Uvod

Razvoj Vodoprivrede na prostoru Vojvodine, Banata i našem novobečejskom području, daje se u daljem izlaganju kao reportaža ili bolje rečeno priča o vodi i onome što su ljudi stvarali, živeći i radeći na vodi i oko vode 150 godina unazad.

O značaju vodoprivrede u novije vreme dosta je pisano, ali o značaju vodoprivrede u prošlosti veoma malo, i to uglavnom kritički. Time je možda učinjena nepravda onima koji su sa radom kasnije počeli i radili u najtežim uslovima.

Kada danas kažemo da se u prošla vremena malo radilo i uradilo u vodoprivredi, za ono vreme to je sigurno bilo jako mnogo, jer se radilo ručno, snagom ruku, uz pomoć kordi. Osim toga radilo se od ranog proleća do kasne jeseni, od ranog jutra do mrkle noći, radili su Ijudi u punoj snazi ali i deca i starci, pa i žene. Na tim kubikaškim poslovima nasipalo se i kopalo u vodi i pored vode uz male dnevnice, a velike napore.

Novi Bečej, Velike vode 1926. godine

Nije bilo stručne radne snage u dovoljnoj meri, a o nekoj mehanizaciji nije bilo ni spomena.

Međutim, bez obzira na sve poteškoće, bilo je i velikih gradnji, zahvata širokih razmera, kao što je regulacija reke Tise u drugoj polovini prošlog veka i istovremeno izgradnji prvih nasipa, kasnije kanala i drugih objekata.

Izgradnjom prvih parnih crpnih stanica na ovim prostorima krajem prošlog veka, otpočinje period gradnje kanala za odvodnjavanje, kada se voda prvi put prebacuje veštačkim putem, pumpanjem sa ugroženih područja u Tisu.

Tako se radilo i gradilo u vodoprivredi sve do sredine našeg veka, pa se može reći da se za prvih 100 godina organizovane vodoprivrede na našim prostorima dosta i uradilo. Izregulisana je reka Tisa, izgrađeni su nasipi a rađeno je dosta i na odvodnjavanju.

Regulacijom reke Tise, sredinom prošlog veka, skraćen je plovni put, što je za ono vreme bilo jako značajno, a velike vode iz gornjih tokova brže su se odvodile u Dunav.

Izgradnjom nasipa duž reke Tise, trajno je sprečeno izlivanje velikih voda na plodna vojvođanska polja. Ogromne površine pretvorene su u oranice, obebeđena su naselja od izliva vode i uopšte stvoreni su kakvi- takvi uslovi za razvoj poljoprivrede.

Tek sa organizovanom izgradnjom kanala za odvodnjavanje i izgradnjom prvih parnih pumpi zaokruženi su napori da se stvore povoljniji uslovi u svim privrednim oblastima.

Početkom pedesetih godina ovog veka posle svih organizacionih promena, nastaje period velike izgradnje u vodoprivredi. Gradi se u velikom obimu i na velikom prostoru. Gradi se Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM), uređuju slivovi za odvodnjavanje i saniraju nasipi duž svih velikih reka.

Gradnja osnovne kanalske mreže u Bačkoj, a pogotovo u Banatu, od velikog je značaja za privredu. Stvaraju se uslovi za rešavanje i poboljšavanje niza funkcija u vodoprivredi: počev od odbrane od poplava, odvodnjavanja, navodnjavanja, snabdevanja vodom, plovidbe, prihvatanja industrijskih i drugih voda, razvoja ribarstva, šumarstva i dr.

U periodu šezdesetih i sedamdesetih godina intenzivno se grade sistemi za odvodnjavanje velike efikasnosti i stepena izgrađenosti. U isto vreme otpočinju velike sanacije na rekonstrukciji svih, pa i tiskih nasipa.

Tako nastaje Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav u kome su objekti uglavnom unificirani, sa istim i sličnim tehničkim karakteristikama na širokom planu. Stvoreni su izvanredni uslovi za razvoj na području Vojvodine, pa time i našem području. Rešeni su glavni vodoprivredni problemi i stvorena baza za sveukupnu eksploataciju vodnog potencijala. Postoji mogućnost korišćenja vodnih resursa na širokom planu, postoje ogromne rezerve za korišćenje svih funkcija u vodoprivredi i čine se napori da se one efektuiraju. Drugim rečima stvorena je moćna vodoprivreda i rezultati nisu izostali.

Za realizaciju svega postignutog bila je uključena najmodernija tehnika. Pored naših organizacija radilo je i bezbroj drugih organizacija iz svih krajeva zemlje. Nekoliko hiljada radnika najrazličitijih kvalifikacija i profila gradilo je Hidrosistem DTD trideset godina. Vrednost Hidrosistema teško je odrediti brojkama. Preračunato na kraju izgradnje 1977. godine to je iznosilo oko 13 milijardi dinara.

Tako su stvoreni uslovi za brži napredak i privredni razvoj. Voda sada mora da menja životne uslove putem savremene tehnologije i tehnike. Svaka godina mora da bude rodna, jer smo postali gospodari, obuzdali stihiju vode i stekli mogućnost da koristimo njene blagodeti. Međutim, za dalje korišćenje Hidrosistema neophodna su nova ulaganja kako bi se prevazišla relativna zaostalost a poboljšala materijalna sigurnost.

Međutim, početkom devedesetih godina, iz poznatih razloga, dolazi do naglog pada proizvodnje. Izvori finansiranja presušuju, nastaju problemi koji se odražavaju pre svega na održavanje izgrađenih, skupih objekata.

Sada, u novoj organizacionoj formi, čine se ogromni napori da se obezbede minimalna sredstva za održavanje u eksploataciji kanala, hidroobjekata i ostalih sistema. Čine se veliki napori na oživljavanju navodnjavanja i iznalaženju rešenja za poboljšanje kvaliteta voda uopšte.

Dalja poglavlja koja se obrađuju vezana su za razvoj vodoprivrede, najpre nešto šire a zatim neposredno, bliže novobečejskom području. Hronološki se prate sva zbivanja i događaji, počev od prve organizovane vodoprivrede sredinom prošlog veka, pa sve do naših dana. Situacije i fotografije u prilogu trebalo bi da upotpune sliku jednog burnog i prohujalog vremena, koje je sada već daleko iza nas. Poznavajući prošlost racionalnije ćemo odrediti budućnost, a ona je tu ispred nas sa novim problemima.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da se Omladinski Dom sa svojim prostorijama, salom i letnjom binom nalazio na sadašnjem mestu Tržnog centra i Autobuske Stanice?