Sto godina zadrugarstva u Novom Bečeju

Knjiga koja se nalazi pred vama objavlјena je povodom stogodišnjice Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“. Zadruga je osnovana u vreme kada su i mnoge druge zadruge osnivane sa jednim cilјem, a to je da se pobolјša ekonomski položaj sela i selјaka, da se unapredi i ratarska i stočarska proizvodnja, ali i da se uz pomoć zadruga olakša trgovina i pobolјša plasman agrarnih proizvoda, jer se spoznalo da usitnjeni posedi i pojedinačno nastupanje na tržištu ne doprinose bolјitku seoskog živlјa. U vreme razvijenog kapitalizma i ukrupnjavanja industrijske proizvodnje, samim tim i koncentracije moći i kapitala u rukama manjine, većina je bila prisilјena da potraži pravilan odgovor na takvo stanje stvari i da osmisli način samoorganizacije koja bi omogućila prosperitet i lagodniji život onima koji kapital ili nisu imali uopšte, ili ga nisu imali u dovolјnoj meri. Zadruge su bile i ostale jedan od odgovora samostalnih polјoprivrednih proizvođača na takve zahteve tržišta.

Sto godina zadrugarstva u Novom Bečeju

Vranjevo, odnosno Arača, potom Vološinovo, istorijski su nazivi naselјa koje danas čine deo naselјenog mesta Novi Bečej. Zemlјoradnička zadruga koja je osnovana pod nazivom Srpska selјačka zadruga u Araču tokom proteklih sto godina menjala je naziv, ali suština je uvek bila ista - pomoći selјaku da se udružen i sa zajedničkim interesom i cilјem lakše izbori sa tržišnom utakmicom u kojoj se hteo to ili ne nalazio od momenta kada je započinjao svoju samostalnu polјoprivrednu proizvodnju. Svako koga interesuje istorija Zemlјoradničke zadruge „Vranjeno" naći će na stranicama koje slede osnovne podatke o tome kako i kada je zadruga nastala, ko ju je osnonao, kako je funkcionisala pred rat, između dva rata, u posleratnom periodu i do danas.

Ono što je važno odmah reći je da su zadruga i zadrugarstvo u ovim krajevima imali tu sreću, ili nesreću, da su delile sudbinu ostalih privrednih grana i prolazile kroz različite mene i promene s obzirom na agrarnu politiku koja je vođena u različitim držanama sa različitim državnim i političkim uređenjem, a što je opet uticalo i na efikasnost, pojavni oblik i uređenje samih zadruga.

U svečanim prigodama kao što je ova, valјa se opomenuti prethodnika, valja odati počast najzaslužnijima, a svakako ćemo se osvrnuti i na najstarija dokumenta koja svedoče o imenima onih koji su videli najdalјe i najbolje. Iz njihovog pregnuća i iz njihove želјe da se ide napred nastala je i ova institucija koja ove godina s ponosom može da stane u red onih koji su preživeli prvih sto godina.

Svim zadrugarima koji su deo ove Zadruge, onima koji su to bili i onima koji će to tek postati, želimo dug, uspešan i plodotvoran rad i da sa ponosom proslave ovaj značajan jubilej.

Osnovni zadrugarski principi kako ih je formulisala najstarija potrošačka zadruga osnovana u Engleskoj u gradu Rodždel 1844. godine glasili su ovako:

- princip dobrovolјnosti, slobode ulaska i izlaska iz zadruge,

- „princip otvorenih vrata“,

- princip demokratičnosti ili načelo jednakosti,

- ograničena kamata na kapital,

- pravična raspodela uštede,

- politička, nacionalna i verska neutralnost,

- plaćanje u gotovini i

- zadružno obrazovanje i vaspitanje.

Zanimlјivo je istaći činjenicu da je nakon osnivanja ove zadruge u Rodždelu, osnovana druga po redu zadruga u Sobotištu u Slovačkoj 1845. godine, a treća u svetu bila je osnovana u Bačkom Petrovcu 1846. godine. Osnovali su je Slovaci u Vojvodini pod uticajem prosvetitelјskih ideja iz Slovačke. Prva zemlјoradnička zadruga kod Srba takođe je osnovana u Vojvodini i to je bila Zemlјedelska zadruga u Titelu osnovana 1868. godine. Zadruge različitog tipa koje su se u sledećih nekoliko decenija organizovale na teritoriji Južne Ugarske bile su uporišta borbe srpskog naroda protiv mađarizacije i germanizacije, a cilј je svakako bio i ekonomska sigurnost i ekonomsko jačanje selјaka, zemlјoradnika.

Do danas nastajali su različiti oblici zadrugarstva, kao što su zemlјoradničko, stambeno, omladinsko i studentsko, zanatsko i štedno-kreditno, nabavlјačko-potrošačko i slično. Ipak, najznačajnije i najrazvijenije je zemlјoradničko zadrugarstvo. Kako bismo iz nekadašnje perspektive sagledali šta je zadrugarstvo značilo za srpskog selјaka, možemo pogledati zaglavlјe bilo kojeg dopisa Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga u kojem je istaknut sledeći moto:

Osmi kongres Srpskih Zemljoradničkih Zadruga... doneo je ovu rezoluciju

„Mi znamo, da se prilike srpskoga naroda mogu popraviti samo neprekidnim i istrajnim radom. Zato se i ne uzdamo ni u koga, nego smo gotovi i odlučni, da svršavamo sve svoje poslove sami.“

U Zagrebu je bio osnovan Savez srpskih zemlјoradničkih zadruta još 1897. godine. Isti taj Savez je 1898. godine preimenovan u Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga i bio je preselјen u Beograd. Kako bi osnovali zemlјoradničku zadrugu grupa zemlјoradnika iz Arača, obratila se Savezu srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu (u dalјem tekstu: Savez), jer su teritorijalno i organizaciono pripadali njima.

Ovo je bilo uobičajeno, jer su ondašnji polјoprivrednici koji su živeli u Vojvodini, praktično bili pod austrougarskom upravom, te je jezik administracije bio mađarski. Iz tog razloga, Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga izdavao je uputstva i vodio prepisku sa novoosnovanim zadrugama, kako bi njihovo članstvo lakše i brže ostvarilo svoja prava. Prepisku u ime buduće Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču (u dalјem tekstu: SZZ u Araču) vodio je Bogolјub Malešev. Ovaj čovek najverovatnije je bio i pokretač i inicijator udruživanja u zadrugu.

Koji je bio cilј osnivanja zadruga u ono vreme, vidi se i po člancima koji su objavlјivani u Privredniku, zadrugarskom listu ili kako je stajalo u njegovom podnaslovu Organu Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga. Tamo su, na primer, iz broja u broj prenosili tekst rezolucije Osmog Kongresa Saveza koji je održan 17. i 18. maja 1905. godine.

Najstariji sačuvan podatak o zadrugama u Araču datira od 23. avgusta 1909. godine. Radi se o pismu koje je Savez poslao Bogolјubu Maleševu.

U pismu se kaže da je Savez rataru Maleševu na adresu u Araču poslao knjigu Pavla Aršinova Ima li zlu leka? : razgovor Srba ratara o zemlјoradničkim zadrugama.

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb, 23. avgust 1909. godine

Ova knjiga poslata je Maleševu kako bi je on pročitao svojim prijatelјima i istomišlјenicima s namerom da se ispita da li su svi oni zaista zainteresovani za osnivanje zemlјoradničke zadruge, da se proveri da li će zadruga u Araču moći da napreduje, kao i da li su ti zainteresovani lјudi svi od reda „čestiti, pošteni, trezveni, vredni, napredni, bez ikakvih poroka, jednom rečju u svemu i po svemu za zadrugu“. Ako se pokaže da jesu zainteresovani i ako sve bude išlo po uobičajenom redosledu, u dopisu iz Saveza kaže se da će poslati na Maleševa spise i uputstva kako da se zadruga osnuje.

Sama knjiga P. Aršinova napisana je u dijaloškoj formi kako bi se neukim lјudima, često nepismenim, što lakše i prijemčivije objasnilo o čemu se, zapravo, radi kada se predlaže osnivanje zadruge. Knjiga se završava rečima jednog od glavnih učesnika u razgovoru, a to je izvesni Maleša koji kaže:

„Čuli ste pravila, šta se traži, da se može sklopiti zadruga. Čestiti ste i odabrani svi, a to je najglavnije, što se traži. Volјu imate svi da osnujete zadrugu, i tako je ona time već začeta. Još je dobro, što vas je malo.

U početku i ne treba da je više od 10-15 zadrugara. Što je više, teže ih je uputiti i navići na zajednicu. A kad se manji broj dobro uputi u rad, postaje to zdrav kvasac za dalјi rad. Ni Hristos svoju nauku nije počeo da širi sa stotinom, nego samo sa dvanaest apostola. Kad se manji broj dobro složi i u radu uputi, postaje to čvrsta jezgra, koja ne da da se zadrugari rasipaju, ma koliko ih posle bilo, nego ih vuče sebi, te se oko nje zbijaju i utvrđuju. Pa onda dobro upućen manji broj učitelјuje onima, koji docnije pridolaze.

Sad ću ja još javiti u Zagreb Savezu Srpskih Zemlјoradničkih Zadruga, da smo volјni osnovati zadrugu, te da nam pošlјe sve što treba, da možemo učiniti i ono, što zakon propisuje, i što pravila zemlјoradničkih zadruga nalažu. Što dalјe treba učiniti, javiću vam, kad tome bude vreme.“

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb 7. septembar 1909. godine

Pismo Bogolјuba Maleševa iz Arača Savezu nije sačuvano, ali zna se da je pisano 23. avgusta 1909. godine, a odgovor na ovo pismo stigao je iz Zagreba dva dana kasnije. Iz odgovora se vidi da su se selјaci raspitivali o proceduri koju je trebalo da ispune kako bi sve bilo obavlјeno po redu i kako bi zadruga koju su nameravali da osnuju postala punopravan član Saveza. Smisao i cilј učlanjenja u Savez bio je, između ostalog, dobijanje kredita pod povolјnim uslovima za članove zadruge.

Iz Saveza je stiglo uputstvo da je u SZZ u Araču potrebno da između svih učesnika Konstitutivne skupštine odabere predstavnike i formira sledeće upravne organe:

1. Upravni odbor koji bi brojao 5 članova i to: predsednika, zamenika predsednika i 3 člana;

2. Nadzorni odbor koji bi brojao 4 člana i koji ne bi imao predsednika imenovanog od strane konstitutivne skupštine zadruge, već bi se predsedavajući birao na prvoj sednici Nadzornog odbora;

3. Poslovođu zadruge.

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb 15. septembar 1909. godine

Preporuka Saveza bila je da se časnici biraju iz redova ratara i po mogućstvu onih koji su najbolјi i koji su pismeni, kako bi bili i primer drugima, ali i sposobni da vode zadrugu.

Zemlјoradnici iz Arača već su bili poslali u Savez imena onih koji su prisustvovali Osnivačkoj skupštini SZZ u Araču i koje su planirali da postanu članovi Upravnog i Nadzornog odbora, ali im je iz Saveza rečeno da se pored svakog imena mora naznačiti i funkcija koju će taj član obavlјati u zadruzi. Takođe, Savez je tražio i da se pored svakog imena osnivača jasno označi koji su među njima pismeni, a koji nisu.

Iz Saveza je u Arač stiglo 15. septembra nekoliko dokumenata. To su prvo bili papiri o osnivanju Srpske zemlјoradničke zadrute u Araču na koje je trebalo svoje potpise da stave svi članovi Osnivačke skupštine, potom Uputstvo kako se zadruga osniva (u dalјem tekstu: Uputstvo) i drugo.

I zaista, četiri dana kasnije, 19. septembra 1909. godine, osnivači su potpisali dokument koji nosi naslov Alapszabályai (Statut) iz kojeg se vidi da je osnovana Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču kao udruženje sa neograničenom odgovornošću.

Svoje potpise stavili su na taj dokument sledeći zadrugari koji su bili pismeni i koji su prihvatali uslove koje im je postavio Savez:

- Vujackov Dušan, predsednik,

- Tomašev Isak,

- Popov Ivan,

- Isakov Miloš,

- Dujin Novak,

- Prčić Marin,

- Perić Marinko,

- Malešev Živa,

- Pejin Živko,

- Tomašev Nikola,

- Malešev Bogolјub, poslovođa,

- Vrebalov Jovan,

- Arkadije Miletić,

- Živa Pantelić.

Dokument su svojim potpisima overili Svetozar Jovanović i Marinko Perić u ime Zadruge, a u ime Suda isto su učinili Mila Vlaškalin i Miša Vasić.

U toku sledećih desetak dana spisi o osnivanju SZZ Arač popunjeni su i potpisani. Ovaj dokument poslat je u Zagreb, a odatle se vratio 25. septembra 1909. godine kako bi prema Uputstvu bio bilјegovan, odnosno pečaćen i overen. Ovaj akt poslat je bio nadležnim organima i SZZ u Araču bila je osnovana. SZZ u Araču dobila je potvrdu da je osnovana po postojećim pravilima aktom koji se zove Végzés (Naredba) kojim se dovršilo osnivanje SZZ u Araču od strane suda u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu.

Da bi javnost bila obaveštena o osnivanju zadruge i da bi njen rad postao regularan, pravno je trebalo sačekati još dve do tri nedelјe kako bi obaveštenje o osnivanju SZZ u Araču bilo objavlјeno u onovremenom listu na mađarskom jeziku Központi ertesitő, a Savez je zadrugarima u Araču napisao da „vlasti kod Vas te stvari zadržavaju jako“. U međuvremenu, trebalo je da osnivači SZZ u Araču vrbuju nove članove i da agituju po selu da se što više selјaka priklјuči radu novoosnovane organizacije.

Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga je u svojem glasilu najavio da će uz neke druge zadruge biti osnovana i Srpska selјačka zadruga u Araču. To je bilo u listu Zadrugarstvo, a naslov informacije glasio je „U osnutku su srpske zemlјoradničke zadruge u ovim mestima“.

Koja je još bila svrha osnivanja zadruge u selu, jasno se vidi i iz činjenice da je na pitanje zadrugara kako se pravi medno vino i rakija, stiglo na adresu SZZ u Araču šest brojeva Srpskog pčelara, specijalizovanog časopisa za lјubitelјe pčelarstva. Drugim rečima, Savez se trudio da višestruko obrazuje one selјake koji su se priklјučili zadrugama. On je slao obaveštenja o priručnicima i knjigama iz oblasti polјoprivrede, ali i iz oblasti zdravstva, narodne medicine, privrede uopšte, kao i poučne knjige o samom zadrugarstvu.

Kao što je u prethodnom pismu najavlјeno, iz Zagreba je 30. oktobra stigao dopis da je u rečenim mađarskim novinama u Központi ertesitő u broju 86, dana 26. oktobra 1909. godine, objavlјeno da je firma SZZ u Araču osnovana, ali da je iz naziva zadruge izostavlјena reč „Szerb", te se moralo čekati na pravosnažnu sudsku odluku o potvrdi firme Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču, kako bi se moglo od redakcije novina tražiti da štampaju ispravku naziva. Time se smatralo da bi osnivanje firme bilo javno obnarodovano.

Sledeći korak koji je trebalo da preduzmu zadrugari bila je nabavka evidencionog materijala i drugih kancelarijskih potrepština od Saveza. Tom prilikom nabavlјeni su:

1. Knjige

- Alfabetski imenik zadrugara (na srpskom i mađarskom koji se slao sudu svakog 31. decembra)

- Dnevnik primanja

- Dnevnik izdavanja

- Knjiga udela, uloga i zajmova

- Knjiga stalne štednje

- Knjiga sitne štednje

2. Tiskanice (formulari)

- Molba za prijem

- Pristupnica

- Molba za zajam

- Obveznica i spisak obveznica

- Obaveštenje o isklјučenju iz zadruge

- Zaklјučni račun (na srpskom i mađarskom)

- Posed zadrugara

- Tromesečni izveštaj o stanju članstva (na mađarskom koji se slao sudu svaka tri meseca)

- Izveštaj Upravnog odbora (na mađarskom)

- Izveštaj Nadzornog odbora (na mađarskom)

- Tromesečni izveštaj o radu i stanju u zadruzi (slao se Savezu)

- Formulari za zapisnike sa sednica skupštine, Upravnog odbora i Nadzornog odbora

- Članske knjižice

- Knjižice o dugovanju

- Knjižice stalne i sitne štednje i uložna knjižica

- Potvrde o prijemu novca

- Listići za štednju

- Kamatna tablica

3. Razno

- Hartija

- Koverte

- Knjige za zapisnike

- Revizorska kontrolna knjiga

- 3 štambilјa (1 na srpskom, 2 na mađarskom)

- Jastuče i mastilo

- Knjižica šekova (šekovi su listići kojima se novac slao poštom)

- Pravila Srpskih seljačkih zadruga.

Za to što su nabavili primili su račun od Saveza.

Ovo je bio materijal kojim su u ono vreme opremane sve novoosnovane zemlјoradničke zadruge i smatralo se da je dovolјno da se sve to nabavi kako bi se moglo poslovati u skladu sa zadrugarskim pravilima. Sledeće što je bilo neophodno je da zadruga bude primlјena u Savez gde bi joj bio otvoren račun i time omogućeno novčano poslovanje.

Početkom novembra stigao je dopis iz Zagreba u kojem se od SZZ u Araču traži da održi Vanrednu glavnu skupštinu na kojoj bi članstvo trebalo da donese rešenje o pristupanju Savezu. Potom bi se Zapisnik sa ove Skupštine poslao u Savez da ga tamo pregledaju i overe, konačno bi se sačinio prevod Zapisnika na mađarski i njega bi SZZ u Araču trebalo da pošalјe u sud u Velikom Bečkereku kako bi se odobrilo pristupanje Savezu.

Savez je SZZ u Araču poslao dopis koji je trebalo pečatiti i poslati u Központi ertesitő kako bi se ispravio naziv Zadruge, a originalnu odluku suda o upisu SZZ u Araču u Trgovački registar Savez je prepisao i sačuvao prepis radi učlanjenja zadruge u Savez. Ova ispravka naziva SZZ iz Arača izašla je u mađarskim novinama tek 25. novembra 1909. godine.

Sledeći zadatak koji je očekivao SZZ u Araču bilo je okuplјanje članstva na redovan sastanak. Sastanke zadrugara po pravilima trebalo je organizovati nedelјom kada nijedan zemlјoradnik nije u poslu, te se tom prilikom propagiralo zadrugarstvo i njegovi principi. Osnovni zadrugarski principi prema dopisu iz Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga u Zagrebu koje je trebalo širiti bili su:

1. Da zadrugari svake nedelјe uredno dolaze na sastanke, da čitaju novine Privrednik, časopis Zdravlјe, da diskutuju o onome što im je važno, onom što čuju na sastanku, kao i o drugim pitanjima.

2. Da svake nedelјe svaki zadrugar uredno donosi i uplaćuje svoju štednju, a ukoliko bi neko od zadrugara to izbegavao i, na primer, pred birtijom stajao, takvog bi trebalo iz zadruge isklјučiti, jer je nije dostojan.

3. Da zadrugari pozajmlјen novac ulažu u korisne stvari i da dug vraćaju što je tačnije moguće, jer je osnovno u zadrugarstvu da se poštuju rokovi otplate. Kada se jednom to prekrši, obije se o glavu i zadrugaru i zadruzi.

O ovom problemu se mora unapred razgovarati sa zadrugarima i moraju se navići na redovnu otplatu duga od prvog zajma koji dobiju.

4. Da u zadrugama odmah treba sve po redu i tačno ustrojiti, jer ako se jedna stvar ne obavi kako treba, za njom će stići i druga i treća, zadrugari će biti zatrpani poslovima, te više neće biti u stanju da ažuriraju sve poslove, a biće ih raznih kao što su uplate, otplate, štednja, molbe za zajam.

5. Uspešan rad zadruge uvek zavisi od Upravnog i Nadzornog odbora i rada poslovođe. Ovi lјudi će biti odgovorni za sve što se u zadruzi dešava, tako da treba da se odmah od početka najtačnije i najsavesnije pridržavaju svojih obaveza.

6. Od svega je najvažnije da svi zadrugari žive u bratskoj lјubavi i zadrugarskoj slozi, jer to je temelј svakog posla, naročito zadrugarskog, pa bez sloge i lјubavi ni zadruga ne može opstati.

7. Ako se bude ovako postupalo, neće biti nikakvih prepreka napretku zadruge, a ako se i pojavi problem zadrugari treba odmah da pristupe njegovom rešavanju. Ovde se daje preporuka da za svaki problem koji se pojavi zadruga treba da se obrati Savezu i da ne sluša nikakve druge savetodavce. Za sva pitanja iz delokruga zadrugarstva Savez im je stajao na raspolaganju.

Očigledno je da je ovakvo uputstvo slato kao cirkularni dopis svim zadrugama koje su bile članovi Saveza, te je od njih traženo da održe sastanak, da se zadrugarima dopis pročita, da se o pročitanom prodiskutuje, te da se odgovor zadrugara pošalјe Savezu. Svaki novi član zadruge trebalo je da se upozna sa sadržajem ovog dopisa, jer će iz njega spoznati suštinu organizacije kojoj pristupa, a dopis bi trebalo trajno da se čuva. Zadrugari SZZ u Araču to su ozbilјno prihvatili i sačuvali dopis do današnjeg dana. I članovima i potencijalnim članovima trebalo je da se deli propagandni materijal ili da im se prodaje sitnoštampani materijal po označenoj ceni. Za SZZ u Araču neke od stvari štampane su zasebno sa oznakom da je to njihovo izdanje.

Iz dopisa SZZ u Araču vidi se da ni 19. novembra 1909. godine ovoj Zadruzi nije bilo dozvolјeno pristupanje Savezu od strane nadležnih mađarskih vlasti - felsolgabirova. Na ovo im je iz Saveza odgovoreno da oni treba samo da pošalјu dokumenta vlastima i da sa radom odmah počnu, jer će dokumenta biti u proceduri.

Postavlјa se pitanje zašto je Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Araču bilo neophodno da se sva dokumenta overe i da im se dozvoli legalan rad i zbog čega su bili toliko zainteresovani da se taj postupak što skorije okonča. Odgovor dobijamo iz dopisa koji je poslat Savezu i nije sačuvan, ali prema pismu iz Saveza od 23. novembra 1909. godine vidi se da su zadrugari SZZ u Araču želeli da saznaju koliki će biti iznos kredita koji će im biti odobren. O tome je odlučivao Upravni odbor Saveza, a principi po kojima se rukovodio Upravni odbor bili su sledeći:

„Zadruga daje svojima članovima zajmove zato da se oni ispomažu u njihovima najprečima potrebama, da im omogući rad, jer samo iz rada mogu da izbiju neku zaradu. Zadrugin novac, dakle, treba da se ulaže u rad, iz koga se može da povrati ne samo ono što je uloženo, nego nešto i preko toga, a tim viškom - zaradom - se onda namiruju razne potrebe među koje spada i otplaćivanje starih dugova.“

Savez je, dakle, bio protiv toga da se zadružni zajmovi koriste za refinansiranje starih dugovanja, već su propagirali investiranje novca u novu proizvodnju koja će zadrugarima donositi profit, a ovaj će biti dovolјan da se otplati i dug zadruzi, kao i stari dug.

S druge strane, zemlјoradnici iz Arača istakli su u prepisci sa Savezom da u njihovom mestu nema dovolјno zemlјe koja se izdaje u arendu, u zakup, te da neće moći time da povećaju svoju proizvodnju. Međutim, iz Saveza im je stigao odgovor u kojem se navodi da su i do tada članovi Zadruge u Araču imali svoju zemlјu, svoja imanja i da su od te zemlјe i od tog rada živeli, te da će i u budućnosti to činiti. Dobro je što su polјoprivrednici iz Arača osnovali Zadrugu, jer će od Saveza imati uvek uputstva za rad, potporu i savete, tako da se Savezu u svako doba mogu obratiti.

Krajem novembra podsećaju iz Saveza zadrugare u Araču da im više nijedan dopis neće prihvatiti ukoliko ne bude tačno pečaćen i potpisan od strane ovlašćenih lica prema Uputstvima koje su dobili. Takođe su u ovom periodu iz Saveza signalizirali zadrugarima i da originalna zadružna dokumenta ne šalјu više nikuda poštom, već da se šalјu overeni prepisi, a originali da se čuvaju u arhivi Zadruge.

Samo desetak dana kasnije, početkom decembra 1909. godine iz Saveza je javlјeno SZZ u Araču da je na sednici Upravnog odbora Saveza odlučeno da SZZ u Araču bude primlјena u članstvo Saveza i da im se za početak odobri kredit od 3.000 kruna. To je bila minimalna suma koja im je odobrena za početak, dok se ne pokažu „na radu, na redu, u porastu broja članova, kao i u poslovima od interesa za Savez. Na kredit koji je odobren plaćala se kamata i 10 kruna u ime upisnine.

U principu, Savez je dao do znanja SZZ u Araču da se za svaki zajam od po 2.000 kruna plaćalo po 105 kruna na ime udela i upisnine. Od 2-4.000 kruna plaćalo se 210 kruna, za 4-6.000 kruna plaćalo se 315 kruna, itd. Uplaćeni udeli se ukamaćuju svake godine i ostaju svojina Saveza.

Što se tiče kredita koji je SZZ u Araču dobila pravilo je bilo sledeće:

„Određeni kredit sme se iscrplјivati i davati u smislu Pravila samo članovima i to jedino u polјoprivredne svrhe t.j. take, koje su im za njihovo unapređenje i njihovog gospodarstva zaista nužna i preko potrebna, a uz to bezuvetno koristonosne. O tom ćete imati da polažete račun, naročito prilikom revizije (pregleda zadruge).“

Kako bi se na vreme uplaćivale rate i otplaćivao kredit, Savez je tražio od zadruta da pošalјu menice. Zadrugarima su poslali jednu popunjenu menicu koja je trebalo da služi kao primer. Ugledajući se na tu popunjenu menicu zadrugari su imali obavezu i da ispunjavaju svoje menice za Savez, ali i da se obuče kako se ispunjavaju menice uopšte. Popunjene menice trebalo je slati poštom. Kojom brzinom se u ovo vreme odvijalo poslovanje Saveza i Zadruge, vidi se i po tome što je SZZ u Araču tražila kredit 5. decembra, Savez je tražio menicu 7. decembra, SZZ je poslala menicu 8. istog meseca, a obračun je poslat dva dana kasnije. Svaki kredit morao je da odobri Upravni odbor Zadruge i o tome je trebalo da Savez obaveštava lično poslovođa SZZ u Araču.

Zadrugari iz SZZ u Araču imali su potrebu da krajem godine prime nove članove u svoju zadrugu i stoga su tražili od Saveza precizna uputstva o proceduri prijema. Na to pitanje dobili su odgovor 10. decembra 1909. godine. Novi članovi SZZ morali bi da ispune sledeće uslove:

1. da napišu molbu za prijem u članstvo,

2. da molbu pozitivno reši Upravni odbor zemlјoradničke zadruge,

3. da novi član potpiše pristupnicu i originalna Pravila koja su štampana za sve članove,

4. da položi 4 krune za upisninu.

Nakon ispunjenja ovih uslova, novi član bi stekao sva prava koja su imali i svi stari članovi.

Pred kraj godine stiglo je obaveštenje od Saveza koja dokumenta je potrebno pripremiti za reviziju. To su bili Zaklјučni račun, Spisak obveznica i Posed zadrugara sa stanjem na dan 31. decembra 1909. godine. Ukoliko ova dokumenta ne budu na vreme pripremlјena, trošak zadržavanja revizora ići će na račun Upravnog i Nadzornog odbora kao odgovornih za rad Zadruge. Olakšica za Srpsku zemlјoradničku zadrugu u Araču kao firmu koja je tek osnovana bila je da knjige ne moraju da zaklјuče „već neka samo za zaklјučak ostavi jednu celu praznu stranicu u Prvoj beležnici, u Dnevniku primanja i u Dnevniku izdavanja, pa će ih revizor zaklјučiti i naučiti“ kako se zaklјučak pravi, a da se Redovna glavna skupština ne održi dok ne prođe revizija. Istovremeno, zadrugari su obavešteni da do kraja marta 1910. godine moraju pripremiti Zaklјučni račun, Valovnicu i Izvod iz Zapisnika Redovne glavne skupštine. U skladu sa odredbama Trgovačkog zakona mora se odmah napraviti Izveštaj o stanju zadrugara u IV četvrti g. 1909. i Alfabetski imenik zadrugara po stanju 21. decembra 1909.

Iz te osnivačke godine sačuvan je u Zadružnoj arhivi i Posed zadrugara iz 1909. godine.

1. Tekući broj

2. Ime i prezime zadrugara

3. Zanimanje

4. Koliko mu kuća broji duša? (Ova se rubrika ispunjava samo krajem godine.)

5. Je li pismen ili nepismen? (Ova se rubrika ispunjava samo krajem godine.) P / NP

6. Koliko ima svoje zemlјe? Jutara / Hvati

7. Vrednost: Zemalјa, Kuća, Pokretnina, Ukupno. K / F

8. Dugovi: Uknjiženi, Neuknjiženi, Ukupno. K / F

Za svakog pojedinačnog zadrugara popunjavani su podaci, a u SZZ u Araču te godine bilo je 16 članova od kojih je:

- Bogolјub Malešev imao 34 jutra zemlјe (P),

- Dušan Vujackov je imao 4 jutra i 2 hvata (P),

- Isak Tomašev je imao 3 jutra zemlјe (P),

- Miloš Isakov nije imao zemlјu (P),

- Živa Malešev je imao 8 jutara zemlјe (P),

- Živko Pejin je imao 2 jutra (P),

- Nikola Tomašev nije imao zemlјe (P),

- Cveta Laušin imao je jedno jutro (P),

- Mladen Mirkov nije imao zemlјe (NP),

- Nova Garčev nije imao zemlјe (P),

- Živa Garčev nije imao zemlјe (P),

- Dušan Jerkov je imao 16 jutara zemlјe (P),

- Vlada Isakov nije imao zemlјe (NP),

- Laza Rankov nije imao zemlјe (P),

- Jovan Maušin nije imao zemlјe (NP),

- Đura Dologušin nije imao zemlјe (P).

Izveštaj o stanju na tekućem računu SZZ u Araču slala je na adresu Poreskog ureda u Turskom Bečeju, današnjem Novom Bečeju, radi utvrđivanja visine poreza. Time se ova godina i okončala.

Nešto kasnije, tačnije 4. marta 1910. godine, Savez je pisao SZZ u Araču da im preporučuju da Trgovačkoj komori u Temišvaru ne šalјu ništa od dokumenata koja im traže, niti da odgovaraju na njihove dopise, a posebno da im ne šalјu podatke o svom radu. Očigledno je da se ovde radilo o pitanjima nadležnosti u kojima se SZZ u Araču nije najbolјe snalazila. Pored redovnih poslova oko kredita, oko izveštavanja Saveza i ostalih nadležnih organa, SZZ u Araču je, prema podacima iz arhive, 20. marta 1910. godine uzela u arendu 6 lanaca zemlјe od Milice Pavlović i za tu zemlјu platila 470 kruna u gotovini, dok je 1. maja iste godine iznajmila jedno odelјenje u kući Milutina Pajića sebi za stan po ceni od 70 kruna godišnje na rok od tri godine. Krajem maja 1910. godine stigao je dopis od izvesnog Emina Čolića, trgovca mešovitom robom iz Bijelјine, koji je hteo da kupi korpe od SZZ u Araču koje su reklamirali u listu Privrednik.

Postavlјa se pitanje na koji način je Savez naplaćivao dugovanja od zadrugara. Odgovor se nalazi u cirkularnom dopisu SZZ u Araču u kojem se 3. jula 1910. godine traži od zadrugara da svoje proizvode prodaju i da se potrude da tim novcem otplate dugove prema zadruzi, a da zadruga tim novcem potom otplati svoje obaveze prema Savezu. Ovaj dopis trebalo je da se pročita zadrugarima i da zadruta o reakciji zadrugara obavesti Savez u roku od 3 nedelјe od tog momenta, a ukoliko se to ne ispuni, onda takva zadruga neće moći da podigne više kredit kod Saveza, a dug će morati da plati gotovinom.

Istog meseca Savez je javio svim zadrutama članicama da na kongrese Saveza šalјu samo izvod iz zapisnika, a ne ceo zapisnik prema kojem se daje rešenje o zastupanju zadruge na kongresu. Samo takav zadrugar imaće pravo glasa, dok su svi ostali kao gosti na kongresu dobrodošli.

Tek 30. avgusta 1910. godine Savez je doneo odluku da se ponovo odobri povišenje kredita za SZZ u Araču sa 3.000 na 5.000 kruna. U septembru je u SZZ u Araču stigao i dopis sa pitanjima o kojima je trebalo da se raspravlјa na Kongresu SSZZ u Zagrebu 1910. godine, ali je samo tri dana kasnije stigao nov dopis kojim je zadrugarima javlјeno da je Kongres odložen zbog rešenja tamošnje policije koja ga je odgodila na neodređeno vreme.

Da su vremena bila nesigurna i da je svakom novac bio preko potreban kazuje i opomena koja je stigla zadrugarima u vidu cirkularnog pisma koje je trebalo da im se čita na sastancima, a putem koje Savez podseća zadrugare da vreme prodaje agrarnih proizvoda postepeno prolazi i stoga se od zadrutara traži da pošalјu izveštaj o tome uz pitanje: „Kako otplate zajmova sada teku, te kakve su uopšte otplate obveznica sada kod Vas?“

Jedan od važnih stavova koje je Savez preneo svim zadrugarima, te je to stiglo i do SZZ u Araču je da se preporučuje da se zadruge ne mešaju u politiku, a zadrutarima se ostavlјa da postupe onako kako misle da je najbolјe u granicama zakona. Time je ispoštovano i jedno od osnovnih načela zadrutarstva da bude politički neutralno.

Sledećih nekoliko godina Srpska zemlјoradnička zadruta u Araču poslovala je na manje-više sličan način. Zadrugari su podizali kredit, otplaćivali ga, slali menice, sačinjavali neophodna dokumenta, a o mnogim poslovnim potezima sačuvana je ili prepiska sa Savezom srpskih zemlјoradničkih zadruga ili sama dokumenta. Zadruga u Araču je tih godina bila opominjana da urednije vodi dokumenta, da se uprava bolјe organizuje, a naročito je zanimlјivo što je pomenuto da se Nadzorni odbor mora sastati bar četiri puta godišnje i tom prilikom pregledati celokupno poslovanje zadruge, što ovde očigledno nije bio slučaj.

Same zadruge su osim rešavanja novčanih problema članstva imale u vidu da je neophodno i da prosvećuju svoje zadrugare, te su pored knjiga o predupređenju nekih bolesti, 1911. godine u SZZ u Araču stigle od Saveza i 4 slike o štetnosti alkoholizma koje je trebalo da stoje na vidnom mestu na kojem se okuplјaju zadrugari. Jasno je da je alkoholizam bio jedan od velikih problema u seoskim sredinama u kojima se do alkohola moglo doći lako i bez velikih izdataka, dok su socijalni problemi koje je ta opaka navika izazivala bili nesagledivi.

U arhivi SZZ u Araču sačuvan je i dopis od 29. novembra 1911. godine iz kojeg se vidi na koji način se prelazilo na novi kalendar. Savez je upozoravao da se na sve primlјene dopise odmah ispiše dan i mesec po novom kalendaru kada je spis zadruzi uručen, te da se istog momenta spis pošalјe na adresu Saveza kako se ne bi propuštali rokovi, što je samu zadrugu moglo materijalno znatno da ošteti.

I 1912. godine sledila je novčana kriza, tako da su sve zadruge morale strogo da vode računa o svom poslovanju i da ne zaostaju sa otplatama svojih dugova. No, i pored toga, stigao je SZZ u Araču dopis kojim se upozorava da Savez nikako nije zadovolјan radom ove zadruge, jer se članstvo smanjivalo umesto da se povećava. Ova organizacija smatrala je da će u tako bogatom mestu kao što je Arač sa velikim brojem Srba, ne samo ova Zadruga da opstane, već su očekivali da će i broj zadruga da se poveća. Zamerano je zadrugarima u Araču da ne znaju šta hoće, niti koji im je zadatak u zadrugama. Stoga, stoji u dopisu, u drugim većim mestima zadruge napreduju i umnožavaju se, a ova u Araču ili stagnira, ili opada.

Marta 1913. godine Savez je poslao SZZ u Araču dopis da se primedbe revizora Save Nikića u celosti moraju ispoštovati, a naročito su istakli potrebu da Zadruga pronađe poslovođu koji će vršiti svoje dužnosti tačno i kako treba, jer knjige do tada nisu uredno vođene, pa ni štednja nije redovno uplaćivana. Posledica takvog loše organizovanog rada bilo je opadanje broja članova u 1912. godini. To je imalo za posledicu odluku Upravnog odbora Saveza da zajam SZZ u Araču ponovo sa 5.000 kruna smanji na 3.000 kruna 31. marta 1913. godine.

SZZ u Araču je mesec dana kasnije održala Redovnu glavnu skupštinu na kojoj je izabran poslovođa, ali njegovo ime greškom nije uneto u Zapisnik. Zadrugari SZZ u Araču morali su naknadno da održe Vanrednu glavnu skupštinu i da dostave Zapisnik iz kojeg će se videti i da je novi poslovođa Zadruge u Araču Arkadije Miletić, učitelј. Upravni odbor trebalo je da imenuje i jednog zadrugara na mesto zamenika poslovođe koji bi se uz Miletića obučavao za rad na ovom mestu, ali ne bi u početku imao pravo da zastupa Zadrugu po sistemu po kojem je poslovođa mogao da je zastupa u novčanim pitanjima.

Umesto da Upravni odbor imenuje zamenika, to je u Araču učinila Vanredna glavna skupština, ali je Savez 31. maja 1913. godine zahtevao da se to ime izbriše iz Zapisnika Vanredne skupštine, jer Skupština po pravilima nije imala pravo da bira zamenika poslovođe.

O kriznim vremenima u SZZ u Araču postoji svedočanstvo i u prepisci koja je vođena sa Savezom tokom jeseni 1913. godine. U pismu iz Saveza od 6. septembra opominje se Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču da Savez neće odgovoriti pozitivno na zahtev zadrugara da im se poveća kredit, jer nisu ništa učinili da se popravi stanje u Zadruzi na osnovu izveštaja revizora, nisu povećali ni broj zadrugara, a uzeta je i velika količina zemlјe u arendu bez konsultacija sa Savezom. Savez je po tom pitanju zauzeo sledeći stav: „Zato vam prepuštamo i sve posledice, koje bi mogle nastupiti u slučaju kakve nerodice ili ponovne novčane krize“. Vidi se, drugim rečima, da je Savez smatrao da bi zadrugari morali u takvim nesigurnim vremenima da se ponašaju mnogo opreznije.

U cirkularnom pismu povodom sazivanja XIV kongresa Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga koji je trebalo da se održi u Lipiku pozivali su se ovlašćeni predstavnici svih zadruga, pa i Zadruge u Araču, da se ponašaju zadrugarski i da govore „trezveno, smišlјeno, mudro, pravo zadrugarski“.

Da je SZZ u Araču imala i druge funkcije, a ne samo da deli kredite svojim članovima, vidi se i iz dopisa koji su cirkularno poslati na adrese svih zadruga. Tako se iz jednog dopisa vidi da Matica srpska iz Novog Sada poziva ratare koji imaju sinove sa završenom osnovnom školom da ih dalјe školuju uz pomoć Fonda Vase Jorgovića i žene mu Seranfilјe. Od iste institucije stigao je i poziv da se zadrugari pretplate na knjižicu Milana Jovanovića-Batuta pod naslovom Kolera.

Savez je za sve zadruge nabavio Matičino izdanje „Knjiga za narod“ i to 1. kolo trebalo je svaka zadruga da dobije poštom, da bi svi zadrugari mogli da vide o čemu se u knjigama piše, a potom da se i sami pretplate, dok bi zadružni primerak trebalo da se sačuva u zadružnoj biblioteci. Redovno su pozivani zadrugari da se pretplate i na kalendar Zdravlјak koji je ranije već pomenut.

Isto tako, preko Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču zemlјoradnici su nabavlјali i semensku robu. Ona je preko Saveza kupovana po povolјnijim cenama, te se potom dopremala na adrese onih koji bi je poručili. Te 1913. godine ponuda je stigla da se preko Saveza sve do 15. decembra naruči seme crvene deteline (trećakinje), seme lucerke (sedmakinje), seme grahorice (vike), plavi kamen (galica) i rafija.

Dubina ekonomske krize u koju se ulazilo vidi se i iz dopisa od 4. decembra 1913. godine koji je Savez poslao SZZ u Araču i kojim ih upozoravaju da:

„...kriza traje neprestano i da ćemo ući s njom i u novu godinu, pa čuvajte zato kredit i ne zadužite ni filira bez potrebe, jer će naročito na proleće svakome novac trebati. Koja zadruga sačuva što više svoga neiscrplјenog kredita za proleće i koja bude pazila naročito sada, da se zajmovi što bolјe vraćaju, ta će moći svoje članove najlakše ispomagati i najlakše izaći iz krize.“

Da li su u Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Araču poštovani ovi principi i da li je Zadruga uspevala svojim članovima da pomogne mi danas ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo. Istorijska činjenica je da je 1914. godine izbio Prvi svetski rat koji je pogodiou većoj ili manjoj meri svako domaćinstvo i svaku instituciju, pa tako i svaku zadrugu i čitav sistem zadruga koji je postojao u južnim predelima Austro-Ugarske kao i Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu. Posle rata SZZ u Araču doživeće mnoge promene koje se ogledaju i u izmenama rukovodstva i u načinu poslovanja i u nazivu same Zadruge.

Strana 1 od 3

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak