Hapšenјe komunista i izbor mesnog rukovodstva KPJ 1927.

Povod za hapšenje bila je politička aktivnost komunista u vezi sa oblasnim izborima 23. januara 1927. godine. Za te izbore režim je sprovodio izbornu kampanju u znaku diktature.

Vlasti nisu dozvolile da se u Kumanu održi ni jedna konferencija ni zbor. Zabranjeno je i rasturanje legalnih izbornih proglasa. Na sve načine onemogućivalo se uvođenje novih glasača iz redova polјoprivrednih radnika u biračke spiskove. Uprkos tome partijska organizacija organizovala je rasturanje plakata NRPJ podnaslovom: »Radnom narodu varoši i sela«. Pozivali su birače na apstinenciju i bojkot izbora, jer režim nije dozvolio radnicima i selјacima da istaknu svoju kandidatsku listu. Zbog rasturanja ovih letaka izvršeni su pretresi i hapšenja u Kumanu, Melencima i Zrenjaninu. Žandarmerijska patrola je ustanovila da je letke u Kumane doneo Čeda Čolić učenik IV razreda gimnazije, sin Milutina Čolića, i rasturao ih po selu na dan izbora.

»Naknadnim traganjem 25. januara o. g. patrola je ustanovi la da su pomenute plakate 22. januara doneli u Kumane predsednik sindikata iz Velikog Bečkereka Domonkoš Holcner i Toša Kaluđerski. Isti su u društvu sa Nikolom Bišofom i Jovanom Bognerom, sem pomenutih plakata po selu Kumanu, rasturali razne komunističke brošure i knjige...« Januara 28. po naređenju sreskog načelnika iz Novog Bečeja obavlјen je kućni pretres na više mesta u selu.

Pronađen je razni ilegalni materijal. Tom prilikom uhapšeni su: Čeda Čolić, gimnazijalac iz Kumana, Dušan Tatić, Milutin Solarov, Laza Ćurčić, Veselin Tatić, Cveta Stančić, Đura Brančić, Svetozar Solarov, Živa Eremić, Kajica Stančić, Boža Baračkov, Milivoj Kaluđerski, Boža Ješić, ratari, i Miloš Savin, gimnazijalac. Svi su predati na nadležnost Državnom tužilaštvu u Zrenjaninu.

Prema izjavama Kumančana, tada su uhapšeni još Slavko Strajnić-Nađa, Dragić Trifunjagić, Slavko Miškov, Boško Ćurčić, Ljuba Petrović, Boško Zarić-Sikra, Voja Stančić-Laskov, Žarko Aćimov-Kalić, Lazar Brančić, Mileta Zokić, Branko Aćimov i Žarko Tatić. Posle saslušanja pušteni su, ali su stavlјeni pod strogi policijski nadzor, te su bili obavezni da se svakodnevno prijavlјuju opštinskoj upravi. Kako je među uhapšenima bilo i potpisnika molbe za rad Podružnice SPRJ, organi vlasti su Podružnicu rasturili, a Dom Sindikata zatvorili. I pored zabrane, Podružnica je radila još oko 2 godine ilegalno.

Među uhapšenima bili su i omladinci Kajica Stančić, Dina Baračkov, Boža Ješić, Čeda Čolić, i Miloš Savin, kod kojih je pronađena veća količina proglasa — »Radnom narodu varoši i sela«. To je dalo povoda sreskom načelniku da izda naređenje da se zapečati i stražom obezbedi Čitaonica u kojoj su se održavali sastanci Udruženja za obrazovanje mladih lјudi. Međutim, organizacija se ipak snašla. Milorad Odžić je, po zadatku Partije, odveo Timu Ognjenova, koji je bio postavlјen da čuva zapečaćenu Čitaonicu, u obližnju kafanu i čašćavao ga je sve dok Slavko Strajnić i Ljuba Petrović nisu skinuli pečate sa Čitaonice i izneli sav ilegalni materijal. Zatim su Čitaonicu ponovo zapečatili, kao da se ništa nije ni dogodilo. Kada je sutradan policija ušla u zgradu da izvrši pretres Čitaonice, nije mogla da pronađe ništa. Ipak 1. februara 1927. godine sreski načelnik je zabranio svaku delatnost Udruženja za obrazovanje mladih.

»Borba« od 12. februara 1927. godine donosi članak pod naslovom: Progoni, hapšenja i izborna nasilja u Vojvodini — u kome konstatuje da je na poslednjim oblasnim izborima režim istupao sa svom brutalnošću protiv radnika i salјaka. U Kumanu i Melencima uhapšena su 33 selјaka a u Zrenjaninu još 3 radnika, zbog navodno »komunističke propagande«. Međutim, pravi uzrok je bio u tome što je ogromna većina glasača apstinirala na izborima pod uticajem agitacije koju su vodili članovi Partije. Članak se završava protestom protiv takvih i sličnih nasilјa, apelom upućenim radnicima i selјacima Banata da istraju u borbi protiv režima.

Hapšenja i progoni februara 1927. godine nisu bili prepreka za dalјi intenzivan rad KPJ u Kumanu. Posle partijskog savetovanja u Zrenjaninu, kome je kao delegat prisustvovao Lazar Blažić, održan je 15. marta plenum komunista u Kumanu sa cilјem da se izvrši reorganizacija i omasovlјenje. Sastanak je održan ilegalno, noću, u štali Boška Zarića-Sikre, na inicijativu i pod rukovodstvom Laze Blažića. Tom sastanku prisustvovalo je oko 20 drugova. Među njima su bili: Voja Stančić-Laskov, Dobra Gladić, Sredoje Stančić, Ljuba Petrović, Žarko Aćimov-Kalić, Boško Zarić-Sikra, Lazar Brančić, Svetozar Solarov Vesa Tatić, Branko Vlajkov, Dušan Tatić, Boško Ćurčić, Slavko Strajnić-Bađa, Slavko Miškov, Lazar Mirčetić, Sredoje Stanisevlјev i tri drugarice: Nevenka Petrović, Kova Mečkić i Milica Blažić. Referat o organizaciji MK KPJ podneo je Lazar Blažić. Posle diskusije o radu, izabran je Mesni komitet Partije sa sekretarom Lazom Blažićem. Postavlјen je zadatak da se organizuju portijske ćelije sa 3—4 člana, što je i ostvareno. Ćelije su organizovane na teritorijalnom principu, tj. svaki komunista je u svom kraju organizovao grupu drugova od kojih je mesečno prikuplјao članarinu i redovno im davao ilegalnu partijsku štampu na čitanje. Sastanci MK održavani su kod Ljube Petrovića, Laze Brančića i Laze Blažića, gde su sekretari ćelija podnosili izveštaje o radu po sektorima. Ovom, novom reorganizacijom moglo je tada biti obuhvaćeno oko 100 lјudi, koji su primali i izvršavali zadatke mada svi nisu bili članovi KPJ.

Jedan od sekretara ćelije Boško Zarić-Sikra seća se imena članova svoje ćelije: Racko Čolić, Svetozar Čolić, Milutin Čolić, Dobra Gladić-Uvalin, Branko Tatić, Marinko Marinkov-Kojin, Draga Stanisavlјev-Andričin i Đura Aćimov-Kalić.

Proces protiv Komunista juna 1927.

Zbog zlostavlјanja, batinanja i maltretiranja u istražnom zatvoru Kumančani su štrajkovali glađu od 9 —15. aprila. Nisu primali nikakvu hranu, čak ni onu koju su im donosile porodice. Time su uspeli da im pobolјšaju uslove života i odnos preme njima.

Glavna rasprava protiv uhapšenih iz Zrenjanina, Kumana i Melenaca pod sumnjom da su članovi komunističke organizacije počela je 9. juna 1927. godine u Okružnom sudu. List »Torontal« piše da je to prva rasprava na kojoj se na optuženičkoj klupi nalaze Banaćani, komunisti optuženi po članu 2 Zakona o zaštiti države, mada je i ranije bilo hapšenja pod sumnjom komunističke delatnosti. Interesantno je, piše dalјe list, da najstariji optuženi ima 37 godina, četvoro imaju samo 17, a trojica gimnazista pojavili su se na raspravi sa đačkim kapama.

Citiraćemo deo materijala sa suđenja iz koga se jasno vidi držanje Kumančana pred klasnim neprijatelјem.

Predsednik: »Zašto ste otišli na tajni sastanak?« Đurica Jeremić: »Nije to bio tajni sastanak već prijatelјski sastanak. Hteli smo obrazovanjem Saveza polјoprivrednih radnika, tj. Podružnice da popravimo položaj naših lјudi. Živimo u takvoj bedi da je za plakati...«

Slavko Strajnić iz Kumana izjavio je na suđenju da su novobečejskom Sreskom načelstvu podneli molbu za rešenje da mogu osnovati Podružnicu Saveza polјoprivrednih radnika, čije je sedište u Subotici i da odobrenje nisu dobili. Kada je Šlјapić iz Melenaca uhapšen, uhapšeni su i svi potpisnici molbe u Kumanu. Svoje organizovanje u Podružnici smatrali su za potrebno, jer polјoprivredni radnici žive u očajnim materijalnim prilikama. U Kumanu nadnica iznosi 10 dinara, zato su želeli da na taj način pobolјšaju uslove života i rada.

Uveče 10. juna 1927. godine pročitana je presuda u sali koja je bila dupke puna. Od Kumančana su osuđeni: Kajica Stančić, na 30 dana zatvora i Miloš Savin na 15. Ostali su u nedostatku dokaza pušteni.

Kada je pročitana odluka o puštanju, publika je klicala, oduševlјena, a ispod kaputa pojavilo se cveće crvene boje koje su bacali na oslobođene. Na vratima, koja vode iz zatvora, mase su dočekale zatvorenike sa ogromnim buketima crvenog cveća, pisao je »Torontal«.

Proces se u toku suđenja pretvorio u optužbu protiv režima i verno je ilustrovao bedan položaj seoskog proletarijata. Mesni komitet Partije i Sindikalno veće u Zrenjaninu pripremili su pred sudskom zgradom srdačan doček oslobođenim komunistima. Zajedno sa njima postrojili su se u kolonu i sa crvenom zastavom prodefilovali kroz centar grada. U pratnji razdraganih drugova, žena i omladine došli su do Radničkog doma u Ulici Nikole Tesle. Tu su ih pozdravili govorom i pozvali na svečanost, koju su održali sutradan u njihovu čast. Dirlјiv je bio prijem na kome ih je dočekalo mnoštvo drugova u dvorištu Radničkog doma, a Andrija Mihajlović im je odao priznanja za hrabro držanje pred klasnim neprijatelјem.

Dok je u Zrenjaninu trajalo suđenje seoskoj sirotinji zbog aktivnosti u Sindikatu polјoprivrednih radnika, Savez polјoprivrednih radnika je održavao kongres na kome su glavna pitanja u diskusiji bila: nerešeno agrarno pitanje, hapšenja i progoni seoskog proletarijata, zabrana rada Sindikata, zatvaranje sindikalnih domova. Ta pitanja su razmatrana i na trećem plenumu SPRJ u oktobru 1927. godine.

Režim je Sindikat polјoprivrednih radnika tretirao kao čisto komunističku organizaciju. To se jasno vidi u naredbi Ministarstva unutrašnjih dela od 29. VII 1927. godine upućenoj velikom županu beogradske oblasti u kojoj se kaže da se protiv članova SPRJ postupi po čl. 15 Zakona o zaštiti države.

U rukovodstvu Crvene pomoći bio je Laza Blažić. Neki Kumančani misle da je on bio blagajnik zbog toga što je učestvovao u podeli pomoći polјoprivpednim radnicima. Međutim, jula 1927. godine došlo je do hapšenja mada nije bila u pitanju Crvena pomoć.

U Kumanu je 13. jula 1927. godine podelјena pomoć u vrednosti od 6350 dinara. Tu pomoć su jugoslovenski radnici iz Amerike poslali preko Nezavisnih sindikata nastradalim krajevima od poplave i nerodice. Iz spiska se vidi da je 20 porodica dobilo pomoć od 250 do 400 dinara. Novac je doneo Andrija Mihajlović iz Zrenjanina a podeljen je prema broju članova u porodici, bez obzipa na partijsku pripadnost. Policija je zbog toga uhapsila prvo Andriju Mihailovića a zatim Lazu Blažića, Ljubomira Petrovića, Boška Zarića-Sikru, Boška Ćurčića, koji su učestvovali u dodeli ove pomoći, kao i one koji su je primili. Sve su ih saslušavali u toku noći i sutradan držali u pritvoru Opštine do večeri. Uveče je, po ovlašćenju okružnog javnog tužioca vođena istraga o poreklu novca, te, kako su utvrdili da novac nije korišćen za predizbornu agitaciju i kortešovanje, sve pohapšene su pustili.

O gradu