Obnavljanјe partijske organizacije 1933. i jačanјe radničkog pokreta

Osnivanje Mesnog komiteta

Zbog čestih provala u periodu od 1929. do 1933. godine partijske organizacije u Vojvodini delovale su izolovano. Od 1933. godine počinje tihi proces obnavlјanja i povezivanja organizacija u pojedinim mestima. Zbog hapšenja taj proces je tekao sporo i trajao dugo. U Kumanu je bilo komunista koji su održavali međusobne veze, ali nije bilo organizacije KPJ.

U proleće 1931. godine, čim je došao iz zatvora, Ljuba Petrović je preko veze u Zrenjaninu počeo donositi u selo ilegalni materijal. U jesen se vratio sa robije iz Sremske Mitrovice Žarko Aćimov-Kalić, a iduće došao je i Lazar Milankov.

Lazar Milankov je na robiji od 1931 — 1932. godine u Kaznenom zavodu u Sremskoj Mitrovici stekao solidno ideološko obrazovanje. »Sremska Mitrovica bila je, kao i sve ostale tamnice buržoaske Jugoslavije, univerzitet za osuđene komuniste«. Stečeno znanje na robiji Lazar Milankov je koristio u ilegalnom radu i radničkom pokretu. Posle izlaska sa robije proveo je, ilegalno, 4 meseca u Beogradu, gde je ponovo uhapšen i proteran u rodno mesto Kumane. Otvorio je stolarsku radionicu u kući svoga rođaka Slavka Stančića. Iako je bio pod strogim nadzorom žandarmerije, počeo je odmah da se povezuje sa komunistima u selu. Kasnije, primetivši da je nadzor nad njegovim kretanjem oslabio, otišao je u Beograd, gde se sastao sa ilegalnom grupom komunista, od kojih je počeo dobijati uputstva za rad.

Po povratku iz Beograda sastao se prvo sa Žarkom Aćimovim, koga je dobro poznavao, jer je sa njim izdržavao kaznu u Sremskoj Mitrovici, a zatim sa Svetozarom Solarovim, za koga je znao da je komunista. Sa njima je održavao povremene sastanke da bi ih što bolјe osposobio za rad na povezivanju i aktiviranju komunista u selu. Upoznao ih je sa novom linijom Partije koja se uglavnom sastojala u tome da se komunisti uklјuče u sve legalne organizacije kako bi iskoristili svaku mogućnost da rade sa narodnim masama. Glavni deo partijske delatnosti trebalo je koncentrisati među polјoprivredne radnike. U tom cilјu trebalo je koristiti Reformistički sindikat za rad Podružnice polјoprivrednih radnika; proveriti bivše članove Sindikata i Partije i angažovati ih da rade u Crvenoj pomoći, kulturno-prosvetnim i sportskim društvima; formirati omladinsku organizaciju i pomoći joj da radi.

Lazar Milankov je održavao povremene kontakte sa oko 20 Kumančana, ubeđivao ih je i proveravao. Pripremao je teren za obnavlјanje partijske organizacije. Kasnije je doneo iz Beograda ilegalni materijal, list »Proleter«, Uputstva za rad u Sindikatu i drugo. Sve je to predavao Aćimovu, Solarovu i Žarku Milankovu, koji su ga čitali i davali pouzdanim drugovima na čitanje. Na sastanku održanom u njegovoj radionici 1933. godine formiran je Mesni komitet. Za sekretarl Komiteta izabran je Žarko Aćimov-Kalić, a za članove Žarko Milankov i Svetozar Solarov. Nјihov zadatak je bio da izvrše pripreme i izbor drugova za oživlјavanje partijskog rada.

U međuvremenu, dok su vršene pripreme za obnavlјanje partijske organizacije i jačanje radničkog pokreta u selu, 2. januara 1933. iznenada su uhapšeni i Lazar Blažić i Šandor Vioglavin, koji nisu bili članovi KPJ. Obojica su sprovedeni u istražni zatvor Okružnog suda u Zrenjaninu. Posle završene istrage, optuženi su za zločinstvo iz čl. 1. Zakona o zaštiti države. U prilogu krivičnog predmeta nalazi se uverenje o moralnom vladanju Laze Blažića, koje je izdala Opština Kumane 20. januara 1933. godine, i u kome stoji da je bio više puta hapšen i da se vodi u spisku sumnjivih lica, kao komunista. Na saslušanju u Žandarmerijskoj stanici u Kumanu Laza Blažić js zapisnički izjavio da se 1921. godine po povratku iz Rusije nastanio u Kumanu, gde mu je sve do 1933. godine dolazio u kuću Šandor Vioglavin i da su često razgovarali. Blažić mu je pričao šta je sve video i doživeo u Rusiji, govorio mu je o komunizmu i tadašnjoj krizi u Jugoslaviji tvrdeći da takvo stanje ne može ostati, nego se mora uskoro promeniti. Dalјe je izjavio da je, na pitanje Vioglavina šta mogu komunisti uraditi kad nemaju oružja, odgovorio: »Ima tamo (mislio je na vojsku) i naše braće, koji nose oružje i to će biti naš jedini spas«.

I pored otvorenog i hrabrog istupanja na saslušanju i svega ostalog, Laza Blažić i Šandor Vioglavin bili su pušteni.

U proleće 1934. godine osnovane su tri ćelije KPJ, čiji su sekretari bili članovi Mesnog komiteta. Sekretar prve će lije bio je Žarko Aćimov, a članovi: Sredoje Stanisavlјev-Taca i Lazar Brančić-Dada. U ćeliji Žarka Milankova bili su članovi: Ljuba Petrović, Voja Stančić-Laskov i Sredoje Stančić Sekretar treće ćelije bio je Svetozar Solarov, a članovi su bili: Dobra Gladić, Lazar Mirčetić-Prča i Rada Aćimov.

Ćelije su održavale sastanke na kojima su prorađivani ilegalni materijali. Članovi su plaćali članarinu i podnosili izveštaj o izvršavanju zadataka. Pored obnavlјanja starih i formiranja novih partijskih ćelija, rad se razvijao i u širinu. Okuplјen je veliki broj simpatizera. Tako obnovlјena, partijska organizacija je posle nekoliko godina stupila aktivno u politički život sela.

Sadržaj

O gradu