Zadrugarstvo u Novom Bečeju nakon Drugog svetskog rata

U periodu posle Drugog svetskog rata u polјoprivredi Jugoslavije bilo je nekoliko zadružnih oblika, a njihova fizionomija bila je opredelјena političkim i privrednim sistemom, nivoom razvijenosti privrede i cilјevima razvoja polјoprivrede i sela. Tako su postojale i dalјe nabavno-prodajne zadruge, karakteristične za period neposredno posle rata, zbog opšte nestašice industrijskih i polјoprivrednih proizvoda. Roba se delila administrativnim putem, te su se industrijski proizvodi putem ovih zadruga na selu delili ravnomerno i pravično da bi se suzbijala nedopuštena trgovina.

Transformacijom ovih zadruga nastale su opšte zemlјoradničke zadruge koje su proširile svoju delatnost i na polјoprivrednu proizvodnju, trgovinu, doradu i preradu polјoprivrednih proizvoda. Posle tog perioda došlo je do njihove reorganizacije i do nastanka selјačkih radnih zadruga po uzoru na kolhoze u Sovjetskom Savezu. Svoju delatnost te selјačke radne zadruge zasnivale su na zajedničkom radu i korišćenju zajedničkih mašina, oruđa, stoke. SRZ su značajno materijalno ojačale i bilo je očekivano da će tako osnažene da unaprede polјoprivredu zemlјe, ali se desilo upravo suprotno, jer nisu nastale volјom zadrugara, niti na osnovu njihovog ekonomskog interesa za udruživanje, a nisu bili ispoštovani ni drugi osnovni zadrugarski principi. Zajednička imovina se neracionalno koristila, te je proizvodnja ekstenzivirana umesto intenzivirana. Već 1953. godine došlo je do reorganizovanja i rasformiranja selјačkih radnih zadruga.

Od 1957. godine izmenjen je koncept zadrugarstva socijalističkim preobražajem polјoprivrede. Zadrugari više nisu bili dobrovolјno učlanjeni selјaci-zadrugari, već stalno zaposleni radnici i zemlјoradnici—kooperanti. U periodu od 1957-1965. godine ove opšte zemlјoradničke zadruge imale su veoma važnu ulogu u razvoju sela, jer su intenzivirale polјoprivrednu proizvodnju na posedima zemlјoradnika, a putem kooperacije mnoge inovacije su dospele na posede zemlјoradnika.

U periodu od 1965. do 1974. godine, sa uvođenjem mera privredne i društvene reforme, zadruge su se našle u teškom ekonomskom položaju i integracijama sa drugim organizacijama ili njihovim međusobnim spajanjem opao je i njihov broj. Posle 1974. godine porastao je broj organizacija kooperanata, a u periodu 1978-1982. godine zadruga u Vojvodini uopšte više nije bilo. Posle 1989. godine dolazi do reafirmacije zadruga i osnovne i radne organizacije ponovo se reorganizuju u zadruge. Od 1989. godine organi upravlјanja u zadrugama postaju skupštine i upravni odbori. Veoma sličan razvojni put imalo je i zadrugarstvo u Novom Bečeju.

Novi Bečej i Vranjevo oslobođeni su od okupacije 5. oktobra 1944. godine. Obnavlјanje rada Zemlјoradničke zadruge usledilo je relativno brzo nakon toga, što se može utvrditi na osnovu Matične knjige zaposlenih koja se i danas čuva u Zemlјoradničkoj zadruzi Vranjevo. Prema podacima koji su upisani u postojeće rubrike Matične knjige vidi se da se u Zadruzi među prvima zaposlio Ljubomir Solarov. Nameštenje je dobio 2. februara 1945. godine. Po struci je bio ekonomski komercijalista, došao je od kuće, tj. posao u Zadruzi bio mu je prvi koji je dobio, imao je završena četiri razreda osnovne škole, a bio je rođen u Vološinovu (Vranjevu) 15. aprila 1902. godine. Zanimanje koje je obavlјao Ljubomir bilo je nazvano privredni pomoćnik, a osnovna plata bila mu je 3.300 dinara.

Pored ove najstarije Matične knjige br. I koja obuhvata period od 1945. godine do 10. aprila 1954. godine, postoji još nekoliko Matičnih knjiga na osnovu kojih se može pratiti broj zaposlenih u Zemlјoradničkoj zadruzi Vranjevo. Tako se čuvaju i ne pečaćena Matična knjiga vođena od 1. januara 1954. godine do 1. avgusta 1955. godine sa 176 imena zaposlenih, potom Matična knjiga II koja obuhvata period od 1. maja 1954. do 15. septembra 1959. godine, Posebna matična knjiga od 1. januara 1954. do 1. avgusta 1955. godine, Matična knjiga III koja je popunjavana od 1. oktobra 1959. do 27. juna 1960. godine, Matična knjiga IV koja je vođena od 1. januara 1961. godine do 22. septembra 1969. godine.

Pored toga, postoje i Matična knjiga Selјačke radničke zadruge „Vojvodina" Novi Bečej koja je vođena od 1. oktobra 1958. do 1. septembra 1960. godine u koju je ubeleženo 537 imena zaposlenih. Vođena je i Matična knjiga Selјačke radničke zadruge „Bora Glavaški“ od 1. januara 1955. godine do 13. oktobra 1960. godine sa 153 imena zaposlenih lica, a Matična knjiga pod naslovom »Mesara“ vođena je od 1. aprila 1958. godine do 30. juna 1973. godine i tu je ubeleženo 40 imena. Nakon reorganizacije zadruga i stvaranja udruženih organizacija vođena je Matična knjiga Osnovne organizacije udruženog rada »Kooperacija“ od 1. januara 1974. godine do 5. marta 1976. godine i tu postoji ubeleženo 127 imena zaposlenih radnika. O organizacionim pitanjima i promenama biće reči u dalјem tekstu.

Sačuvan je dokument u arhivi Zemlјoradničke zadruge u Vranjevu od 8. februara 1946. godine iz kojeg se vidi da je Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu promenila naziv i postala Radničko-nameštenička nabavlјačko-potrošačka zadruga s. o. j. Novi Bečej - Vranjevo (RNNP zadruga). Žarko Nikšić kao predsednik ove Zadruge primio je obaveštenje u kojem se zadrugarima javlјa da je 2. februara 1946. godine održana sednica Upravnog odbora (UO) i Nadzornog odbora (NO) RNNP zadruge i da je pokrenuto pitanje osnivanja Sreske zadruge sa sedištem u Novom Bečeju. Sreska konferencija je trebalo da se održi 10. februara 1946. godine i iz RNNP zadruge iz Vranjeva trebalo je da joj prisustvuju kao delegati: Žarko Nikšić, tekući predsednik Zadruge, Joca Kiselički, član UO, Tima Stanković, član NO, Mile Tomić, član UO, Sava Grujić, član UO, Jožef Bečeji, član UO, Dobrivoj Pajić, član NO; dok su članovi Radnog odbora ove zadruge koji će Sreskoj konferenciji podneti referat bili: Janoš Hajdu i Mile Tomić iz Novog Bečeja, a iz Vranjeva Branko Petrović i Dragolјub Sandin. Kako i sa koliko članova je poslovala RNNP zadruga Novi Bečej - Vranjevo nema podataka u arhivi.

Prema Zapisniku br. 1 iz 1948. godine vidi se da se Zadruga tada zvala Zemlјoradnička nabavno-prodajna zadruga za Novi Bečej i Vranjevo s. o. j. u Vološinovu i da je Vanredna glavna skupština održana 28. decembra 1947. godine. U Upravni odbor (UO) izabrani su članovi:

- Tima Stanković, predsednik UO,

- Ljubomir Tucakov,

- Bali Lajoš,

- Bečeji Jožef, potpredsednik UO,

- Pera Krompić,

- Miloš Josimović,

- Jovan Jovanov,

- Mile Glavaški,

- Maković Gabor.

Nadzorni odbor preimenovan je u Kontrolni odbor (KO) i tu su bili članovi:

- Milutin Nešić,

- Steva Bunjevački i

- Mile Marić.

Administrativno-tehnički rad Zadruge bio je organizovan na sledeći način:

1. Uprava,

2. Knjigovođstvo, tj. Knjigovodstvo,

3. Odelјenje otkupa i

4. Robno odelјenje.

Za upravnika Zadruge članovi oba odbora izabrali su dotadašnjeg upravnika „Ranapoza“ Slavka Popovića. Danas možemo uočiti značajnu promenu do koje je došlo nakon 1945. godine, a to je, da su u Zadrugu u Vranjevu tada ušli i predstavnici drugih nacionalnosti i ona je od tada do danas višenacionalna.

Prema zapisniku br. 2 iz 1948. godine vidi se da je još jedna sednica održana prethodne godine, tačnije 30. decembra 1947. godine. Predsednik UO saopštio je članovima UO da je došlo do spajanja dveju zadruga i da se mora sprovesti reorganizacija i to tako, da su postojala sledeća odelјenja:

1. Personalni referent, tj. Personalno odelјenje,

2. Odelјenje otkupa,

3. Robno odelјenje i

4. Knjigovodstvo.

Prema zapisniku br. 3 iz 1948. godine vidi se da je Vanredna sednica UO ZNPZ u Vološinovu održana 17. januara 1848. godine i tada se raspravlјalo o još nekim personalnim izmenama i ponovnom razvrstavanju svih nameštenika i donete su odluke o tekućim pitanjima. Vidi se da je od članova Zadruge naplaćivana članarina i upisnina i da su im izdavane članske knjižice.

Zapisnik br. 12 iz 1948. godine pokazuje da je doneto rešenje po pitanju razvrstavanja nameštenika i ono se nazivalo „Razvrstavanje u grupe i određivanje plate nameštenicima“. Navodi se i da je kod određivanja plate nameštenicima uzeto u obzir da sama Zadruga spada u drugu kategoriju, jer je godišnji robni promet prelazio 20 miliona dinara. Konstatovano je da su greškom umesto 9 izabrali 10 članova UO i zato je usvojena ostavka Konstantina Glavaškog zvanog Mile. Primlјeno je pet novih članova Zadruge. Krajem februara primlјeno je još osam novih članova.

Zapisnici br. 17 i 18 iz 1948. godine govore o pojavi koja, najverovatnije, nije bila usamlјena u ono vreme. UO Zadruge obavešten je da je Gliša Zelenbaba, trgovac gvožđarskom i drugom robom, izrazio želјu da svoju trgovinu likvidira i da se zaposli u zadruzi, s tim što bi celokupnu svoju robu ustupio zadruzi po ceni koštanja, ustupio bi sav svoj inventar i sve svoje prostorije u zakup po onoj ceni po kojoj se sporazume sa upravom, a kako Mesni odbor bude odredio. Primedba nekih članova UO odnosila se na to da se treba kloniti prijema bivših trgovaca u članstvo, ali pretegnula je činjenica da bi za samu Zadrugu bilo štetno da propusti tako dobru priliku da po relativno niskoj ceni dođe do prostorija za rad, jer ni Zadružni dom čija izgradnja je bila planirana neće moći da zadovolјi sve potrebe zadrugara, a ovde su se nudili i lokal i magacini na odličnom mestu u selu. Odlučeno je da se Gliša Zelenbaba primi u Zadrugu i da se sa njim pogodi kako je stajalo u njegovom predlogu. Pored ovog novog člana, primlјeno je još dvadesetoro novih lјudi.

U martu 1948. godine primlјen je raspis od Saveza zemlјoradničkih zadruga Srbije (Savez) prema kojoj je trebalo reorganizovati Zadrugu. Uz raspis stigla je i shema koju je trebalo poštovati, ali ZNPZ u Vološinovu nije donela odluku o reorganizaciji. Izabrani su zamenici predsednika i potpredsednika, primlјena su dva nova člana, a UO i KO obavešteni su da je jedan član dobrovolјno istupio iz Zadruge.

Iz Zapisnika od 27. marta 1948. godine vidi se da je od Saveza stigao akt kojim se odobravaju prethodna personalna rešenja i sistematizacija radnih mesta u Zadruzi. Bilo je reči i o tome da prodaja robe mora da ide preko Generalne direkcije savezne prehrambene industrije i Ispostave u Novom Sadu po pitanjima otkupa hrane.

Već početkom aprila postavilo se pitanje proširenja magacinskih kapaciteta. Stigla je drvna građa koju je Zadruga primila i smestila u dvorište Zelenbabine prodavnice, ali to nije moglo biti trajno rešenje. Najveći problem nastao je zbog otkupa polјoprivrednih proizvoda koje je trebalo dobro uskladištiti. Jedan odgovarajući magazin držala je pod zakup firma „Žitopromet", pa su planirali u Zadruzi da ga otkupe ukoliko budu ponuđeni dobri uslovi. Raspravlјalo se i o novom sistemu plaćanja koji je uveden Uredbom o međusobnom plaćanju u privredi čiju je primenu preporučio Savez radničko-službeničkih zadruga za Srbiju sa sedištem u Beogradu.

U aprilu je doneta odluka da se osnuje Odsek za štednju i kreditiranje zadrutara koji bi poslovao prema odredbama Pravilnika o štedno-kreditnom poslovanju zemlјoradničkih nabavno-prodajnih zadruga koje je izdao Komitet za zadrugarstvo Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije 9. aprila 1948. godine. Zanimlјivo je i da je na desetomesečni veterinarsko-bolničarski kurs poslat Branislav Bunjevački koji se obavezao da će nakon kursa ostati u Zadruzi naredne tri godine.

U maju 1948. godine stiglo je obaveštenje da je osnovan Savetodavni odbor za polјoprivredu koji će davati direktive i uputstva za rad u polјoprivredi u cilјu postizanja visokih doprinosa u polјoprivredi, a koji je očigledno trebalo da reši i aktuelna pitanja zadruga i zadrugarstva. Od Sreskog saveza zadruga u Zrenjaninu primlјen je raspis i trebalo je da se zadrugari u Vološinovu bolјe raspitaju o formiranju Sekcije za obradu zemlјišta. Od istog Sreskog saveza stigao je još jedan raspis pod brojem 4162 koji je izazvao burne reakcije u redovima zadrugara u Vološinovu. Naime, tim raspisom naređeno je da se u toku te nedelјe uništi korov! Raspis je stigao sa tri dana zakašnjenja, te je ostao rok od samo četiri dana, a rast žita je bio u poodmakloj fazi, te se zemlјa više nije mogla tretirati, kukuruz i druge bilјke se i inače prekopavaju, te je donet zaklјučak da Zadruga agituje kod svojih članova da unište korov.

Krajem maja predsednik Zadruge izvestio je UO i članove Zadruge da je Zadruga u Vološinovu na osnovu rasporeda Sreskog narodnog odbora u vezi sa izvršenjem Osnovnog zakona o privatnim obrtnim radnjama preuzela ukupno devet trgovinskih radnji. Radnje su preuzete po posebnim inventarima kako ne bi prekidale posao, a UO Zadruge doneo je odluku o tome koje trgovine će biti zatvorene, a koje će nastaviti s poslovanjem. Očigledno je da je vlast pokušavala da privatnu imovinu u potpunosti pretvori u državnu.

Koliko se socijalistička svest učvršćivala u ovom periodu i kako je funkcionisala vlast govori i Zapisnik br. 46 sa sednice UO ZNPZ u Vološinovu održane 11. juna 1948. godine. Vidi se da je u poseti Zadruzi bio predsednik Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga „Begeja iz Zrenjanina. Gost je govorio svim prisutnima „u širim potezima“ o cilјevima zadrugarstva, o koristi od zadrugarstva, kako „u opštenarodnom“ tako i u ekonomskom interesu celokupnog stanovništva, no „da bi zadrugarstvo postiglo želјene rezultate, potrebno je da se isto omasovi u tolikoj meri da niko ne ostane van zadruge“. Da bi ovaj cilј bio postignut, bilo je potrebno da sve masovne organizacije pristupe agitaciji i taj zadatak je pao u delokrug zadružnih činovnika.

U istom tom zapisniku iz juna 1948. godine prvi put se pominje kontrahiranje žita. To je značilo da se u zadruzi evidentira žito pre nego što ono sazri i daleko pre prodaje. Praktično, sa zadrugom se predugovaralo koliko će se žita predati u otkup. Po tom pitanju odobrena je nova organizacija rada na kontrahiranju žitarica, prema kojoj je ugovaranje organizovano na šest mesta i uzeto je još i pomoćno osoblјe za ovaj posao. Kontrahiranje sa Selјačkom radnom zadrugom trebalo je da se obavlјa u Otkupnom odelјenju zadruge.

Ma koliko bilo teško vreme o kojem je ovde reč, jasno je da nije bilo te vlasti koja bi uspela da uništi vedar duh Banaćana, te su odmah našli načina da se našale na račun nove mode po imenu kontrahiranje. Upravo iz tog vremena datira i ovaj bećarac:

„Ja sam moju ženu kontrahir’o,

Vidio sam, komšija je dir’o.“

Od ostalih poslova koje je obavlјala SZZ u Vranjevu, ponovo je došlo na red pitanje štednje i kreditiranja zadrugara, te je konstatovano da nije dovolјno što je osnovano odelјenje za tu svrhu, već da je potrebno masovno sprovoditi agitaciju među selјacima, zadrugarima, kako bi shvatili kolika je dobrobit i za njih i za zadrugu ukoliko se opredele da ulažu svoj novac u kredite. O tome je trebalo podneti izveštaj Sreskom savezu zadruga do 1. jula 1948. godine.

Od istog tog Saveza došao je i predlog da se što pre osnuju zadružne radionice za proizvodnju i opravku polјoprivrednih radila i alata - trebalo je da se osnuju kolarska, kovačka i bravarska radionica i takva odluka je i doneta. Istovremeno, zbog velikog uginuća živine, odlučeno je i da se osnuje zadružni živinarnik, kako zadrugari ne bi trpeli štetu. Povećao se bio i otkup voća i povrća, te se ukazala potreba da se otvori prodavnica ovim proizvodima umesto što se pilјarilo pojedinačno. Radno vreme prodavnica moralo je biti usklađeno sa propisima o radnom vremenu zaposlenih, a za zadružne prodavnice na periferiji radno vreme bi odredio predsednik Zadruge sa cilјem da proizvodi stignu do krajnjih potrošača onda kada oni mogu da dođu da ih kupuju.

Osim ovih organizacionih promena, u avgustu 1948. godine stigla su i nova Pravila zemlјoradničkih zadruga i Uputstva za reorganizaciju i rad zemlјoradničkih zadruga, tako da je na sednici Upravnog i Nadzornog odbora 6. avgusta 1948. odlučeno da se osnuju u Zemlјoradničko- prodajnoj zadruzi u Vološinovu sledeći odbori:

- Odbor ratarstva,

- Odbor vinogradarstva i voćarstva,

- Odbor stolarstva,

- Odbor trgovine i snabdevanja,

- Odbor lokalno-privredni,

- Odbor štednje,

- Odbor za kulturno-prosvetni rad i

- Odbor za zajedničko obrađivanje zemlјišta.

Preporuka je bila da se u ove odbore izaberu dobri frontovci koji bi bili primer drugima i oni bi išli na polugodišnju Skupštinu koja je trebalo da se organizuje u Radničkom domu.

Nekoliko dana kasnije održana je sledeća sednica UO na kojoj je predsednik Zadruge rekao da on smatra da bi svi predloženi odbori trebalo da se osnuju tu u Vološinovu. Kako je on morao da ode na dva meseca u Jugoslovensku armiju, umesto njega predsedničke obaveze trebalo je da preuzmu Tima Stanković koji bi potpisivao novčana dokumenta i Voja Blažin koji bi bio zadužen za organizaciona pitanja.

Sreski savez zemlјoradničkih zadruga „Begej“ poslao je ZNPZ u Vološinovu dopise u kojima su zadrugari pozvani na Konferenciju Saveza i na Izložbu polјoprivrednih proizvoda u Novom Sadu. Za tu priliku izabrani su članovi Odbora za odabiranje polјoprivrednih artikala i stoke za Izložbu. Time se, zapravo, počelo sa učešćem na jednoj od najvećih međunarodnih manifestacija koja i se još i danas održava pod nazivom Polјoprivredni sajam u Novom Sadu.

Iz zapisnika sa sednice UO i NO Zadruge u Vološinovu s kraja avgusta saznajemo da je stoka otkuplјivana po slobodnim i vezanim cenama, već kako je država propisala. Goveda, svinje i druga stoka koja se otkupi, bila bi smeštena na Markovićev salaš, ali je bilo neophodno izvršiti neke pripreme pre otkupa stoke. To je podrazumevalo iselјavanje tamošnjih stanara, kao i pronalaženje čoveka koji bi živeo na tom salašu i brinuo se o stočnom fondu koji bi tamo bio smešten nakon otkupa.

Podsetimo se, da je i u vreme otkupa bilo lјudi spremnih na šalu i smeh, pa je tako zapamćena priča o Lazi Kežaru. Selјačkim kolima nosili su se ranjenici, dobro uhranjene svinje, na otkup. U to vreme Laza Kežar bio je dežuran u Zadruzi. Za svinje koje su bile ispod mere on bi ponudio koji dinar više od Zadruge, te ih je tako nosio kući i klao. Dok su mladi bili na poslu, starci su ostajali kod kuće i obavlјali lakše poslove, te su tako stariji i donosili ranjenike na otkup. Desilo bi se da poneki ranjenik utekne. I onda bi započeo divan:

- Lazo, dođi, da pomognemo da u’vatimo svinju!

- Što ja?

- Pa, ti si jak!

- Ako sam jak, nisam lud! - odvratio bi Laza i gledao kako se svi muče da uhvate nesrećnog ranjenika.

Mesec dana kasnije, septembra 1948. godine, za rukovodioca Uprave za gradnju zadružnog doma izabran je Tima Stanković, a došlo je i do nekih kadrovskih promena u zadruzi u Vološinovu. Dve nedelјe kasnije ponovo se na sednici UO diskutovalo o kadrovskim promenama u Zadruzi, a iz zapisnika sa te sednice se vidi da je već tada postojala Zadružna ekonomija i Pastuvsko stanište.

U oktobru, tačnije 26. oktobra 1948. godine došlo je do konstituisanja novog Upravnog odbora u kojem je svaki član trebalo da bude zadužen da prati rad po jednog odbora Zadruge, a za predsednika Zadruge izabran je Sredoje Radišić, dok je za predsednika UO izabran Dejan Josimović. Kako bi se što efikasnije rešavala kadrovska pitanja kojih je, očigledno, bilo puno, formirana je Komisija za razvrstavanje nameštenika. Samo pet dana kasnije nameštenici su dobili novi raspored. Na osnovu spiska od 34 imena Jasno je da je u Zadruzi u Vološinovu tada bilo toliko lјudi i svakom od njih određeno je nameštenje, platni razred i odgovarajuća plata, potom je dodat spisak od 45 imena lјudi koji rade neposredno u prodaji, a posebno je određena plata vozača. To je ujedno bio i poslednji zapisnik iz 1948. godine.

Na prvoj sednici 1949. godine postavlјen je brigadir na Zadružnoj ekonomiji, kuplјene su dve kobile za priplod, kola i amovi. Kako su rešavana disciplinska pitanja u to vreme vidi se iz istog tog zapisnika od 15. januara 1949. godine gde se može pročitati i ovo:

„Drug pretsednik je izneo da se jedan nameštenik ogrešio u svom radu, s tim što je prodao u prodavnici 3 kg kvasca koje mu je otac doneo iz Beodre koji je kupio po određenoj ceni od 50 dinara, i to je drug Š* S*, privredni poslovođa prodavnice br.*, sem toga prodavao je u istoj prodavnici 3 litre petroleja po ceni od 11 dinara, a to je drug izjavio da je uradio iz razloga što je to bilo za vreme božićnih rimokatoličkih praznika. Za ovakvo delo drug Š* S* se kažnjava sa najvećom kaznom kojom uprava zadruga može da kazni, a to je sa 10% mesečnih prinadležnosti odnosno plate - i da se ova kazna iznese na konferenciji sindikata kao primer ostalima."

Od 25. januara 1949. godine govori se o investicijama koje je odobrio Sreski savez. Zadruga u Vološinovu dobila je odobrenje za prvi kvartal te godine, s tim što je svake dve nedelјe trebalo Savezu podnositi izveštaje, a sam novac utrošiti do 1. aprila 1949. godine. Novost je bila i Komisija za kupovinu ovaca i kobila, a predloženo je i da se osnuje mlekara koja bi otkuplјivala mleko iz Kumana, ali je i za otvaranje mlekare bila potrebna dozvola od Sreskog saveza. U februaru se govorilo o formiranju kolarske radionice, o deficitu smese za prskanje voća, a o svemu su morali da izveštavaju ili Sreski ili Mesni narodni odbor.

U februaru 1949. godine primlјen je čovek da radi na Zadružnoj ekonomiji na poslovima povrtarstva. Tražio je 5.000 dinara platu, nudili su mu 4.500, ali su odmah konstatovali da će, ukoliko ne pristane na taj iznos, ipak morati da mu plate koliko je tražio, jer se sa radom moralo početi odmah, s obzirom na činjenicu da zemlјa nije bila pripremlјena za prolećne radove. Kako se Zadruga nagodila sa ovim nameštenikom, nema dalјih podataka. Krajem meseca jedan od knjigovođa prešao je u Zrenjanin na mesto sekretara Zadružnog saveza, tako da su se svi ostali nameštenici pomerili kako mesto ne bi ostalo upražnjeno. Formirana je i Komisija koja je trebalo da nabavi 200 sadnica za Zadružni voćnjak. Trebalo je i sravniti stanje po Zadružnim prodavnicama, jer se nije slagalo knjigovodstveno i faktičko stanje, kod nekih prodavnica postojao je višak, a kod drugih manjak.

Od Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga stigao je dopis u kojem je traženo da se Godišnja skupština Zadruge u Vološinovu održi do 20. marta 1949. godine. To je značilo da su srezovi u ono vreme pratili rad svake zadruge na svojoj teritoriji, određivali šta će se i kada kupovati, kako će se rad organizovati, kada će se održavati skupštine zadrugara i slično.

Na sednici UO od 22. marta 1949. godine konstituisan je novi UO Zadruge u Vološinovu i novi članovi dobili su nova zaduženja i odbore čiji je rad trebalo da prate, dok je za novog predsednika Zadruge izabran Marko Žikić. Drugim rečima, prethodni UO obavlјao je ovu dužnost samo pet meseci i bio smenjen. Na prvom sledećem sastanku UO otpustio je nameštenike koji nisu dovolјno doprinosili radu Zadruge ili su joj na drugi način nanosili štetu. Ovo je, očigledno, bila jedna od mera kojom se želela uspostaviti bolјa radna disciplina među nameštenicima. Određena je cena po kojoj će se nameštenicima Zadruge prodavati trska, a po kojoj onima koji nisu u Zadruzi, potom da će se kolarima plaćati na sat za njihov rad, a ne po komadu kao do tada, a komplikovala se situacija sa isplatom nadnica radnika na polјskoj ciglani, jer im je trebalo plaćati po Uredbi o platnim razredimau ali i po učinku.

Više rukovodstvo, odnosno Sreski savez predložio je da se sa Zadružne ekonomije odvoji parcela obradive površine i preda drugoj zadruzi. To je u Zapisnik sa sednice UO Zadruge u Vološinovu održane 18. aprila 1949. godine upisano na sledeći način: „da se preda jedna količina zemlјe Seoskoj radnoj zadruzi u mestu koje oskudevaju u setvenim površinama, a tako isto i jednu količinu stoke, tj. svu stoku, sem priplodne da se podeli Seoskoj radnoj zadruzi, a tako isto da se istima podeli i inventar koji nije nama potreban posle odvajanja zemlјe i stoke sa naše ekonomije. U toj podeli zemlјe će učestvovati svi predsednici Seoskih radnih zadruga, predsednik naše Zadruge, sekretar Mesnog narodnog odbora, članovi Upravnog odbora Zadruge, a prisustvovaće i neko iz Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga." Na istoj sednici je doneta odluka o još nekim drugim pitanjima, ali i o tome da će se povodom 1. maja nagraditi neki od lјudi sa Zadružne ekonomije.

Sledećoj sednici prisustvovali su članovi UO Zadruge u Vološinovu i predsednici svih seoskih radnih zadruga, a diskutovano je o tome ko ima pravo da napasa stoku na kojem pašnjaku, a da im se ne naplaćuje pašarina. To je bilo važno utvrditi, jer su zadrugari plaćali upola manju cenu za to od onih koji nisu bili članovi Zadruge. Sve bunare u Vološinovu, a ukupno ih je bilo 38, trebalo je da zadrugari dovedu u ispravno stanje zbog napajanja stoke.

Sednici UO Zadruge od 28. aprila 1949. godine prisustvovao je drug Sava Kerkez, inspektor rada Podružnice. Konačno je doneta odluka o podeli Zadruge na Zadružnu ekonomiju i pet seoskih radnih zadruga koje su nosile sledeće nazive:

1. „Popov Milorad“,

2. „Žarko Zrenjanin“,

3. „Bora Glavaški“,

4. „Sonja Marinković“ i

5. „Salaji Đerđ“.

Na Zadružnoj ekonomiji ostalo je još nekoliko nepodelјenih stvari, a to su bili 1 konj, 1 mašina za sejanje kukuruza, 1 drveni valјak, 1 kantar, pa je sačinjena Komisija za procenu vrednosti preostalih stvari. Takođe, doneta je odluka da se pašnjaci Zadruge koji se zbog dalјine ne mogu dovolјno koristiti prodaju zainteresovanim licima.

Tokom maja 1949. godine, ponovo je diskutovano o napasanju krupne stoke, zaposleni su pastiri koji su čuvali stoku, a plata im je bila određena u naturi - žitaricama, a ukoliko ne bude dovolјno žitarica, platiće im se u novcu. Konstatovano je na jednoj od sednica i to da se iznajmlјivanje inventara po prodavnicama plaća mesečno, a postoji investicioni fond čija sredstva bi se mogla iskoristiti za otkup tog istog inventara. Selјaci nisu hteli da daju više slamu za ciglanu ukoliko im se ne plati u naturi - ciglama umesto u novcu. Stoga je nađeno kompromisno rešenje da im se plati polovina u naturi, a polovina u novcu, što govori o velikoj nestašici građevinskog materijala u ono vreme. Radnici u ciglani morali su da rade i danju i noću kad je bila sezona gradnje, tako da su im povećane nadnice. I radno vreme kolara u sezoni produženo je sa osam na deset sati, ali im je i plata povećana za 5% kao da rade prekovremeno. Državno imanje „Sokolac“ tražilo je tri nameštenika od Zemlјoradničke zadruge u Vološinovu za svoje potrebe. Zadruga je ustupila svoje ljude, a potom je u Zadruzi došlo do kadrovskih pomeranja.

U Zapisniku je sačuvana i priča o žitnom magacinu. Ladislav Šternahji bio je prethodni vlasnik tog magacina koji je nacionalizovan. Sa magacinom nacionalizovan je i magacinski inventar, tako da je to sve pripalo Zemlјoradničkoj zadruzi u Vološinovu. UO odredio je čoveka da na pravi spisak tih nacionalizovanih stvari i da se otkupi vaga od prethodnog vlasnika.

Na samom početku juna 1949. godine doneta je odluka da se piše svim dužnicima, bilo privatnim licima, bilo organizacijama i institucijama, da bi im vratili dugove, a da potom Zadruga tim novcem ispuni svoje obaveze. Istaknuto je da selјačke radne zadruge nemaju dovolјno sena, tako da je bilo više rešenja, od kojih je prihvaćeno ono da se svo seno ponese na jedan pašnjak, a da se potom odatle deli i da se o toj podeli izvesti UO. To nam pokazuje i činjenicu da iako su Seoske radničke zadruge odvojene od Zemlјoradničke zadruge, one su i dalјe bile srodne i poslovale su zajednički. Isto tako, doneta je odluka da se cigla u potpunosti prodaje za slamu, a ne za novac, jer drugačije nije mogla da radi ciglana, dok je kolar tražio da mu Zadruga isplati novac kojim je platio struju radeći prekovremeno za potrebe zadrugara.

Sledeći potez Zemlјoradničke zadruge u Vološinovu bio je da se svim seoskim radnim zadrugama isplati po 5 metara kukuruza, a da se kasnije vidi oko plaćanja za taj kukuruz. Sitan inventar i stoka u Zadruzi nisu bili popisani, ni procenjeni, tako da je formirana Komisija za popis u kojoj je morao uvek da bude po jedan član Upravnog odbora. Na Zadružnoj ekonomiji nisu imali priplodnu krmaču, pa su odlučili da pitaju Sreski savez zemlјoradničkih zadruga da li mogu da kupe krmaču. Interesantno je i da je Upravni odbor Zadruge određivao čak i cenu čokanjica sa Zadružne ekonomije koje će se prodavati zadrugarima po 400 dinara kola. To govori o činjenici da nije bilo dovolјno ogreva u selu kao ni drugih potrepština.

Krajem juna 1949. godine konstatovano je da je prethodne godine u Zadružnim prodavnicama pravlјen gubitak, jer je mali promet, a puno nameštenika. Stoga se na predlog Sreskog saveza morao smanjiti broj nameštenika, a preostalima dati manja plata. Na radu bi ostalo 52 zaposlena, a 20 bi izgubili nameštenje. Međutim, kako bi oni bili zbrinuti, radnički inspektor Sava Kerkez, tražio je od Upravnog odbora Zadruge u Vološinovu da u toku narednog meseca pronađu posao nameštenicima koji će biti pootpuštani. Predsednik Zadruge izjavio je za Zapisnik da je počeo da prima platu kao organizacioni sekretar Mesnog komiteta i da je više neće uzimati od Zadruge.

Krajem jula 1949 godine iz Zapisnika se vidi da je predsednik Zadruge u Vološinovu bio u Sreskom savezu u Zrenjaninu i da je planirao da se izgrade sledeći objekti za Zadrugu:

- štala za bikove,

- mlekara,

- radionica za kolara i kovača,

- šupa za sušenje drveta,

a da je potrebno nabaviti i sersan za tri para teglećih konja. Došlo je do novih kadrovskih pomeranja, čak su i neki od otpuštenih nameštenika vraćeni na posao. Svima je smanjena plata, a zbog konkurencije je zatvorena i jedna prodavnica.

Prema zapisniku od 22. avgusta 1949. godine vidi se da se ponovo diskutovalo o dužnicima. Dva najveća dužnika u odnosu na Zadrugu u Vološinovu bili su Pastuvsko stanište kao državna institucija osnovana još 1946. godine i Selјačka radna zadruga „Bora Glavaški". Doneta je odluka da sva roba mora ili da se vrati ili da se plati Zadruzi ili Zadružnoj ekonomiji.

Takođe, insistiralo se na tome da se napravi spisak dužnika koji zadruzi duguju novac, a taj bi se spisak poslao Sreskom savezu zemlјoradničkih zadruga „Begej“ u Zrenjaninu kako bi oni ili izmirili dugove ili bi ih predali sudu u Zrenjaninu. Ponovo je nastalo kadrovsko pomeranje.

Zadruge su se morale i nadalјe suprotstavlјati svim vrstama prodaje na crnom tržištu. Stoga je jedan od nameštenika u to vreme dobio je kaznu od 15 dana prinudnog rada zato što je iz prodavnice iznosio masnu sodu i prodavao je za novac, a trebalo je da je razmenjuje za mast, a o tome nije obavestio Upravni odbor Zadruge.

Dotadašnji rukovodilac izgradnje Zadružnog doma bio je povučen u Mesni narodni odbor, tako da je trebalo pronaći novo kadrovsko rešenje za rukovodioca i evidentičara izgradnje doma. Isto tako, trebalo je rešiti i pitanje rada ciglane time što će se napraviti još jedna peć za cigle, a umesto rukovodioca ciglane koji je otišao na bolovanje tamo je trebalo da se angažuje jedan od članova UO Zadruge. Upravniku Zadružne ekonomije dozvolјeno je da radnicima isplati životne namirnice.

Na sednici UO Zadruge u Vološinovu 10. septembra 1949. godine izabran je novi predsednik Zadruge Dejan Josimović. On je objasnio da je preopterećen kao predsednik Odbora za polјoprivredu, tako da bi bilo bolјe da se za predsednika izabere Branko Felbab, a za predsednika Zadružne ekonomije Ljubomir Budakov. Na istoj sednici rešavan je i niz aktuelnih pitanja, između ostalog kako da se kazne nameštenici u prodavnicama u kojima je nastao manjak, kao i onih u kojima je trebalo da se rashoduje inventar.

U oktobru je na sednici Upravnog i Kontrolnog odbora razmatrano pitanje zatvaranja nerentabilnih prodavnica. Postavilo se i pitanje likvidiranja marže sa organizacijom „Žitopromet". I pored toga, ostajao je izvestan broj lica koja su imala dugovanja prema Zadruzi u Vološinovu. To je objašnjeno na sledeći način: „Stočar“ je davao predujam privatnim licima za tov svinja i pojedini lјudi nisu izvršili obavezu. Postojale su menice tih lica koji su trebali da utove svinje, a to nisu učinili ili ako su učinili, to je bilo izvršeno samo delimično, tako da je trebalo knjigovodstvo Zadruge da sravni svoje račune sa računima „Stočaram i potom da se ti dužnici prebace „Stočaru“ kako bi se likvidirala ta dugovanja. Doneto je sledeće rešenje: „Da knjigovodstvo izvidi sve stvarne dužnike kako privatnika tako i ustanova i pozove iste radi regulisanja dugova, a u protivnom slučaju da se preda na nadležnost Arbitražnom sudu. Za ovaj posao zadužen je šef knjigovodstva...“

Kako se ova stvar rešila za dužnike, poznato je iz istorije našeg sela, ali u arhivi nije sačuvana dokumentacija o tome koji selјaci su predati Arbitražnom sudu u ono vreme.

Zadruga u Vološinovu bila je predata Javnom tužilaštvu zbog manjka koji je napravlјen. Tužilaštvu je odgovoreno 8. oktobra 1949. godine. Naime, radilo se o tome da je dotadašnji šef knjigovodstva penzionisan, pa nije ništa bilo knjiženo od jula do oktobra, te je penzionisani šef vraćen na posao uz naknadu, a Zadruga je jednu osobu poslala na knjigovodstveni kurs kako bi ubuduće predupredila ovakve probleme.

Problem je nastao i u vezi sa izgradnjom Zadružnog doma, jer je ciglana bila ispekla 60.000 cigala za ovu namenu, ali one su ostale neiskorišćene, jer nije bilo ostale neophodne građe - betonskog gvožđa, šlјunka, šodera, itd. I ova kratka diskusija oličava probleme sa kojima se Zadruga u Vološinovu susretala u posleratnom periodu.

Tokom 1950. i 1951. godine vođeno je daleko manje zapisnika, većina pitanja koja su rešavana bila su kadrovska, potom problemi oko izgradnje Zadružnog doma, funkcionisanja Zadružne ekonomije, uklјučivanja Zadruge u novi platni sistem i tako redom, sve do reforme koja je nastupila prvi put 1953, potom 1957. godine i tako dalјe - sve do danas. Zadruga u Vranjevu 29. juna 1955. godine upisana je u sudski registar pod imenom Zemlјoradnička zadruga Novi Bečej rešenjem Fi. 651/55.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Novi Bečej i Vranjevo, dvadesatih i tridesetih godina XX veka imalo tri bioskopa. Royal, Balkan i bioskop kod Krke?