Vodoprivredna organizacija „Gornji Banat” (1963-1995.)

Kako je već istaknuto zahtev za jedinstvenim rešavanjem vodoprivrednih problema na području Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav dovodi 1.1.1963. godine do pripajanja vodnih zajednica sateritorije Banata i Bačke Direkciji za izgradnju Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u Novom Sadu. Tadašnja Vodna zajednica postaje rejonski pogon koji će kasnije dobiti sadašnji naziv Vodoprivredna organizacija „Gornji Banat” Kikinda.

Ovim pripajanjem povećana je teritorija vodoprivredne organizacije jer su joj priključeni novobečejski i kumanski sliv koji je nekada pripadao Potiskoj vodnoj zajednici. Sada se teren proteže na teritoriji četiri opštine: Kikinda, Novi Bečej, Čoka i Novi Kneževac.

Ukupna površina Vodoprivredne organizacije sada iznosi:

- Kikinda 78.224 ha 39%

- Novi Bečej 60.962 ha 30%

- Čoka 32.117 ha 16%

- Novi Kneževac 30.554 ha 15%

Svega: 201.857 ha

Delatnost Vodoprivredne organizacije ogledase u obavljanju sledećih poslova:

- odvođenje suvišnih voda sa zemljišta,

- odbrana od poplave i regulacija vodotoka,

- staranje o preuzimanju mera za zaštitu od zagađivanja,

- snabdevanje poljoprivrede, industrije i naselja vodom,

- obezbeđenje uslova za plovidbu,

- praćenje, prikupljanje i obrada hidroloških i hidrogeoloških podataka o kretanjima, nivoima podzemnih i drugih voda,

- održavanje, rekonstrukcija i izgradnja vodoprivrednih objekata i postrojenja, kao i njihovo korišćenje,

- izrada studija, podloga i osnova u vodoprivredi i proučavanje vodoprivrednih problema na melioracionom području koje pokriva,

- ostale vodoprivredne delatnosti u skladu sa Samoupravnim sporazumom o udruživanju u Opšte vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa-Dunav.

Sada u izmenjenim uslovima poslovanja, dolazi do novih organizacionih formi, tako da se ukidaju sekcije na teritorijalnom principu koje su se ranije bavile celokupnom vodoprivrednom problematikom, pa se osnivaju sekcije po specijalnostima. Osnovane su tri sekcije:

- Sekcija za odbranu od spoljnih voda, odnosno Rečno odbrambena služba (ROS),

- Sekcija detaljne kanalske mreže (DKM), i

- Sekcija osnovne kanalske mreže (OKM).

Za održavanje i izgradnju detaljne kanalske mreže imamo naknadu za održavanje koju određuju i plaćaju korisnici u zavisnosti od usvojenih programa. Iz Pokrajinskog fonda voda finansira se održavanje nasipa i odbrana od poplava, dok se oprivrednjavanjem osnovne kanalske mreže dolazi do prihoda potrebnih za njegovo održavanje.

Novi Bečej, letnji nasip LIBE 1965. godine

Snažni zamah izgradnje vodoprivrednih objekata šezdesetih i sedamdesetih godina omogućuje činjenica da Republika Srbija i Pokrajina Vojvodina finansiraju Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav i pomažu izgradnju sistemaza odvodnjavanje. I Jugoslovenska poljoprivredna banka kreditirala je izgradnju detaljne kanalske mreže, što nije od malog značaja.

Ako nam je poznato da smo posle rata nasledili zastarele i nedovoljno izgrađene sisteme za odvodnjavanje, kao i da u posleratnom periodu nismo mnogo uradili na tim poslovima, sada sa izgradnjom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav dolazi do ekspanzije radova na odvodnjavanju. Grade se novi sistemi i rekonstruišu postojeći. Najpre se izrađuju projekti pa otpočinju radovi u velikom obimu i na velikom prostoru.

U nastavku se obrađuje razvojni put vodoprivrede po organizacionim službama.

a) Rečno odbrambena služba (ROS) – nasipi

Do 1970. godine u ovoj službi su prisutni samo radovi na održavanju nasipa a nije bilo investicionih radova. Radovi na sanaciji kako glavnog tiskog nasipa, tako i letnjih nasipa usledili su posle velike odbrane od poplave 1970. godine.

U međuvremenu desila se dosta velika poplava na Tisi 1965. godine i te dve odbrane od poplave zaslužuju da se pomenu, jer su pored visokih vodostaja bile i dugotrajne, sa velikim brojem učesnika i veoma skupe.

Odbrana od poplave 1965. godine

Katasrofalne poplave na Dunavu usled uspora od Dunava koje su se dogodile 1965. godine, uticale su na vodostaje reke Tise i to uglavnom na njenom donjem delu toka. Sprovedena odbrana od poplave na sektoru Novog Bečeja dostigla je takav stepen da je proglašena i vanredna odbrana od poplave. Ovom prilikom preliven je letnji nasip „Ljutovo”, dok se letnji nasip „Libe” spasao krajnjim naporima branilaca. Maksimalni vodostaj ovog puta zabeležen je na visini od +691 cm, a odbrana je trajala 54 dana.

Novi Bečej – Odbrana od poplave 1970. godine Stari kej

Odbrana od poplave 1970, godine

Ova poplava spada u red najvećih odbrana kako u pogledu visine vodostaja, tako i po trajanju same odbrane. Odbrana od poplave započela je krajem marta a završila se početkom jula meseca, da bi prošla sve tri faze, počev od redovne, preko vanredne odbrane i vanrednog stanja. Ovako visoki vodostaji u srednjem i donjem toku reke Tise posledica su topljenja snega i silnih kiša koje su pale u gornjem toku. Odbrana je na novobečejskom sektoru trajala 97 dana, a maksimalni zabeleženi vodostaj bio je +785 cm. Ovako visok vodostaj nije nikada bio zabeležen u Novom Bečeju ni pre ni posle ove poplave. Letnji nasipi su jednostavno bili preliveni, pa se sva pažnja prenela na glavne nasipe, kako bi oni izdržali i sprečili da ne dođe do katastrofalnih poplava najširih razmera. Uz krajnje požrtvovanje svih učesnika u odbrani, nasipi su odoleli vodenoj stihiji. Karakteristika oveodbraneje veliki broj učesnika (kako stručne tako i ostale radne snage) i veliki broj vozila i ostale mehanizacije (najsavremenija oprema i oruđa bila su na raspolaganju). Sve ovo govori o ozbiljnosti s kojom se prišlo ovoj odbrani od poplave.

Opšte je pravilo da kada se voda povuče u svoje korito otpočinju sanacioni radovi kako na glavnim, tako i na letnjim nasipima.

Glavni tiski nasipi

Velika odbrana od poplave 1970. godine pokazalaje datiski nasipi nisu spremni da brane područje od velikih voda, pa se pristupilo njihovoj sanaciji. Počev od 1971-1990. godine rađene su sanacije tiskih nasipa kojih duž Tise sa obe strane u Vojvodini ima oko 290 km.

Nasipi su projektovani i građeni po najnovijoj tehnologiji i prilagođeni mehanizovanoj gradnji. Oni su u odnosu na prethodno stanje (pre velike poplave iz 1970. godine) prošireni i povišeni, neke slabe deonice su izmeštene, ali u celini gledano zadržana je stara trasa nasipa.

Sve rekonstrukcije nasipa građene su moćnom vodenom i suvozemnom mehanizacijom, od strane proverenih i iskusnih graditelja i uz stalni nadzor investitora.

Novi Bečej – Odbrana od poplave 1980. godine

Interesantno je navesti da je 1978-1979. godine izgrađen nasipsa kejom u dužini od 300 m, radi zaštite gradskog područja Novog Bečeja. Novi kej i danas reprezentativno izgleda, ulepšava grad, a svečano je pušten u eksploataciju 1980. godine.

Poslednje sanacije na našem području završene su devedesetih godina, a to su one deonice koje su pokrivene letnjim nasipima. Za te deonice postojala su varijantna rešenja. Ona nisu realizovana pa pitanje letnjih nasipa ostaje i dalje otvoreno i nerešeno.

Glavni zadatak je, međutim, ispunjen. Tiski nasipi su u celosti izgrađeni i oni su u najvećoj meri smanjili opasnost od poplava.

Glavni nosilac i finansijer svih poslova oko sanacije tiskih nasipa bio je Pokrajinski fond voda, iz Novog Sada.

Letnji nasipi

Letnji nasipi nose od ranije poznate probleme.

Letnji nasip „Ljutovo”

U toku 1969. godine ovaj nasip je u celosti saniran, a dužina mu je smanjena sa 9,67 km na 9,30 km. Radove je izvodila za te poslove specijalizovana organizacija „Heroj Pinki” iz Novog Sada. Svi radovi bili su mehanizovani. Polovinu troškova izgradnje ovog nasipa snosio je Pokrajinski fond voda iz Novog Sada, a polovinu postojeća Melioraciona zajednica za letnji nasip „Ljutovo” iz Novog Bečeja koju su formirali vlasnici ove rudine.

Katastrofalne vode iz 1970. godine prelile su ovaj nasip i oštetile ga, pa je iste godine u jesenjem periodu saniran. Na saniranju nasipa radila je organizacija „Kanal” iz Novog Sada, a troškove je snosio Fond voda. Odmah zatim izgrađena je ispusna ustava na najnižem delu terena, finansirana od strane Melioracione zajednice iz Novog Bečeja.

Letnji nasip „Libe”

I ovaj nasip je bio preliven 1970. godine. On je takođe saniran ali ručno uz pomoć kordi. Troškove saniranja nasipa snosio je Pokrajinski fond voda iz Novog Sada.

Pošto se ovi nasipi nalaze u forlandu reke Tise, odnosno u predterenu između korita reke Tise i glavnih tiskih nasipa, ti tereni ustvari predstavljaju široko korito reke Tise kada prolaze velike vode. Iz tih razloga nedefinisano je čiji su, ko vodi brigu o njima i slično.

Kod svih odbrana od poplava, letnji nasipi su branjeni preko opština i mesnih zajednica koje su bili glavni organizatori odbrane, dok je tehničko osoblje vodoprivrednih organizacija davalo stručnu pomoć.

Novi kej je izgrađen 1980. godine

Oba letnja nasipa projektovana su tako da se mogu braniti sa nekom sigurnošću do vodostaja od +600 cm. U kasnijem periodu, tj. posle poslednje sanacije iz 1970. godine, nisu pretrpeli nikakvu rekonstrukciju, osim kada su bili provaljeni i ta se mesta morala zatvarati.

Program sanacija glavnih tiskih nasipa obuhvatao je i sanaciju letnjih nasipa, bilo da se isti eliminišu glavnim nasipom ili da ostanu kakvi jesu, uz odgovarajuću prepravku.

Sada kada se zna da po ovom pitanju, osim prve sanacije posle 1970. godine, nije ništa rađeno i kada ovi nasipi nemaju pravog vlasnika ovo pitanje ostaje i dalje otvoreno i nedefinisano kako u pogledu njegovog održavanja, tako i po pitanju njegove odbrane od poplave.

Možda bi u ovom trenutku bilo jedno od rešenja da se ponovo formira Melioraciona zajednica za „Ljutovo” ili neki drugi organizacioni oblik koji bi vodio brigu o letnjim nasipima kao što je to nekada bilo.

I pored toga što su ti nasipi zapušteni i ne održavaju se oni su u nekom relativno dobrom stanju i predstavljaju zaštitu od viših voda, a štite oko 2.000 ha najboljeg poljoprivrednog zemljišta.

Lokalizacioni nasipi

To su nasipi druge odbrambene linije. Za vreme velike odbrane od poplave 1970. godine, građen je jedan takav nasip u slučaju da popusti prva odbrambena linija, odnosno glavni tiski nasip. On je građen na potezu Klisa-Šimuđ, severno od Novog Bečeja.

Šumarstvo

Pored postojećih zaštitnih šuma o kojima je bilo reči, rađeno je u manjem obimu na podizanju plantažnih šuma i to uglavnom topola u foriandu reke Tise. Takođe se prešlo na plansku komercijalnu seču starih šuma, uglavnom za ogrevno drvo i sigurno da ovde postoji dosta rezervi.

U poslednje vreme šuma se dosta nekontrolisano seče i odnosi.

Detaljna kanalska mreža (DKM)

U finansiranju sistema za odvodnjavanje, ovaj deo vodoprivrede dobija novi oblik, kvalitet i podstrek. Izgradnja detaljne kanalske mrežetj. odvodnjavanja, omogućuje činjenica da Republika Srbija i Pokrajina Vojvodina pomažu izgradnju sistema za odvodnjavanje. Pored unapred iznetog i Jugoslovenska poljoprivredna banka kreditirala je izgradnju sistema za odvodnjavanje što nije za potcenjivanje.

Pre otpočinjanja glavnih investicionih radova imali smo pripremni period za studije i za izradu idejnih i glavnih projekata, a istovremeno je već negde i rađeno na rekonstrukciji sistema za odvodnjavanje.

Period od 1966-1975. godine predstavlja najznačajniji period u realizaciji investicionog programa za uređenje novih i rekonstrukciju postojećih sistema za odvodnjavanje. Najviše je urađeno kod onih sistema koji neposredno naležu na osnovnu kanalsku mrežu (OKM) i na najugroženijim terenima gde su štete u poljoprivredi najveće, a to su područja na kojima nije rešen problem odvodnjavanja.

U kasnijem periodu, tj. posle 1975. godine, realizacija programa za odvodnjavanje jenjava, odvija se u znatno nepovoljnijim uslovima, pa je i intenzitet izgradnje smanjen. Drugim rečima presušuju krediti, nema više nepovratnih budžetskih sredstava a povećana naknada za odvodnjavanje ne može da prati stalno poskupljenje radova.

Izgradnja donjeg keja na Tisi

Međutim i ono što je do sada izgrađeno daje značajne efekte i to se oseća na terenu, čak i u uslovima vlažnih i kišnih godina.

Ako se uzme u obzir da smo posle rata nasledili zastarele i nedovoljno izgrađene sisteme za odvodnjavanje, ako je poznato da se crpljenje i odvođenje vode sa ugroženih terena merilo mesecima a sada je taj rok sveden na najmanju meru, da je obezbeđena velika sigurnost za stabilnu poljoprivredu, onda se može zaključiti da su opravdana bila ulaganja u jedan tako veliki poduhvat na uređenju sistema za odvodnjavanje.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je u Vranjevu je iz porodice sveštenika Luke Popovića poniklo - deca, unučad, zetovi i snaje, više od dvadesetak istaknutih glumaca u srpskom Na­rodnom pozorištu u Novom Sadu i u Narodnom pozorištu u Beogradu, što je do danas nenadmašen slučaj.