Velika provala 1936. i hapšenјa u Kumanu

Posle hapšenja nekih članova KPJ, sredinom 1936, godine i zaplene arhive Centralnog komiteta od strane bečke policije, došlo je u novembru do provale u Vojvodini. Uhapšen je ceo Pokrajinski komitet i 122 člana okružnih i mesnih komiteta. Nastalo je masovno hapšenje.

Policijski snimak Dobre Gladića Uvalina, člana KPJ od 1927. godine. Uhapšen 1936. godine i osuđen na godinu dana robijeU Kumanu je 17. novembra 1936. godine uhapšen Lazar Milankov, organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta. Posle dva dana uhapšeni su članovi Mesnog komiteta Žarko Aćimov, Svetozar Solarov, Žarko Milankov i veliki broj članova Partije, simpatizera, omladine i dve žene — Mara Stančić i Ruža Ćurčić. Još pre hapšenja, policija je raspolagala gotovo svim podacima o radu PK. Lazara Milankova je izložila strahovitoj torturi, koju nije mogao da izdrži. On i još neki pojedinci otkrili su svoje veze i organizacije i uslovili širenje provale. U Kumanu su još pohapšeni: Lazar Brančić, Toma Tatić, Svetozar Ćurčić-Lala, Lazar Čolić, Kariton Vuletin, Dobra Gladić, Lazar Mirčetić, Dušan Ćurčić, Boža Titin, Sredoje Stanisavlјev, Rada Aćimov, Stevan Stevanov, Panta Miškov, Svetozar Čolić i Svetolik Eremić. Još prvog dana Slavko Stančić je u dogovoru sa svojom majkom Marom (u čijoj kući je bila radionica Laze Milankova), spakovao arhivu i sav ilegalni materijal u džakove i sklonio ga u baštu. Jedan deo ove arhive Svetozar Čolić odneo je svojoj kući i sakrio ga u plast sena, gde je kasnije i pronađen. Drugi deo odneo je Svetolik Eremić i sakrio ga u svoju šupu. Otkrivena je celokupna arhiva Pokrajinskog komiteta: šifre i adrese PK, spisak mesta, rezolucija sa izbora PK 29. septembra 1935. godine, spisak članarine, veliki broj primeraka ilegalne štampe, letaka, brošura i drugi partijski propagandni materijal.

Tih dana su uhapšeni: Ivan Vioglavin, Bogdan Teodosin, Slavko Stančić, Omer Čolić, Mita Trifunjagić-Mića, Ljubiša Stančić-Lapada, Boško Miokov, Omer Vuletaš, Radivoje Trifunjagić, Jova Ćurčić, Ljuba Čolić, Marinko Marinkov, Emil Milankov i Bata Ćurčić. U Žandarmerijskoj stanici u Kumanu svi su bili tučeni i maltretirani. Samo u Kumanu uhapšeno je 33 druga i dve drugarice, što je predstavlјalo četvrtinu ukupnog broja pohapšenih u Vojvodini. U Kumanu je bio uhapšen ceo Mesni komitet Partije i gotovo svi članova KPJ, manji broj članova Skoja, kao i uprava Sindikata. To je dalo povod organima vlasti da zabrane rad Podružnici polјoprivrednih radnika sa motivacijom da je bila uporište komunista, Skojevska organizacija u Kumanu ostala je neotkrivena. Neki od uhapšenih su samo premlaćeni pa pušteni. Ostali su sprovedeni u Zrenjanin u policijski, žandarmerijski ili sudski zatvor.

Podrumi Žandarmerijske stanice u Zrenjaninu bili su dupke puni. Ljudi su ležali na golom betonu, a straža je pazila da međusobno ne razgovaraju. Ali, i pored toga, drugovi su se međusobno upoznali, zbližili i štitili. Ishrana je bila vrlo slaba. Dobijali su samo kilogram hleba dnevno. Međutim, oni su uspeli da, preko žandarmerijskog narednika Blagojevića, za svoj novac nabave nešto hrane u gradu.

Kada je završena istraga, jednu grupu od oko 50 drugova prebacili su u Suboticu. Među njima bilo je oko 10 Kumančana.

Smestili su ih u jednu sobu. Prilikom šetnji pozdravlјali su se međusobno dizanjem pesnica. Straža ih je često maltretirala zbog sitnica. Kada su, zbog kazne, Čedi Živkoviću zabranili šetnju, ostali su to iskoristili kao povod za štrajk glađu. U toku štrajka pevali su revolucionarne pesme tako snažno da se radoznali svet satima okuplјao oko zatvora, koji se nalazio u centru grada. Da bi to izbegla, Uprava zatvora prihvatila je uslove štrajkača i dozvolila im da čitaju štampu, primaju hranu spolјa, da pomažu slabe i bolesne drugove i nešto duže posete. Na zahtev zatvorenika, Uprava je odstranila stražare koji su za vreme štrajka hteli da pucaju u njih, a nadzornik zatvora nije više dežurao kad su izlazili u šetnju.

Dr Farkaš, istražni sudija Državnog suda za zaštitu države u Beogradu, došao je specijalno u Zrenjanin da bi vodio istragu. Služio se provokacijama i raznim trikovima da bi od uhapšenih iznudio priznanja kojim ih je kasnije teretio na suđenju. Jedan broj Kumančana je zbog nedostatka dokaza pušten. Ostali su predati Državnom sudu za zaštitu države u Beogradu.

O gradu