Socijalni sastav stanovništva i podela zemlje

Prema statističkim podacima od 1921. godine u selu je živelo ukupno 6211 stanovnika. Od toga je bilo 96,9 % Srba i 3,1 % Mađara. U selu je bilo 1360 domaćinstava. Seoskih gazda sa posedom od 50-200 jutara bilo je oko 20. Navešćemo samo najbogatije: Boško i Milić Sekulić 200 jutara, Ranko Marinkov 150, Laza Sekulić preko 100, Marjan Varadinac preko 100, Čeda Doroslovac 96, Laza i Branko Stojić 80, Svetozar Ćurčić 96, Živa Čobanov preko 70, Ilija Sekulić 70 jutara. Oko 30 porodica imalo je posed od oko 50 jutara i 20 porodica oko 30 jutara. U selu je živelo i oko 70 zanatlija, odnosno zanatlijskih radnika.

Posle prvog svetskog rata, pre agrarne reforme, posed političke opštine Kumane zauzimao je površinu od 5341 jutrl i 762 kvadratna hvata:

oranica 678 jutara i 428 hvati

bašta 1 jutro i 426 hvati

livada 6 jutara i 1198 hvati

pašnјaka 4108 jutara i 831 hvat

neplodno zem. 546 jutara i 1079 hvati

Ukupno 5341 jutro i 762 hvata

Obradiva površina 686 jutara i 425 hvati

Neobradiva površina 4655 jutara i 310 hvati

Ukupno 5341 jutro i 762 hvata

Emilija Ivanović, rođena Dunđerski, imala je veleposed od 4181 jutra. Taj posed se prostirao sa obe strane Tise u bečejskom i kumanskom ataru. Obrađivali su ga Kumančani kao najamni radnici. Oni su obrađivali i posed Srpske pravoslavne crkvene opštine od 577 jutara i 715 hvati.

Do donošenja Zakona o likvidaciji agrarne reforme 1931. godine od poseda političke opštine Kumane bilo je odvojeno za svrhe agrarne reforme 67 jutara i 1186 hvati a fakultativno je prodato 571 jutro i 726 hvati. O kupoprodajnim uslovima nisu sačuvani potpuni podaci. Poznato je samo da su za fakultativni otkup 392 kupca platila 572410 dinara. Naknadnom odlukom banske uprave Dunavske banovine 1935. godine od istog poseda odvojeno je još 25 jutara za agrarnu reformu, što je sa prethodnim iznosilo ukupno 92 jutra i 1186 hvati. Agrarnom reformom eksproprisano zemlјište Emilije Ivanović, rođene Dunđerski, u katastarskoj opštini Novi Bečej podelјeno je u Kumanu dobrovolјcima 24 i agrarnim interesantima 428. Od ukupno eksproprisanih 2120 jutara i 1373 hvati Kumančanima je podelјeno 1191 jutro i 1138 hvati. Za tu zemlјu agrarni interesenti trebalo je da plate 1727044,48 dinara, a država je platila za dobrovolјce 316593,06 dinara. Od eksproprisanog zemlјišta Emilije Ivanović dodelјeno je 28 jutara i 295 hvati kao javno dobro Opštini Kumane. Ostalo eksproprisano zemlјište podelјeno je agrarnim interesentima i dobrovolјcima u Novom Bečeju, kao i za javno dobro. Posednica Ivanović prodala je selјacima fakultativnim otkupom 224 jutra i 1190 hvati.

Od poseda Srpske pravoslavne crkvene opštine u Kumanu eksproprisano je 150 jutara i 126 hvati za svrhe agrarne reforme. Ta zemlјa podelјena je na 128 agrarnih interesenata, a nešto je dobila Opština u Kumanu. Prema eksproprijacionoj odluci Komisije za agrarnu reformu u Zrenjaninu (Petrovgradu) br. 13555 od 28. IX 1936. godine, mesni agrarni interesenti platili su naknadu u iznosu od 240560,57 dinara, anuitet je iznosio 15660,49 dinara i kolonizacioni fond 9622,42 dinara. Agrarni fond za dodelu zemlјe u Kumanu nije bio dovolјan da zadovolјi brojne potrebe agrarne sirotinje u selu, pa su mnogi ostali bez zemlјe.

Zemlјa dodelјena agrarnoj sirotinji je bila većinom nerodna i slatinjava i dosta udalјena od sela. Agrarci su prodavali dobijenu zemlјu i zbog toga što nisu mogli sami da je obrađuju ni da sa nje podmiruju svoje životne potrebe. Prodavali su je i zbog velikih poreza i otplata.

Po izjavi danas živih agraraca, skoro 50% su prodali dobijenu zemlјu. Zemlјu su i dalјe zadržali oni agrarci koji su pre deobe imali nešto svoje zemlјe i polјoprivredni inventar.

Kao posledica nepravilno sprovedene agrarne reforme nastaje proces diferencijacije stanovništva Kumana, tj. pretvaranje imućnog seljaka (kulaka) u kapitalistu/preduzimača i pretvaranje siromašnih seljaka, poglavito agraraca, u najamne radnike. Onaj deo agraraca koji nije mogao da nađe posao u poljoprivredi bio je primoran da se iseljava u druge zemlje, najčešće Ameriku. Seoski proleterijat tražio je rešenje svog položaja u kolonizaciji u susedna sela, koja su se podizala na bivšim frofovskim veleposedima. Tako su nastala nova naselja: Velike Livade, Stajićevo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Mnoge porodice poljoprivrednih radnika i seoske sirotinje napustile su tad Kumane i naselile se najviše u Stajićevo i Velike Livade.

Tags: ,
paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom