa Udruženom opozicijom. Posle toga održan je zajednički sastanak u Radničkoj komori gde je postignut sporazum i objavlјen proglas sa potpisima delegata komunista, socijalista i vojvođanskog krila Udružene opozicije. Dogovoreno je da se proglasi umnože i da se što pre rasture širom Vojvodine. Proglase je iz Novog Sada doneo Kumančanin Ljubiša Stančić-Lapada. Jedan o sporazumu između socijalista i komunista, a drugi o sporazumu između socijalista i komunista sa Udruženom opozicijom pod naslovom »Vojvođani«. Ovi proglasi su pronađeni u arhivi PK prilikom hapšenja Laze Milankova.

Posle postignutih sporazuma i objavlјenih proglasa Narodnog fronta slobode, povodom opštinskih izbora, održan je sastanak u Kumanu na kome je sastavlјena kandidatska lista za opštinsku upravu sa Žarkom Milankovim kao kandidatom za predsednika Opštine i Vojom Stančićem-Laskovim i Perom Lirićem, njegovim zamenicima. Na listi su bili i kandidati za odbornike i njihovi zamenici. Među njima bilo je više od polovine komunista, a ostali su bili simpatizeri radničkog pokreta i Udružene opozicije. Tu listu potvrdio je sreski načelnik u Novom Bečeju. Posle toga je počela predizborna aktivnost. U međuvremenu je došlo do pomenute provale. Većina kandidata sa liste je uhapšena. Žarko Milankov, kondidat za predsednika Opštine, bio je uhapšen među prvima, ali, zahvalјujući njegovom odličnom držanju na saslušanju članovi njegove ćelije ostali su neotkriveni. Na saslušanju on se deklarisao kao pristalica Zemlјoradničke levice, a uhapšeni su to potvrdili. Tako je, ipak, jedan broj kandidata za odbornike i deo zamenika ostao na slobodi. Oni su uspešno sproveli opštinske izbore.

Kako je u toku hapšenja i pretresa u Kumanu zaplenjen gotovo sav agitacioni materijal za opštinske izbore, a budući da je bila provalјena i tehnika PK u Kikindi, u nedostatku drugih tehničkih sredstava, komunisti i skojevci su rukom prepisivali proglase, koje su posle rasturali po selu.

Na dan izbora, 6. decembra 1936. godine, pokazalo se koliko je autoritet uživala Partija i njeni članovi u selu. Žarko Milankov je u zatvoru, ali se narodne mase ne plaše da glasaju za njega. Prilikom glasanja istupali su otvoreno i uzvikivali: »Živeo Žarko Milankov u zatvoru«.

Na sam dan izbora došao je u Kumane dr Dragolјub Jovanović. Opštinski beležnik, Dušan Ignjatov, presreo ga je na ulici i upitao: »Šta vi tražite ovde na dan izbora kad je zabranjena svaka agitacija?« Na to mu je Jovanović odgovorio: »Moj beležniče, prase se ne goji uoči božića, došao sam samo da vidim da ne pravite neke smetnje mom prijatelјu Žarku Milankovu.«

Lista Žarka Milankova dobila je na izborima oko 800 glasova, a sve ostale liste zajedno oko 650. Tako je Žarko Milankov izabran većinom glasova, ali, kako je i posle izbora bio u zatvoru, dužnost predsednika vršio je njegov zamenik Voja Stančić, a Pera Lirić dužnost potpredsednika. Novoizabrana opštinska uprava bila je najbolјa garancija da će se čuvati i štititi interesi ogromne većine stanovništva u selu. To nije išlo u prilog tadašnjem režimu, te je predsednik Opštine Voja Stančić-Laskov, posle 5 meseci savesnog rada, razrešen dužnosti jer su vlasti, navodno, pronašle neke nepravilnosti u njegovom radu. Dužnost predsednika preuzeo je potpredsednik Pera Lirić, koga su vlasti isto tako ometale u vršenju dužnosti i nastojale da ga onemoguće. Najzad su i njega razrešili dužnosti, jer su smatrali da bi bilo opasno da baš u Kumanu opštinska uprava bude sastavlјena od komunista.

Posle godinu dana, u decembru 1937. godine, sprovedeni su dopunski izbori. Na dan izbora, u cilјu zastrašivanja, po naređenju Svetislava Rajića, bana Dunavske banovine, pored žandarmerijskog voda, doveli su u Kumane oko 30 do 40 lјudi iz policijske škole u Novom Sadu. Oni su sprečavali svako zadržavanje i skuplјanje po ulicama, pa čak i kretanje lјudi u grupi većoj od trojice. Bilo je i hapšenja. Pod takvim uslovima na dopunskim izborima pobedila je režimska lista. Radikali su nasilno preoteli vlast, a za predsednika Opštine postavili Novaka Đurića, koji je ostao na toj dužnosti i za vreme okupacije, sarađujući otvoreno sa neprijatelјem. Zbog toga je posle oslobođenja bio među prvima osuđen.

Pera Lirić, Isa Stanisavlјev, Dušan Trifunjagić i još neki odbornici ostali su i dalјe u opštinskoj upravi, ali bez uticaja.

O gradu