Mesna organizacija Nezavisne radničke partije Jugoslavije

Kako je u selu postojala jaka ilegalna partijska organizacija, mnoga uputstva višeg partijskog rukovodstva sprovođena su u delo, Uslovi za rad još više su se pobolјšali kada je, na inicijativu i pod rukovodstvom CK ilegalne KPJ 13. i 14. januara 1923. godine u Beogradu osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije. Preko nje su komunisti legalno delovali i vodili borbu protiv buržoaske vlasti.

Ne zna se tačno kada je u Kumanu osnovana mesna organizacija NRPJ, ali je verovatno da je to bilo već 1923. godine. U martu režim je onemogućio NRPJ da u mnogim izbornim okruzima iziđe sa svojim listama na parlamentarne izbore. To se desilo i u severnobanatskom izbornom okrugu kome je pripadalo i Kumane. Zbog toga je Centralni odbor NRPJ u svojim proglasima pozivao radni narod varoši i sela da ne glasa za buržoaske stranke:

»Bojkotujte stoga birališta i ne glasajte ni za koga. Pokažite buržoaziji i njenim pomagačima da ste klasno svesni, da ste protiv nasilјa... Ne drugovi vi ne smete glasati ni za jednu od tih partija, jer glasajući za njih (buržoaziju) vi bi glasali protiv vaših ideala. Jedina partija, jedini iskreni predstavnik i zaštitnik interesa radnog naroda jeste Nezavisna Radnička Partija«.

Lazar MirčetićČlanovi Partije su rasturali taj proglas i agitovali protiv izbora, što je imalo snažan uticaj na radne mase. Najbolјi dokaz za to su rezultati izbora u Kumanu. Od 1440 birača glasalo je 988. Od toga su 343 birača glasala za kandidate Zemlјoradničke stranke i 111 za Radikalnu stranku. Ostale stranke dobile su minimalan broj glasova. Pod uticajem komunista trećina birača nije glasala. Za poslanika je izabran Dimitrije Vujić, iako je dobio samo 343 glasa.

Sutradan, posle održanih izbora, 19. marta 1923. godine Lazar Bošnjakov, komandir Žandarmerijske stanice u Kumanu, dostavio je žandarmerijskoj brigadi u Novom Bečeju izveštaj:

»Dana 17. II 1923. doznao sam da u selu Kumanu kod pojedinih selјaka ima rastureno takozvanih listova »Nezavisna radnička partija«, u kojima listovima pozivaju selјake, da ni jedan za vreme izbora ne glasa ni za koju partiju, pošto naznačena partija kutije nema. Dana 19. III 1923. godine izvan službe, istragu sam sproveo, kojom prilikom sam priloženi list dobavio i doznao da je isti list, odnosno više listova, Steva Tatić, 35 godina star, 194 kućni broj, iz Kumana, doneo iz Velikog Bečkereka dana 23. II t. g. te je te listove rasturivao po selu. I tako pošto je naznačenim listovima protiv države agitovao, kao što se iz priloženog lista vidi...«

Na osnovu ovog izveštaja Državno tužilaštvo u Zrenjaninu povelo je krivični postupak protiv Kumančana: Steve Tatića, Žarka Strajnića-Bađe i Milana Darabuca. U krivičnom predmetu nalazi se akt Glavnog državnog tužilaštva u Novom Sadu br. adm. 1273/1924 od 21. avgusta upućen Državnom tužilaštvu u Zrenjaninu:

»Poznato je, da je za komunističku stranku mnoštvo selјaka iz Kumana i Melenaca glasalo pri izborima 1920. izgleda da ima podstrekača i danas, koji tamošnji narod bune i draže protiv postojećih zakona, iz proglasa se vidi, da se draži i buni narod protiv Zakona o zaštiti države, što se ne može dozvoliti s toga nisam za obustavu, nego za pokušaj, da se ustanovi osoba krivac, tuži ga i uspeti da ga osude.«

Kumančani su optužnicom okvalifikovani kao pomagači u rasturanju plakata koje su primili u Zrenjaninu. Na plakatama je, pored ostalog, pisalo:

»Sve buržoaske partije jednake su, sve su one za sistem kapitalističke vladavine, za vladu krupnih kapitalista, banaka, veleposednika, aga i begova za plјačku nad radnim narodom... Pokažite buržoaziji i njenim pomagačima, da ste klasno svesni, protiv klasnih nasilјa, pravo stojte protiv Zakona o zaštiti države«.

Na glavnoj raspravi održanoj tek 30. decembra 1925. godine Okružni sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se odbacuje optužnica Državnog tužilaštva protiv Stevana Tatića i drugova iz Kumana. Obustavljen je postupak protiv njih pa su pušteni.

Posle Druge partijske konferencije u Beču od 9. do 12. maja 1923. godine, kojoj su prisustvovali Jožef Hermal i Andrija Mihajlović, delegati iz Zrenjanina, došlo je do intenzivnijeg rada. Osnovan je Sekretarijat KPJ za Vojvodinu i to posebno za Bačku, a posebno za Banat. Nikola Kovačević bio je sekretar za Bačku, a za Banat Jožef Hermal. Jožef Hermal se povezao sa Žarkom Strajnićem-Bađom, kome je naložio da u Kumanu izvrši reorganizaciju ilegalne organizacije KPJ, da formiraju partijske ćelije — trojke i petorke, koje treba da obuhvate što veći broj polјoprivrednih radnika. Svaka ćelija treba da okupi što veći broj simpatizera od kojih će sakuplјati prilog na dobrovolјnoj bazi. Članarina je iznosila prema materijalnim mogućnostima od 1 do 3 dinara. Tada su sekretari partijskih ćelija u Kumanu bili: Žarko Strajnić-Bađa, Ljuba i Steva Petrović, Racko Čolić, Lazar Mirčetić i Slavko Miškov.

Racko ČolićDrugog marta 1924. godine održana je u Zrenjaninu oblasna konferencija NRPJ za Vojvodinu, kojoj je prisustvovalo 29 delegata iz 5 organizacija i dva povereništva i predstavnici iz nekoliko mesta u kojima još nisu bile osnovane organizacije. S obzirom na jačinu, aktivnost i brojnost partijske organizacije u Kumanu, pretpostavlјamo da je među poslednjim mogao biti prisutan i neko iz Kumana.

Posle konferencije održana je osnivačka skupština mesne organizacije Nezavisne radničke partije u selu. O tome postoje podaci. Pripreme za osnivanje NRPJ obavili su komunisti, članovi ilegalne partijske organizacije sa Lazom Blažićem, Jovanom Veselinovim, Žarkom Strajnićem, Novom Stančićem. Skupština je održana u proleće u kući Ljubice Odadžić-Nemčeve. Ta kuća je kasnije uzeta u zakup. U njoj je bilo sedište NRPJ za sve vreme njenog postojanja.

Na skupštini je odlučeno da treba obnoviti radničku partiju i da radnici moraju biti jedinstveni u borbi protiv buržoazije. Tada je izabrana i uprava organizacije: Boško Ćurčić, predsednik, Jovan Veselinov, sekretar, Dušan Tatić, blagajnik, Ljuba Petrović, Steva Petrović, Slavko Strajnić-Bađa, Boško Zarić-Sikra, Nova Stančić, Slavko Miškov i Lazar Mirčetić članovi Upravnog odbora.

Uskoro zatim NRPJ je okupila u svoje redove najborbeniji deo polјoprivrednih i zanatskih radnika, koji su koristeći listove »Radnik« i »Borba« vršili uticaj na šire proleterske mase. Time je organizacija NRPJ dobijala sve veći značaj, pre svega kroz to što je uspostavlјala sve bliži kontakt sa obespravlјenim selom i demoralisanim polјoprivrednim radnicima. Komunisti su svoje zadatke sprovodili kroz organizaciju NRPJ, koja je bila legalna.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom