Progoni i hapšenјa komunista

Tokom 1927. i 1928. godine Mesni Komitet Partije razvio je široku političku delatnost ne samo u Kumanu, nego je pružao pomoć i organizacijama susednih mesta: Zrenjaninu. Velikim Livadama. Novom Bečeju, Melencima. U predizbornoj kampanji pomagao im je u organizovanju političkih zborova i rasturanja letaka. To potvrđuje i izjava Nikolića delegata iz Zrenjanina, na plenumu Politbiroa CK KPJ, koji je održan 27. novembra 1927. godine. U svojoj diskusiji on protestuje:

»Politbiro ima veze samo sa jednim selom (Kumane) a sa Pokrajinskim sekretarijatom nema. To selo dobija sve i sva, a mi ako uspemo nešta od njega da uzmemo toliko i imamo, jer oni (Kumane) održavaju veze ne samo sa nama nego i sa Politbiroom. Nemoguće je dalјe tako raditi.«

Kova Mečkić Granić, član KPJ od 1927. godine. Izvedena pred sud zbog širenja komunističke propagande i osnivanja ilegalne organizacije KPJ u Velikim LivadamaŽandarmerijska stanica u Novoj Crnji otkrila je 7. maja 1928. godine komunističku organizaciju od 97 članova u Velikim Livadama, uhapsila Dragolјuba Šuvakova, Radu Savina, Dobrivoja Tatića, Nikolu Pejina, Sredoja Velimirova, Despota Marinkova i Veselina Stanisavlјeva pod sumnjom da su učestvovali u osnivanju komunističke organizacije. Prilikom pretresa u stanovima uhaptšenih nađena je velika količina komunističkih letaka, knjiga, mapa, propagandističkih planova i direktivnih pisama za rad u ćelijama. Nađena je i lista kandidata za opštinske izbore sa oko 120 imena. Nađeno je i jedno pismo. Nјega su primili iz Kumana od radnice koja je bila u to vreme kao gost kod svojih rođaka. Povedenom istragom ustanovlјeno je da je organizacija osnovana na sledeći način:

Trećeg marta 1928. godine došle su Milica Blažić, Kovinka Mečkić i Nevenka Petrović, sve tri iz Kumana, kod Dobrivoja Tatića u Velike Livade, gde su se zadržale dva dana. U Tatićevoj kući iste večeri sakupilo se više osoba i poznati komunista Dragolјub Šuvakov. One su donele potrebne instrukcije pa je osnovana Podružnica SPRJ.

Na osnovu toga pisma izvršen je pretres i hapšenje u Kumanu: Kovice Mečkić, Nevenke Petrović Milice Blažić, Ljubomira Petrovića, Lazara Mirčetića i Sredoja Stanisavlјeva.

Posle saslušanja, 10. maja, u Žandarmerijskoj stanici u Novoj Crnji, doterali su ih u istražni zatvor u Zrenjanin, gde su ih saslušali 14. maja, a zatim pokrenuli krivični postupak.

Već na osnovu zaplenjenog materijala može se lako zaklјučiti da je u Kumanu 1928. godine postojala jaka partijska organizacija, koja je raspolagala raznovrsnim ilegalnim teoretskim i propagandnim materijalom. Iz originalnog zapisnika, koji je vođen na glavnoj raspravi, vidi se kako su se Kumančani hrabro i odvažno držali na suđenju. Zahvalјujući tome i usled nedostatka dokaza bili su oslobođeni.

U toku procesa bio je uhapšen i Andrija Mihajlović zato što su Prvog maja tri pomenu te radnice iz Kumana bile kod njega. Tada im je prodao prvomajske dopisne karte izdate od CRSOJ, koje su godinama legalno prodavane. Prema izjavi Kove Granić Mečkić, one su tom prilikom primile i prvomajske letke, koje su rasturile u Kumanu i Velikim Livadama, a koje je izdalo Sindikalno veće u Zrenjaninu.

Masovni komunistički procesi na području severnog Banata u toku 1928. godine iznenadili su i zastrašili režim koji je, zajedno sa dvorom, već vršio sistematske pripreme za vojnu diktaturu. Zato je prvo trebalo likvidirati KPJ, koja bi se mogla jedina odupreti diktaturi. Zbog toga je A. Korošec, ministar unutrašnjih dela, izdao naredbu pod pov, br. 23/12060/928 za preuzimanje energičnih mera u cilјu suzbijanja komuiističke delatnosti. U vezi s tom naredbom, sreski načelnici podnose izveštaj velikom županu o situaciji u pojedinim mestima i daju konkretne predloge kako bi se komunizam mogao najbrže likvidirati. Značajan je izveštaj načelnika sreza Novi Bečej od 7. VII 1928. godine u kome se kaže:

»Radi što bržega i uspešnijega suzbijanja komunizma u ovom srezu, a specijalno u selu Kumane, čast mi je predložiti da se ustroji zasebna žandarmerijska stanica u Opštini Kumane, pošto je u istom selu policija usled malog broja potpuno nemoćna, a selo broji 7000 stanovnika, većim delom zadojeno je komunističkim idejama.«

I sreski načelnik iz Jaše Tomića upućuje 31. avgusta 1928. godine izveštaj velikom županu u kome, između ostalog, kaže da u koloniji Aleksandrovo, u kojoj žive iselјenici iz Kumana i Melenaca, postoji komunistički pokret, ali se teško što može konkretno utvrditi jer sve rade usmeno, a ne pismeno.

Sreski načelnik u Novom Bečeju izveštava 14. septembra 1928. godine velikog župana da su sve komunističke organizacije rasturene i svaki rad zabranjen. Zatim navodi imena 35 osoba u Kumanu (i još nizu mesta u bližoj i dalјoj okolini) kod kojih je izvršen pretres i zaplenjene komunističke knjige i brošure. Za sve ove kaže da će biti, sa celokupnim materijalom, predati državnom tužiocu. Sreski načelnik predlaže i specijalne mere koje bi trebalo preduzeti za suzbijanje komunističkog pokreta:

1. Komunistima zabraniti držanje oružja.

2. Sve komuniste držati pod strogim policijskim nadzorom.

3. Sve obrtničke i javne funkcije oduzeti od komunista.

4. Svima komunistima oduzeti agrarnu zemlјu a isto tako i dobrovolјačku.

5. Narediti i sudovima da se istraga nad komunistima energičnije sprovede i krivci najstrožije kazne.

Primera radi navodimo slučaj Laze Blažića — Socijaliste, kome su oduzeli dobrovolјačku zemlјu i to dobru od 8 jutara i 3/4, a dodelili mu 6 jutara slabije zemlјe. Takvih slučajeva bilo je više u Kumanu. Uglavnom su oduzimali zemlјu borcima Dobrudžanima, koji su većinom učestvovali u oktobarskoj revoluciji, i dodelјivali su njihove parcele dobrovolјcima — soluncima.

Milica Blažić, član KPJ od 1927. godine. Izvedena pred sud zbog širenja komunističke propagande i osnivanja ilegalne organizacije KPJ u Velikim LivadamaPodružnica SPRJ u Kumanu radila je oko dve godine ilegalno. Da su komunisti u njoj našli jako uporište i preko njenih članova vršili uticaj na široke narodne mase, što je naročito došlo do izražaja u predizbornoj agitaciji, najbolјi su dokaz rezultati na oblasnim izborima, izborima za narodne poslanike a naročito za opštinsku upravu. Na njima su komunisti istupali sa listom Nezavisnih radnika i Radničko-selјačkog republikanskog saveza i dobili najveći broj glasova. U vezi s tim Ministarstvo unutrašnjih dela u više mahova je iz davalo naredbe za preduzimanje energičnih mera protiv organi zacije Saveza polјoprivrednih radnika Jugoslavije sa preporukom da se prema svim članovima postupa u smislu čl. 15. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, jer su članovi SPRJ komunisti. I pored svih tih mera Podružnica se u Kumanu ilegalno održala. Kada je u Beogradu 19. februara 1928. godine održana Zemalјska konferencija SPRJ, Podružnicu je predstavlјao Svetozar Solarov, polјoprivredni radnik i član KPJ. Međutim, kada je 1928. godine zabranjen Savez polјoprivrednih radnika Jugoslavije, a 9. oktobra iste godine policija grada Subotice zabranila delatnost Centralnoj upravi SPRJ, prestala je da radi i Podružnica u Kumanu.

Posle rasturanja Udruženja za obrazovanje mladih lјudi 1927. godine, komunisti i skojevci su razvili snažno uporište među omladinom kroz kulturno-prosvetni rad u Diletantskoj sekciji i Horu, koji su delovali u okviru Vatrogasnog društva. Među tim komunistima su bili: Slavko Miškov, Slavko Strajnić, Panta Miškov, Svetozar Solarov, Zoran Blažić, Ivan Aćimac, Žarko Petrović, Nevenka Petrović, Jovanka Đorđević, Ljuba Stojić. Oni su okuplјali mlade polјoprivredne i zanatlijske radnike. U takvoj situaciji, na inicijativu komunista, došlo je do reorganizacije rada mladih pod novim imenom. Stvoreno je Udruženje ratarsko-zanatlijske omladine — Progres. Na osnivačkoj skupštini 30. decembra 1928. godine prihvaćena su društvena pravila pod predsedništvom Slavka Miškova, berberskog radnika, i sekretara Slavka Strajnića, bravarskog radnika. Skupštini je prisustvovalo 66 omladinaca. Među njima je bilo 37 selјaka, 27 radnika, koji su bili obućari, zidari, berberi. mesari, kolari i 2 učenika gimnazije. Iz zapisnika se vidi obrazloženje predsednika o potrebama osnivanja ovog Udruženja. On konstatuje da je »u selu neznatan broj onih koji imaju nešto više obrazovanja od onog koje su dobili u osnovnoj školi, a budući da savremeni život zahteva potpuno razumevanje svih događaja koji ih okružuju, smatra da će uz pomoć ovog Udruženja, moći mnogo da postignu na polјu samoobrazovanja uz relativno mali ulog od 3 dinara mesečno. Pored toga, moći će da čitaju novine, časopise i knjige za koje kao pojedinci ne bi imali dovolјno sredstava«. Iz pravila, koja su usvojena na skupštini, se vidi, između ostalog, da je osnovni zadatak Udruženja bio da okuplјa ratarsko-zanatlijsku omladinu oba pola i da joj na svakodnevnim večernjim i nedelјnim sastancima omogući da pored čitanja knjiga i štampe, sluša predavanja, recitacije, muziku i horsko pevanje. Udruženje će održavati proslave, besede, igranke i diletantske predstave u kojima će sudelovati članovi i članice. Redovni članovi mogu biti svi omladinci, koji su navršili 14 godina i to samo ako su dobrog vladanja i ako ih jedan od članova preporuči. Oni imaju pravo da nose društvenu značku, da pohađaju društvene sastanke i izlete, da posećuju javna predavanja i večernje škole, da uživaju sve povlastice koje Udruženje bude dobilo. Na osnovu pravila i cilјeva Udruženja prihod od upisnine i članarine redovnih članova, kao i prilozi članova pomagača, upotrebiće se za nabavku novina, ča sopisa, knjiga, instrumenata. Zapisnik sa održane skupštine i pravila poslati su sreskom načelniku u Novi Bečej na odobrenje i saglasnost. Međutim, kako je samo posle nekoliko dana 6. januara 1929. godine došlo do diktature, pravila Udruženja nisu bila nikad odobrena, ali je Društvo dotle radilo bez odobrenja. Zapisnik i pravila Udruženja ratarsko-zanatlijske omladine Progres iz Kumana sačuvana su.

Sadržaj

O gradu