Venecija

Lep je to kraj. Dolma, koja brani Novi Bečej od reke Tise, ima baš tu, kod samog centra grada, oblik potkovice. Onaj ispupčeni deo, okrenut ka gradu, gotovo se uvukao u njega. Ako bi smo krake potkovice okrenuli prema severu, onda sa istočne strane potkovice, između dolme i prvih kuća, nalazilo se malo jezerce. Bilo je, budući da je oivičeno dolmom i kućama, uvek mirno i glatko. Uvek je bilo čisto, obzirom da je izvor imalo u podzemnim vodama. Taj deo Novog Bečeja, ljudi su zvali - Venecija.

Iako je plaža na Tisi, bila udaljena samo stotinak metara, mnogi su se kupači odlučivali za Veneciju. Bilo je tu i čamaca. Vožnje čamcima bile su nezaboravne. Naračito kad je Sunce zalazilo.

To jezerce je vremenom nasipano i isušivano. Ipak, trajalo je. Deca su, u nedostatku čamaca, donosila od kuće drvena korita i u njima se vozila, veslajući lopatama, daskama, a najčešće rukama.

Posle drugog svetskog rata, posle oslobođenja našeg grada, u Gerberovoj pivari, u dugačkoj kotarki, ležala su zaboravljena „korita", u kojima su, u zimskim uslovima ratovanja, prevoženi teži ranjenici. Puna kotarka je bila tih „korita". I ona su, ta korita, korištena višestruko: kao čamci, kao sanke i kao ležajevi, naravno, ako su napunjena travom, ili senom, a ponekad i opalim lišćem.

Koristeći ih kao sanke, spuštali smo se sa dolme (nasipa) i padali u duboki sneg.

Veneciju su isušili. Više nije bilo one razdraganosti. Dno jezera je ličilo na pustaru. Jedino je, s vremena na vreme, mala pumpa, kad vodostaj Tise poraste, prebacivala vodu iz reke u tu pustaru, odnosno, kanal koji je kroz nju prolazio.

Tada bi sa vodom bile prebačene i ribe, pa su dolazili pecaroši i ptice, a ponekad, iz šume Gradišta, srndaći, zečevi i ostala divljač.

Tada bi se pojavili i retki kupači, tek toliko da nas podsete na one dane Venecije pune sjaja, na one dane kad je u našem gradu postojala Venecija.

Na jednom delu tadašnjeg jezera, sada se nalazi Zelena pijaca. Mnogi, koji na tu pijacu dolaze, ne znaju, kakvo je zvučno ime imao taj kraj Novog Bečeja. Nekada, naravno.