Petomajski izbori 1935.

Do 1934. godine partijski rad je postepeno oživljavao. Sistem državne diktature bio je tada u raspadanju. Nov pokušaj nosilaca diktature — osnivanje Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS) nije doneo želјene rezultate. Ni česte promene vlada (od aprila 1932. godine do decembra 1934. promenilo se 7 vlada) nisu ublažile krizu šestojanuarskog režima. Ona se još više produblјivala, naročito posle oktobra 1934. godine kada je u Marselјu ubijen kralј Aleksandar, glavni stub diktature.

Svetislav Hođera je u Kumanu 1934. godine osnovao profašističku organizaciju Borbaša. Služeći se demagoškim parolama o brisanju selјačkih dugova, uspeo je da zavede izvestan broj neobaveštenih i politički nesvesnih selјaka. Zato su komunisti u prvi mah bojkotovali ovu organizaciju. Međutim, krajem 1934. godine, a u vezi sa linijom KPJ da se komunisti uklјučuju u sve legalne organizacije kako bi iskoristili svaku mogućnost da rade na sprovođenju partijskih direktiva po uputstvu Lazara Milankova počeli su da se uvlače u redove Borbaša kako bi ih »minirali iznutra«. Kako su bili popularni u selu, postigli su dobre rezultate. Ubrzo su okupili oko 800 lјudi i aktivirali borbašku organizaciju toliko da je postala najjača u selu, a komunisti su preuzeli upravu u njoj. Kasnije, pred petomajske izbore, kada je Hođera pokušao da se pojavi sa svojom listom. Kumančani su odigrali presudnu ulogu u likvidaciji Hođerine organizacije u novobečejskom srezu. Odlučna bitka vođena je na Hođerinom političkom zboru u Novom Bečeju u prisustvu velikog broja Kumančana, koje je predvodio Žarko Milankov. Milankov je potpuno demaskirao Hođeru i njegovu demagogiju. Zbor je razbijen, mase odvojene od Hođere i njegova organizacija u srezu likvidirana. Kako se u ovoj akciji naročito isticao Žarko Milankov, dobio je nadimak »Hođera«.

U početku je položaj omladine u Kumanu bio sličan po ložaju organizacije KPJ, jer nije bilo razgraničenja između Partije i Skoja. Nije postojala posebna omladinska organizacija, nego su dve-tri grupe obuhvatale oko 15 omladinaca. One su delovale pod rukovodstvom Partije i poslužile kao jezgro za buduću organizaciju Skoja. Omladinci Ivan Vioglavin, Mita Trifunjagić-Mića i Boža Stojanov, zaduženi od organizacije KPJ, rukovodili su tim grupama. Čeda Stančić, Svetozar Vioglavin, Sredoje Marinkov i Ljubomir Veselinov-Lala održavali su sastanke u kući Ljubomira Veselinova. Tom grupom rukovodio je mladi komunista Ivan Vioglavin. Članovi druge dve grupe bili su Panta Miškov, Ivan Aćimac, Ljubiša Stančić- Lapada, Slavko Stančić, Mladen Korovlјev-Bukur, Emil Milan kov, Radivoje Trifunjagić-Lala, Jovan Aćimov, Zoran Blažić, Ljuba Mirkov-Žuža, Mile Eremić i Steva Petrović, student u Beogradu. Grupama je rukovodio Mića Trifunjagić.

Za relativno kratko vreme oni su uspeli da okupe veći deo omladine te se njihovo delovanje odražavalo u celokupnom društvenom, zabavnom i političkom životu sela. Nјihov se uticaj osećao u legalnim organizacijama i društvima u kojima se okuplјala omladina: Čitaonica, dramska i recitatorska grupa, šah sekcija. Društveni život u Čitaonici snažno je oživeo jer se u njoj svakodnevno okuplјala omladina. Tu su se izdavale na čitanje političke brošure, napredna štampa, časopisi i knjige, većinom dela klasika. Čitaonica je postala centar za postojeće omladinske organizacije i društva u selu. Tu su održavali sastanke i omladinci članovi i simpatizeri fudbalskog kluba »Jugoslavija«. Po pričanju Ljubiše Stančića- Lapade i nekih njegovih drugova, Sport klub »Jugoslavija« osnovan je početkom 1932. godine. To je bila grupa omladinaca fudbalera koji, usled nedostatka sredstava, nisu imali ni potrebne sportske rekvizite, ni upravu kluba. Prva Uprava izabrana je 1933. godine. Predsednik je bio Sima Sekulić-Šarac, sekretar Čeda Čolić, a članovi Uprave Cveta Vlajkov, Ljubiša Stančić-Lapada, Zoran Šijačić i Vita Golušin, koji je bio neko vreme blagajnik, a kasnije je to postao Kajica Brusin. Od tada je klub počeo zvanično da radi i dobio je od Sreskog načelstva dozvolu za rad. Ta Uprava ostala je na čelu kluba sve do 1935. godine, kada je Laza Milankov postavio zadatak da komunisti deluju u svim legalnim organizacijama. Od tada komunisti su organizovano stupali u klub da bi na prvoj redovnoj skupštini preuzeli upravu, u čemu su i uspeli. Za predsednika su izabrali Pantu Miškova, za potpredsednika Ivana Aćimca, za sekretara Ljubomira Mirkova-Žužu. a za blagajnika Miću Trifunjagića. Članovi uprave bili su Ljubiša Stančić-Lapada, Rada Doroslovac i Luka Zokić-Cuka.

Režim diktature dospeo je krajem 1934. godine u tešku političku krizu koju nije mogla da reši ni nova vlada Bogolјuba Jeftića, mada je obećavala izvesne političke promene. Zbog toga je vlada februara 1935. godine bila primorana da raspiše izbore za Narodnu skupštinu. Na tim izborima pojavila se Udružena opozicija, sastavlјena od buržoaskih partija.

Dr Dragolјub Jovanović, lider levog krila Zemlјoradničke stranke, odigrao je vrlo važnu ulogu u stvaranju Udružene opozicije i bio je poslanički kandidat na njenoj listi u veliko-kikindskom srezu. On je lično razgovarao sa dr Milanom Gavrilovićem, prvakom Zemlјoradničke stranke, dr Milanom Grolom, demokratskim prvakom, i liderom Demokratske stranke Ljubom Davidovićem. On je, takođe, razgovarao, u Zagrebu, sa dr Vladimirom Mačekom, Vilderom i Trumbićem. Maček se u početku kolebao, a kasnije prihvatio da buds nosilac liste Udružene opozicije. Po direktivi KPJ, komunisti su podržali Udruženu opoziciju i na taj način su vodili borbu protiv šestojanuarskog režima. Aktivisti iz severnog Banata održali su u kafani Niće Đurića u Novom Bečeju savetovanje kome su prisustvovali Sredoje Stanisavlјev-Taca i Žarko Milankov iz Kumana, Pera Plavkić, Neca Cucić i Ilija Arsenov iz Miloševa, Bora Glavaški, Milorad Popov i Jani Šlezinger iz Novog Bečeja i Milan Kekez i Joca Petrović iz Kikinde. Posle diskusije, odlučeno je da se podrži kandidat na listi Udružene opozicije Milan Kovačev, član Samostalne demokratske stranke iz Miloševa, i njegov zamenik Ivan Janković-Fan, član levog krila Zemlјoradničke stranke iz Melenaca. Angažujući se na ovom zadatku, komunisti su uspeli da privuku najveći broj birača na stranu Udružene opozicije.

U predizbornoj aktivnosti Udružena opozicija je održala nekoliko konferencija i masovnih zborova na području novobečejskog sreza, na kojima je omogućila komunistima da se afirmišu. Uprkos progonima kojima su bili stalno izloženi, komunisti su istupali sa parolama za jedinstveni front radnika i selјaka, za borbu protiv rata i fašizma, za uspostavlјanje diplomatskih odnosa sa SSSR-om.

»U tom kraju je bilo više nego igde u Jugoslaviji selјaka komunista. Osobito su bila čuvena njihova gnezda u Kumanima i Melencima. Levi zemlјoradnici su se mešali do te mere da se nije znalo gde prestaju jedni a gde počinju drugi«, kaže u svojim Političkim uspomenama dr Dragolјub Jovanović, lider Zemlјoradničke stranke.

U pripremi zborova Udružene opozicije u Kumanu i okolini najviše se istakao Mesni komitet Kumane. Za sve zborove karakteristično je bilo da su bili dobro organizovani, masovni i da je na njima, pored muškaraca, bilo i mnogo žena i omladine.

Trećeg aprila 1935. godine Milan Kovačev, kao poslanički kandidat, održao je u Kumanu zbor za čiji uspeh su se založili svi komunisti. U ime zemlјoradničke levice, pored Milana Kovačeva, na zboru su govorili i komunisti Mirko Tomić, student iz Beograda, i Žarko Milankov iz Kumana. Komunisti su jasno i određeno isticali zahtev Partije da na zajedničkoj platformi mobilišu široke narodne mase u cilјu stvaranja Narodnog fronta, radi uspešne borbe protiv vladajuće klike. Oni su raskrinkali vođe vladajuće stranke i pozvali svoje prijatelјe, simpatizere i sve poštene lјude da učestvuju sa njima u izbornoj borbi.

Partijsko rukovodstvo uspelo je da organizuje masovno učešće Kumančana i na ostalim zborovima Udružene opozicije po okolnim mestima: Tarašu, Bečeju, Melencima, Čurugu. Na zboru u Tarašu bilo je oko 500 kola sa više hilјada lјudi iz Kumana, Melenaca, Torde i Miloševa, tako da je to malo selo imalo više gostiju nego stanovnika. Pred polazak Kumančana u Taraš, Mirko Tomić je održao govor okuplјenoj masi i pozivao je da pođe na zbor.

Na zboru je bilo vrlo živo. Zbor je otvorio Mirko Tomić ovim rečima: »Drugovi, predstavlјam vam najmlađeg kandidata na listi Udružene opozicije, Milana Kovačeva, koji će na izborima 5. maja tući aktivnog ministra, koji se usmrdeo od nerada.. .«

Pred petomajske izbore Dimitrije Vujić pokušao je da održi zbor u Kumanu. Došao je autom. Dočekali su ga samo predstavnici lokalnih vlasti. Bila je nedelјa pre podne. Na pijaci je bilo mnogo lјudi, ali, pod uticajem komunista, niko nije hteo da ode na zbor. Samo mali broj seoskih gazda i trgovacl prisustvovao je zboru.

Na dan izbora, 5. maja, vladala je velika živost u selu. Korteši JNS javno su plaćali glasače koristeći bedu i nemaštinu seoske sirotinje da bi je privoleli da glasa za vladinog kandidata. Priličan broj glasača, u koje je režim sumnjao, bio je izbrisan iz biračkih spiskova. Ali, zato su oživeli mnogi mrtvi, koji su, iako davno umrli, »glasali po nekoliko puta za vladinog kandidata«. Službenicima Opštine pretili su da će biti otpušteni iz službe ako ne glasaju za vladinog kandidata.

Da bi zastrašili birače, vlasti su dovele na biračka mesta policiju i žandarmeriju. Pa ipak, komunisti su pokazali najveću snalažlјivost baš prilikom glasanja. Kako je glasanje bilo javno, glasali su u grupama po deset birača sa komunistom ili odlučnim i upornim simpatizerom. Nisu ih pokolebali ni pritisci biračkog odbora, policije i žandarmerije. Vraćajući se sa glasanja, aktivisti su biračima javno govorili za koga su glasali, te su i na taj način vršili propagandu. Tako su uspeli da pobede na izborima. Milan Kovačev, kandidat na listi Udružene opozicije dr Vladimira Mačeka, izabran je većinom od 61,3 glasova u srezu. Samo u Kumanu je dobio 1214 glasova od ukupno 1416. Vladin kandidat dobio je samo 201 glas, a jedan jedini glas dat je za listu Dimitrija Ljotića. Lista Božidara Maksimovića nije dobila ni jedan glas. Tako je Milan Kovačev odneo veliku pobedu u Kumanu, dobivši ukupno 85,60 odsto glasova.

Način na koji je režim Bogolјuba Jeftića pripremao i sproveo izbore doprineo je porazu te vlade, Posle mesec dana došlo je do formiranja nove vlade sa Milanom Stojadinovićem, predsednikom i tvorcem Jugoslovenske radikalne zajednice, zloglasne Jereze.

U oktobru i novembru održana su dva velika zbora Udružene opozicije u Kikindi i Zrenjaninu.

Prvi zbor, posle pobede na izborima, održala je Udružena opozicija u Kikindi 28. oktobra 1935. godine. Na taj zbor Kumančani su otišli organizovano u oko 70 kola. Putem su išli paralelno po dvoje kola između kojih su razvili transparente velikih razmera sa parolama: »Živeo narodni Front slobode«, »Živela Udružena opozicija«, »Borba protiv rata i fašizma«, »Živela sloboda naroda«, »Amnestija političkim krivcima«, »Tražimo savez sa Sovjetskim Savezom«. Zbor je otvorio Dobrivoje Jovičin iz Kikinde, a zatim su govorili: dr Dragolјub Jovanović, Mirko Tomić i kapetan Miletić. Posle njih, na govornici se pojavio Žarko Milankov, visok, krupan, obučen u selјačko odelo, popularan komunista iz Kumana. On je, kao predstavnik Zemlјoradničke levice, energično istupio protiv spolјne i unutrašnje politike režima, protiv fašizma, za mir i slobodu. Na kraju je pročitao tradicionalnu rezoluciju sa zborova Udružene opozicije u Kragujevcu i Šapcu. Nјegovu pojavu, govor i rezoluciju burno su pozdravlјali oko 2000 lјudi.

Jedan od najmasovnijih zborova Udružene opozicije održan je na Žitnom trgu u Zrenjaninu 10. novembra 1935. godine. Kumančani su došli na zbor u preko 200 kola, i to preko Melenaca — gde se kolona uvećala na nekoliko kilometara. U Zrenjaninu su, ostavivši kola, svrstani u duge kolone, prodefilovali kroz grad sa transparentima. Omladina i građanstvo su udvostručili njihove kolone, koje su, sa pesmom i uzvicima, stigle na Žitni trg i ulile se u mnoštvo okuplјenog naroda iz grada i okolnih sela. Na zboru je bilo i mnogo beogradskih studenata, među kojima i braća Baruh i Mirko Tomić.

Zbor je otvorio dr Dušan Bratić, advokat iz Zrenjanina, a govorio je i Žarko Milankov. On je vešto izigrao zabranu sazivača zbora da ne čita rezoluciju sa zborova u Kragujevcu, Šapcu i Kikindi. Jednostavno je naučio napamet tekst rezolucije i vešto ga je recitovao, ali je svaku tačku rezolucije počinjao rečima: »Mi sa ovog zbora tražimo«, »Narod sa ovog zbora zahteva«.

Sadržaj

O gradu