Dugotrajne organske zagađujuće supstance

Već duži niz godina one predstavljaju jedan od najznačajnijih predmeta istraživanja u oblasti hemije životne sredine. Dugotrajne organske zagađujuće supstance (Persistent Organic Pollutants, POPs) su toksična hemijska jedinjenja prisutna u životnoj sredini. POPs-ovi su postojana jedinjenja, otporna na degradaciju pod prirodnim uslovima. Vreme zadržavanja nekih POPs-ova u prirodi se meri desetinama i stotinama godina. Rasprostranjeni su u svetu i mogu se okarakterisati kao sveprisutni zagađivači. Svaka grupa ovih jedinjenja je proizvedena u različite svrhe, upotrebljavana na raznim lokacijama i poseduje specifične fizičko-hemijske osobine. Mogu se podeliti u dve grupe. Jedinjenja koja je stvorio čovek i prirodne policiklične aromatične ugljovodonike. Mnoga od ovih jedinjenja ulaze u lance ishrane i akumuliraju se i mogu štetno uticati na ljudsko zdravlje. Izrazita liposolubilnost (dobra rastvorljivost u mastima i nepolarnim rastvaračima) im omogućava da se akumuliraju (deponuju) u masnom tkivu životinja. Viši nivoi lanca ishrane (ribe, ptice grabljivice, sisari i ljudi) mogu da akumuliraju visoke koncentracije POPs jedinjenja. Ova jedinjenja se relativno lako prenose na velike razdaljine. POPs se transportuju prilikom: erozija, poplava, vodom kroz živi svet. POPs isparavaju u toplijim krajevima i kondenzuju se u hladnijim krajevima sveta pa su pronađeni daleko od mesta svog porekla na primer u arktičkim ekosistemima gde nikada nisu primenjivana. U mnogim slučajevima zamene za dugotrajne organske zagadjujuće supstance je dostupna. Međutim, visoke cene, niska svest, nedostatak odgovarajuće infrastrukture i tehnologije su razlozi zašto se ove zamene šire ne primenjuju. Dugotrajne organske zagađujuće supstnace se mogu podeliti u tri grupe:

1. pesticidi (aldrin, dieldrin, hlordan, toksafen, mireks, endrin, heptahlor, heksahloro benzen-HCB, hlorodekon, dihloro difenil trihloroetan-DDT, heksabromo bifenil i heksahloro cikloheksan-HCH),

2. industrijske hemikalije (polihlorovani bifenili-PCBs i heksahloro benzen-HCB) i

3. nus-proizvode industrijskih procesa i procesa sagorevanja (heksahloro benzen-HCB, polihlorovani dibenzo-p-dioksini /dioksini/-PCDDs, polihlorovani dibenzo-p-furani /furani/-PCDFs, i policiklični aromatični ugljovodonici-PAHs).

Klasifikacija POPs-ova prema internacionalnoj agenciji (internationala Agency for Research on Cancer-IARC) izgleda ovako:

Grupa 1: kancerogeni za čoveka

Grupa 2A: verovatno kancerogeni za čoveka

Grupa 2B: moguće kancerogeni za čoveka

Grupa 3 : neklasifikovani po pitanju kancerogenosti za čoveka

Grupa 4: verovatno nije kancerogen za čoveka

Stokholmas konvencija ima za cilja da zabrani proizvodnju, upotrebu i emisiju dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.

Polihlorovani bifenili (PCB) su organska jedinjenja sa dva aromatična prstena na kojima se nalazi od jedan do pet atoma hlora. Kongeneri poliholrovnih bifenila su molekuli dobijeni kombinacijom različitog broja i pozicije atoma hlora. Postoji 209 kongenera PCB od kojih neki kongeneri spadaju u najtoksičnija sintetisana jedinjenja. Polihlorovani bifenili se uglavnom primenjuju kao dielektrici (izolatori) u transformatorima, a u prirodnim uslovima su hemijski i mikrobiološki teško degradabilna jedinjenja.

Polihlorovani dibenzo-p-dioksini (PCDD) i polihlorovani dibenzo-p-furani (PCDF) spadaju u grupu najtoksičnijih hemikalija. Dioksini (PCDD) i furani (PCDF) se emituju u atmosferu tokom nekontrolisanog sagorevanja. Poznato je 75 kongenera PCDD-a i 135 kongenera PCDF-a. Faktor ekvivalenta toksičnosti (TEF) za 2,3,7,8-tetrahlorobenzo-p-dioksin je jednaka 1, a relativna toksičnost svih ostalih jedinjenja je manja od 1.

Neki organohlorni pesticidi koji se još uvek koriste u poljoprivredi i šumarstvu (BCH, lindan, endrin, dieldrin), a na osnovu svoje toksičnosti, bioakumulativnosti i perzistentnosti, predstavljaju pretnju za živi svet. Većina organohlornih pesticida je slabo rastvorljiva u vodi, ali prisustvo deterdženata i organskih rastvarača omogućuje emulgovanje i bolje rastvaranje i samim tim bolju dostupnost za akvatični živi svet. Ova jedinjenja se odlično rastvaraju u mastima i nepolarnim organskim rastvaračima i preko lanca ishrane se deponuju pretežno u masnom tkivu. Stabilnost pesticida u vodenim ekosistemima direktno zavisi od: hemijskih i fizičkih karakteristika, fizičko-hemijske i biološke karakteristike vode, doze i tehnologije primene, meteoroloških uslova, brzine protoka vode i dmgo. Aldrin, i hloradan su pesticidi za zaštitu bilja od insekata u zemljištu dok su se dialdrin i DDT koristili za suzbijanje vektora zaraze (prenosioca bolesti). Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je upotrebom DDT u svetu spašeno preko 100 miliona ljudskih života.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je sedište Torontalske županije nalazilo se u Bečeju sve do osvajanja ovih krajeva od strane Turske (1551).