Koliba

Čim se spustite sa dolme (nasipa), kod Velikog magazina, na stazom, koja vodi kroz vrbe, krenete prema Tisi, obavezno prođete pored kolibe deda-Cvete Iče. Da, ta staza prolazi na metar - dva od te, deda-Ičine kolibe.

Od naboja, ili od čerpića, okrečena belo, verovatno, da bi bila uočljiva na zelenoj pozadini šume kojom je bila okružena, ličila je na velikog belog leptira, ili na galeba koji leži na gnezdu, umoran posle višečasovne igre.

Imala je jedan prozor, okrenut prema reci. Kako skrenete sa staze, koju sam već spomenuo, prođete pored male šupe, koja je kao rep izrastala iz kolibe, a u kojoj je deda Cveta držao koze. Ponekad jednu, a ponekad dve, a naravno i jariće kad se koze ojare. Onda mala kujna. Ulaz skoro. Tek toliko da sneg nošen vetrom ne natrapa direktno na vrata sobe. Iz te kuhinje je kadio (ložio) peć, seljačku peć. Na kraju soba. Jedan krevet i jedan sto. Umivaonik metalni, sa lavorom.

Okolo kolibe trava. Divna trava. Livadska. Trava na kojoj su se odmarale letnje večeri i povetarci. Iza kolibe žirova šuma.

Koliba se nalazila na malom brežuljku. Kad se reka izlije iz korita i poplavi celu šumu, ona opet liči na galeba koji pliva. Tada Cveta Iča uzima čamac i vesla i čamcem odlazi u grad.

U toj kolibi su, povremeno, živele dve mlade žene. Prodavale su ljubav. S večeri bi deda Cveta Iča palio petrolejku i nekom starom krpom prekrivao stakla prozora. Iako je prozor bio mali, krpa nije mogla sve da pokrije, da sakrije od naših mladićkih pogleda. Navraćali su ljudi. Mi, momčići, smo zavirivali i zajedno sa jablanovima i Mesecom, koji je kružio nad šumom, slušali kako noći uzdišu.

Iz kolibe je izlazio Cveta Iča i oslanjajući se na štap, koji je stalno nosio sa sobom, jurio nas no šumi. Bio je visok i tanak, kao štap, a ličio je na štuku.

Na osušenu štuku. Jurio nas je, a onda, zastajao i samo mahao štapom, držeći se, jednom rukom, za srce. Oči su mu bile pune mesečine, a dve zenice su ličile na dva puna meseca. Stajao je, tako, sve dok se nije uverio, da smo otišli i da se nećemo vraćati. Onda se okrenuo i otišao prema kolibi. Pod njegovim nogama šuštalo je prvo opalo lišće koje je vetar oborio sa jablanova.

Kolibe Cvete Iče i onih mladih žena više nema. Ostala je samo staza, koja se provlači kroz procvetale kupinjake i sećanje.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

Novo Miloševo formirano je iz dva veoma stara naselja, Beodre i Dragutinova. Svoje sadašnje ime dobilo je 1946. godine, po proslavljenom borcu i organizatoru ustanka u ovom selu — Milošu Popovom — Klimi.