Radeći na terenu i predstavljajući rezultate istraživanja Međuopštinske komisije za praćenje stanja Tise, došlo se do saznanja da je potrebna aktivnost koja će približiti nevladinim organizacijama i zainteresovanim građanima problematiku zaštite Tise od zagađivanja, kako sa ekološkog aspekta tako i sa opšte društvenog aspekta. Tokom 2008. godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj je organizovana serija predavanja u potiskim opštinama sa ciljem približavanja problematike zaštite Tise široj publici i nevladinim organizacijama. Prvi deo ove knjige je prikaz sadržaja tih predavanja sa opisom osnovnih parametara i pokazatelja koji prikazuju kvalitet reke, sa prikazom osnovnih toksikoloških procesa izazvanih zagađenjima u reci i prikazom saprobioloških pokazatelja kvaliteta reke.

Očuvanje kvaliteta Tise je osnova za razvoj Potisja. Nautički turizam je jedna grana koja se zahvaljujući vrednostima Tise može lako razviti. U drugom delu knjige su predstavljena osnovna polazišta razvoja nautičkog turizma i nautički vodič Potisja, da bi se kod lokalnih zajednica javilo interesovanje za razvoj nautičkog turizma. Pored teorijskih postavki i uobičajenog sadržaja nautičkih karti u tekstu su prikazane kulturno istorijske vrednosti gradova u Potisju. Istorijske priče se stvaraju na osnovu izvora (dokumenti, arheološki nalazi) i literature. Istorijska priča u knjizi je zasnovana na literaturi i treba je shvatiti kao nepotpunu, koju nautičar u plovidbi ili turista u poseti gradovima na Tisi treba sam da upotpuni.

Na kraju knjige je prikazan rad Komisije, kroz zapisnike i izveštaje, da bi se stekao utisak o inicijativi lokalnih zajednica i dmštvenim okolnostima zaštite Tise od zagađivanja.

Pojam kvaliteta se značajno menjao tokom vremena. Definisani kvalitet se najpre odnosio na proizvode i usluge da bi se u drugoj polovini dvadesetog veka počeo razvijati u pravcu procesa i sistema. Uporedo sa navedenim kvalitetima razvijao se pravac održivog razvoja i globalni aspekt kvaliteta.

Koncept kvaliteta života čoveka je treći i najsloženiji aspekt kvaliteta i u direktnoj je vezi sa kvalitetom životne sredine.

Vrednovanje kvaliteta životne sredine obuhvata:

1. monitoring životne sredine;

2. procenu uticaja;

3. udruživanje u cilju zaštite životne sredine;

4. obuku društva sa aspekta zaštite životne sredine;

5. regulisanje zaštite životne sredine;

6. uspostavljanje infrastrukture;

7. sprečavanje oštećenja životne sredine;

8. planiranje životne sredine.

Problem zaštite životne sredine je prioritet za celu planetu. U skladu sa tim Evropska unija je definisala četiri prioritetne oblasti:

1. klimu;

2. prirodu i biodiverzitet;

3. životnu sredinu, zdravlje i kvalitet života;

4. prirodne resurse i otpad.

Osnovna podela voda se može izvesti na slane i slatke vode. Slatke vode se dele na: površinske (reke, jezera, bare i tresetišta), podzemne i atmosferske. Osnovni indikatori (pokazatelji) kvaliteta voda su:

1. zamućenost (suspendovane čestice);

2. temperatura vode;

3. mehaničke nečistoće;

4. protok vode i nivo stajaćih voda;

5. nivo promene režima voda (hidroakumulacije);

6. kvalitativni i kvantitativni sastav hemikalija u vodama;

7. struktura i nivo biološkog zagađenja;

8. stanje ekosistema;

9. zapremina padavina (mesečna i godišnja).

Praćenje indikatora zagađenja površinskih voda je organizaciono i tehnički složen muitidisciplinami posao. Za praćenje kvaliteta površinskih voda neophodno je imati specijalizovane i sertifikovane laboratorije i obučeno ljudstvo sa adekvatnom akreditacijom.

Svaka čovekova aktivnost, u manjoj ili većoj meri, utiče na životnu sredinu. Usled kompleksne povezanosti i promena u životnoj sredini, utvrđivanje aktivnosti, koje uzrokuju najveće zagađenje može predstavljati složen multidisciplinami zadatak. Stalni nadzor i staranje o održanju povoljnog stanja kvaliteta vode uslovi su za formiranje uspešnog sistema upravljanja vodama i planiranje podsticajnih mera kojima se sprečava izlivanje zagađenih voda i opasnih materija. Uspešnost primenjenih mera i aktivnosti verifikuje se podacima, rezultatima i ocenama stvamog stanja (statusa) ispitivanih vodotokova i osnova je održivog korišćenja vodotoka i vodnih resursa.

Kruženje vode u prirodi - hidrološki ciklus. U prirodi 97% ukupne vode otpada na slanu vodu, a od 3% slatke vode 80% je zarobljeno u ledenim kapama. Kod većine tečnih supstanci porastom temperature opada gustina dok kod vode gustina prvo raste do nekog maksimuma na +4 °C (277 K) i gustina iznosi p=1g/cm3 pa tek onda opada. Led pliva po površini vode, pri smrzavanju dolazi do širenja, a ne do skuplajnja vode. Smanjena gustina leda se objašnjava strukturnim promena u tečnoj i čvrstoj vodi. U slučaju da se voda ponaša kao većina tečnosti smrzavala bi se od dna ka površini što bi dovelo do uništenja vodenih ekosistema. Isparavanjem sa velikih vodenih površina (okeana, mora, jezera, reka i sl.), zemlje i biljaka, voda odlazi u gornje slojeve atmosfere gde se kondenzuje, da bi se kao atmosferske padavine (kiša, sneg, led) ponovo vratila na zemlju. Isparavanje vode sa površine zemlje kao i padavine prvenstveno zavise od:

1. geografske širine;

2. reljefa;

3. nadmorske visine;

4. vegetacije;

5. vodene površine;

6. čovekovih uticaja i drugo.

Na svom putu kroz atmosferu voda rastvara različite gasove prisutne u vazduhu kao što su: kiseonik i ugljen dioksid, kao i neke vrlo štetne gasove kao što su sumporni (S02) i azotni (N203) oksidi, kao i razne nečistoće čestice čađi, prašine. Dalje na svom putu kroz različite slojeve zemlje do nekog vodonepropusnog sloja, voda rastvara različite neorganske soli i mnoge organske materije, tako da se voda u prirodi nikad ne nalazi čista nego kao rastvor.

Osnovne karakteristike zagađujućih materija u vodama. Klasifikacija zagađenja:

1. po vrsti: na fizička (radioaktivna, termalna zagađenja), hemijska i biološka,

2. po izvoru zagađenja: industrijska, urbana, ruralna, usled poljoprivredne delatnosti,

3. po redosledu pojave: primama i sekundarna.

Hemijska zagađenja se mogu podeliti na:

1. neorganska i organska jedinjenja,

2. prirodna i sintetska,

3. toksična i netoksična

Netoksični nutritivni (hranljivi) sastojci, kako organski tako i neorganski, mogu imati dugoročan štetni efekat na vodene ekosisteme uzrokovanjem eutrofikacije.

Po efektima na vodene organizme toksične supstance mogu delovati direktno, delujući na žive organizme vodenog ekosistema i duž lanca ishrane i indirektno, menjajući abiotske i biotske uslove u vodenoj sredini, koja samim tim postaje nepogodna za opstanak živog sveta. Sva zagađenja u vodi se mogu javiti u obliku rastvora, koloida i suspenzija.

Rastvori (disperzni sistemi) su homogeni dvokomponentni ili polikomponentni sistemi. Rastvor je sačinjen od rastvarača i rastvorka. Prilikom mešanja dve komponenete različitog agregatnog stanja, rastvaračem se smatra ona komponenta koja ima isto agregatno stanje kao i rastvor. Rastvorak može biti: molekulski (glukoza C6H1206) ili jonski (natrijumhlorid NaCl) i može imati sva tri agregatna stanja (na primer čvrsto, kalcijumhlorid, tečno, sirćetna kiselina i gasovito, amonijak). Pravi rastvori su homogeni sistemi dva ili više rastvorka veličine čestica ispod 1 nm (10-9 m) u rastvaraču. Voda je polaran rastvarač i po pravilu dobro rastvara polarne supstance dok nepolame supstance teže rastvara. Hidratacija je proces interakcije permanentnih dipola vode sa jonima ili polamim molekulima. Koloidi su heterogeni sistemi rastvorka i rastvarača koji se fizički mogu razdvojiti u dve faze. Koloidne čestice su dimenzija od 1 do 100 nm. Hidrofilni koloidi su oni koji imaju određeni afinitet prema rastvaraču u kome se nalaze. Hidrofobni koloidi ne vezuju molekule rastvarača i nisu hidratisani. Hidrofilnost, odnosno hidrofobnost koloida zavisi od hemijskog sastava koloidne čestice, hidrofilnih grupa. Po povratnosti mehanizma koagulacije (formiranja koloidnih čestica) koloide delimo na: reverzibilne (povratne) i ireverzibilne (nepovratne). Reverzibilni koloidi nakon izdvajanja iz koloidnog rastvora ponovo mogu, vezivanjem molekula rastvarača, preći u koloidno stanje u nepromenjenom obliku. Ireverzibilni koloidi imaju najčešće naelektrisane nesolvatisane čestice koje se, dodatkom nekog elektrolita ili koloidnog rastvora suprotnog električnog naboja, razelektrišu i grupišu u veće agregate i samim tom se talože, koagulišu, bez mogućnosti da ponovno pređu u koloidno stanje. Suspenzije (precipitati) su nehomogeni sistemi gde veličina čestica prelazi 100 nm.

Praćenje kvaliteta površinskih voda. Praćenje (monitoring) kvaliteta voda se postavlja u cilju procene kvaliteta vodnih resursa, da bi se izvršila karakterizacija ekološkog statusa i uspostavili uslovi za namensko korišćenje voda (vodosnabdevanje, rekreaciju ili upotrebu u poljoprivredi, ali i obezbeđivanje očuvanja posebno zaštićenih voda).

Osnovni koraci u monitoringu kvaliteta voda su:

1. uzorkovanje;

2. konzerviranje i transport;

3. priprema za analizu;

4. analiza;

5. standardizacija analitičkog postupka;

6. obrada podataka;

7. ispostavljanje rezultata.

Strana 1 od 4

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak