Osnivanјe pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu

Od 1929.—1931. godine partijske organizacije u Vojvodini deluju izolovano. Proces obnavlјanja i povezivanja traje tokom 1934. i 1935. godine. U to vreme postoje okružni komiteti u Bačkoj i južnom Banatu, a u severnom Banatu postoji samo partijska organizacija u Zrenjaninu, Kumanu, Melencima i još nekim mestima.

Posle junskog plenuma 1935. godine Politbiro CK KPJ ob razovao je Zemalјski biro koji je, kao operativni organ Centralnog komiteta, rukovodio radom partijskih organizacija u zemlјi. Sedište mu je bilo u Zagrebu.

Policijski snimak Ljubomira Čolića, člana KPJ od 1936. godineObnavlјanje partijskih organizacija vezano je za ličnost Lazara Milankova, ali je on došao u izuzetno povolјnim uslovima kada su već sazrele mogućnosti za povezivanje komunističkih grupa na teritoriji Vojvodine. Milankov je često odlazio ilegalno u Beograd, gde je podnosio izveštaj o radu Mihajlu Bumbuloviću-Panti, a on mu je, između ostalog, postavio zadatak da osnuje Pokrajinski komitet za Vojvodinu. Milankov je zadužio, Mihajla Selešija, koga je poznavao sa robije u Sremskoj Mitrovici, da izvrši pripreme u Zrenjaninu za pokrajinsku konferenciju. Seleši je našao pogodan stan kod Terezije Servo, čiji je sin Mihalј bio na robiji u Sremskoj Mitrovici.

Konferencija je održana 29. septembra 1935. godine u Zrenjaninu, u kući Terezije Servo, radnice, u ulici Štrosmajerovoj broj 50. Prisustvovali su Lazar Milankov i Svetozar Solarov iz Kumana, Mihalј Seleši, koji je predsedavao, i Zoltan Vereb iz Zrenjanina, Vojislav Zavišin i Peter Konti, delegat Nemaca, iz Vršca, Ivan Munćan iz Kruščice, Stanko Bradvarević iz Kusića i Aleksa Radosavčev iz Kikinde. Trebalo je da budu prisutni i delegati iz Subotice, Novog Sada i Pančeva, ali se ne zna zbog čega nisu došli. Kako je Mihajlo Bumbulović-Panta bio sprečen, zastupao ga je njegov zamenik iz Beograda.

Delegat iz Kumana referisao je da njihova mesna organizacija ima 40 članova, da imaju gotovo sve selo za sobom, a održavaju veze gotovo sa svim selima u srezu. Delegat iz Beograda ocenio je da je organizacija KPJ u Kumanu i okolini organizaciono i akciono najbolјa u Vojvodini.

Na konferenciji je osnovan Pokrajinski komitet i Pokrajinski sekretarijat. U Pokrajinski komitet ušli su predstavnici organizacije iz Kikinde, Bele Crkve i Kumana po jedan i iz Vršca i Zrenjanina po dva. Pokrajinski sekretarijat činila su tri člana: Mihalј Seleši, zidarski radnik iz Zrenjanina, Zoltan Vereb, stolarski radnik iz Zrenjanina, i Lazar Milankov, stolarski radnik iz Kumana. Svi članovi Pokrajinskog komiteta su bili radnici. Odlučeno je da sedište PK bude u Zrenjaninu.

Po povratku u Kumane, organizacioni sekretar Lazar Milankov, napisao je izveštaj o stanju partijske organizacije u Vojvodini i uputio ga Centralnom komitetu KPJ, koji se nalazio u Beču. Taj izveštaj dospeo je u ruke policije. Došlo je do masovnog hapšenja u Vojvodini.

Prilikom izbora Pokrajinskog komiteta rešeno je da mu sedište bude u Zrenjaninu, ali to je bilo samo formalno. Stvarni centar iz koga se rukovodilo partijskim radom u Vojvodini u toku 1935. i 1936. godine bilo je Kumane, u kome je živeo organizacioni sekretar PK. Tu je čuvana poverlјiva, ilegalna arhiva PK sa raznovrsnim i brojnim ilegalnim propagandnim materijalom. U Kumanu je bio i tehnički i propagandni centar, iz koga su se snabdevala gotovo sva mesta u Vojvodini. Da bi mogao da izvršava zadatke, Pokrajinski komitet je morao da obezbedi sigurnu kurirsku službu sa partijskim komitetima. Zahvalјujući komunistima kumanske partijske organizacije, veze su uspostavlјene, i u mnogim mestima osnovane partijske organizacije. Kumančani su, kao delegati i kuriri, održavali i uspostavlјali vezu, prenosili direktive za rad, ilegalnu partijsku štampu, literaturu. U tehničkom aparatu često su radili i simpatizeri i žene. Tako je Milena Bokanić u dečjim kolicima, zajedno sa malim detetom, prenela ilegalni materijal iz Beograda u Kumane. Zorka Stančić, pod izgovorom da u Beogradu prodaje ćilime, održavala je stalnu vezu između beogradske partijske organizacije i PK u Kumanu. U tehnici PK su radili i izvršavali razne odgovorne zadatke i omladinci. Tako je Panta Miškov primao poverlјiva pisma PK na svoju adresu i bio kurir, Ljubiša Stančić-Lapada, prenosio je iz Beograda propagandni materijal do Kumana, a odatle ga raznosio po okolnim mestima. U njegovom stanu održavani su ilegalni sastanci članova PK. Radivoje Trifunjagić prenosio je iz Beograda ilegalni materijal za sekretara PK. Na adresu Slavka Mirkova stizala su pisma za PK. Andrija Kizur je prenosio iz Zagreba preko Subotice ilegalni materijal u koferu sa duplim dnom i predavao ga Ljubiši Stančiću, a ovaj Lazi Milankovu. Bogdan Teodosin, član tehničkog aparata, održavao je stalnu vezu između Kikinde i Kumana. On je prenosio materijale iz Beograda na umnožavanje Aleksi Đomparinu, koji je rukovodio tehnikom PK. Posle toga Bogdan Teodosin vraćao je umnoženi materijal u Kumane, odakle su ga kuriri rasturali po ostalim mestima Vojvodine.

Počev od maja 1935. godine počeo je proces jačanja i omasovlјenja partijske organizacije i traje sve do velike provale novembra 1936. Najaktivniji simpatizeri primani su u Partiju. U maju 1935. godine Žarko Aćimov-Kalić proširio je svoju ćeliju članovima Božom Titinim i Milutinom Stojanovim-Bačom. Septembra 1935. godine osnovana je nova ćelija sa sekretarom Mitom Trifunjagićem-Mićem i članovima Pantom Miškovim, Ivanom Aćimcem, Omerom Vuletašom i Zoranom Blažićem. U septembru je obrazovana i ćelija, čiji je sekretar bio Milivoje Marinac, a članovi Svetozar Ćurčić, Toma Tatić, Kariton Vuletin i Steva Stevanov.

Posle osnivanja novog PK KPJ za Vojvodinu ubrzano jača partijsko članstvo u celoj Vojvodini. U Kumanu je u decembru 1935. godine Sredoje Stančić postao sekretar ćelije, čiji su članovi bili: Laza Čolić i Rada Milankov. Krajem maja 1936. godine Žarko Milankov osnovao je novu ćeliju, čiji su članovi bili: Maksa Kovačev, Svetozar Odžin, Ljuba Čolić, Aca Trifunjagić i Svetozar Čolić. Kasnije će Maksa Kovačev biti izabran za pročelnika ove ćelije. U proleće Dobra Gladić je izabran za pročelnika ćelije, čiji su članovi bili Boško Miokov, Branko Tatić, Marinko Marinkov i Cvetko Eremić. Žarko Aćimov-Kalić primio je u svoju ćeliju Dušana Ćurčića i Jocu Stojanova.

Članovi ćelija su bili većinom proleteri — polјoprivredni radnici, bistri, trezveni i čestiti lјudi, sposobni da se radom afirmišu u narodu. Među članovima je bilo i dosta poluproletera iz redova siromašnog selјaštva, a od “srednjaka” primani su samo najborbeniji. Ovako osamovlјena partijska organizacija je u toku 1936. godine odigrala važnu ulogu u razvoju političkog i društvenog života u selu.

O gradu